Mogućnosti za zapošljavanje na severu Evropske unije osetno su veće nego na jugu, pokazao je novi Evropski monitor upražnjenih radnih mesta (EVM) koji je ponovo upozorio i na veliku nezaposlenost mladih. S jedne strane, zemljama poput Austrije, Danske, Švedske, Estonije i Letonije nedostaje radna snaga, dok je u Grčkoj, Slovačkoj i Španiji konkurencija za slobodna radna mesta sve oštrija. Na početku 2014. godine, prema podacima sa portala EURES, u EU je bilo više od dva miliona upražnjenih radnih mesta.

Monitor je potvrdio stagnaciju tražnje radne snage u EU u drugom kvartalu 2013. godine, isključujući mali rast broja slobodnih radnih mesta u javnom sektoru. Tražnja radnika pala je u drugom kvartalu za 4%, što je veći pad nego u prvom tromesečju 2013.

Rast zapošljavanja u posmatranom periodu zabeležen je u manje od polovine članica EU pri čemu je osetan rast registrovan u sedam zemalja EU, mahom novih članica, dok je znatan pad bio u devet zemalja, uglavnom starijih članica Unije.

"Neujednačene mogućnosti zapošljavanja na evropskom severu i jugu potvrđuju neusklađenost evropskog tržišta rada koja se povezuje i sa asimetrijom zone evra. Mobilnost radne snage mogla bi da doprinese da se ublaži ta neravnoteža", istakao je evropski komesar za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju Laslo Andor (Laszlo) dodajući da onima koji traže posao mogu da pomognu instrumenti poput mreže Evropske službe za zapošljavanje (Eures).

Jug Evrope

U izveštaju je posebna pažnja usmerena na četiri zemlje sa juga EU - Grčku, Italiju, Portugaliju i Španiju. Ukazano je na snagu i slabosti tržišta rada tih zemalja i upozoreno da su potrebne dodatne mere kako bi se pomoglo mladima da nađu radna mesta za koja su kvalifikovani, što bi za rezultat imalo i unapređenje produktivnosti.

Novi podaci pokazuju da je zapošljavanje u uslugama, kao i profesionalaca, u Grčkoj, Italiji, Španiji i Portugaliji ukočeno dok se neki rast beleži u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu. Mogućnosti za zapošljavanje u zemljama na jugu EU koncentrisane su na samo nekoliko polja, poput zdravstva, prodaje i administracije. S druge strane, građevinarstvo je najviše pogodila kriza i u toj grani se očekuje samo spor napredak.

Mladima u posmatrane četiri članice EU uglavnom se nude poslovi za koje nisu potrebne velike kvalifikacije na sektoru usluga, gde je tražnja radne snage sezonska. Pored toga, radnici sa srednjim obrazovanjem sve više se zapošljavaju na mestima za koja se traži niže obrazovanje.

Inače, Evropska komisija je radi rešavanja problema nezaposlenosti mladih predložila sistem Garancija za mlade čiji je cilj da se pomogne svim nezaposlenima ispod 25 godina da nađu posao, nastave obrazovanje ili krenu na programe obuke u roku od četiri meseca pošto steknu status nezaposlenih ili završe školovanje.

Za ublažavanje ekonomskih i socijalnih izazova sa kojima će se Evropa suočavati do 2020. godine na raspolaganju su i sredstva iz strukturnih fondova EU, uključujući više od 70 milijardi evra za ulaganja u ljudske resurse iz Evropskog socijalnog fonda.

Pad zaposlenosti

Slabe ekonomske performanse konstantno nepovoljno deluju na uslove rada u članicama EU sa juga kontinenta koje je najviše pogodila kriza.

U drugom kvartalu 2013, prema zvaničnim statistikama, zaposlenost u Grčkoj pala je za 4,3%, u Italiji za 1,8%, Portugaliji za 4,1% a u Španiji za 3,6% u poređenju sa ista tri meseca 2012. Istovremeno je na nivou 28-člane EU zaposlenost opala za 0,4%.

Takav razvoj događaja doprineo je u velikoj meri povećanju nezaposlenosti mladih. U drugom tromesečju 2013. stopa nezaposlenosti mladih u Grčkoj bila je 59,6%, u Španiji 55,7%, Portugaliji 39,4% a u Italiji 38,9%. Na nivou EU, stopa nezaposlenosti mladih bila je 24% prema 15% u 2008. godini.

Kriza je takođe dovela do toga da se sve više koriste privremeni ugovori o radu i njihov udeo je npr. u Italji povećan u 2012/13. na 70% sa oko 60% u 2008. godini. Zbog privremenih ugovora radnici se teže odlučuju za odlazak na obuke i sticanje novih veština a to za posledicu ima manju produktivnost i slabije ekonomske performanse. Udeo manje obrazovanih radnika na jugu Evrope dostiže 33% i više nego dva puta je veći od proseka EU od 16%.

Monitor slobodnih radnih mesta je kvartalni bilten koji objavljuje Generalni direktorat za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju Evropske komisije.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Potrebno više novca za mere zapošljavanja
  
• 

  Vesti

  : I obrazovanje krivac što su mladi bez posla
  
• 

  Vesti

  : Visoka stopa nezaposlenih do 24 i onih preko 40 godina
  
• 

  Vesti

  : EU mora hitno da smanji nezposlenost mladih