Građani Letonije vide brojne prednosti ulaska zemlje u Evropsku uniju pre deset godina, poput slobode putovanja i mogućnosti studiranja i rada u drugim članicama, kao i korišćenja fondova EU za razvoj zemlje. Međutim, gotovo dve trećine Letonaca nikda nije koristilo pogodnosti koje im nudi članstvo u Uniji a manje od pola procenta pokušalo je da utiče na odluke od opšteg značaja koje se donose na nivou EU. Za najveće mane ulaska u EU Letonci smatraju to što ljudi odlaze iz zemlje i prelazak sa lata na evro početkom godine. Danas bi za ulazak u EU glasalo 38% Letonaca a 37% bi bilo protiv.

Kao glavnu prednost ulaska u EU letonski građani vide slobodu putovanja, koju je izdvojilo 52% ispitanika obuhvaćenih novim istraživanjem DNB Letonija barometar. Fondove EU za razvoj među najvažnije prednosti članstva izdvojilo je 39% ispitanika, mobilnost radnika 35%, mogućnosti za obrazovanje u drugim članicama 28%, usklađivanje trgovine sa zemljama EU 24% a slobodno kretanje robe 19%. Samo 4% međutim smatra da je članstvo u EU doprinelo ekonomskoj stabilnosti Letonije.

Istovremeno 60% ispitanika kaže da oni lično nikada nisu koristili pogodnosti od EU, 27% je iskoristilo mogućnost da slobodno putuje, 8% je radilo u nekoj drugoj članici EU a 7% je unapredilo svoje kvalifikacije ili obrazovanje uz pomoć fondova EU.

Samo 0,4% Letonaca izjavilo je da je pokušalo da utiče na panevropske odluke, npr. obraćajući se poslanicima Evropskog parlamenta ili davanjem predloga o pitanjima koja se tiču EU relevantnim institucijama.

Kada je reč o manama članstva u EU, 56% građana Letonije navodi emigraciju a 50% to što su ostali bez nacionalne vlaute, kada je zemlja 1. januara 2014. ušla i u zonu evra.

Gotovo petina ispitanika (19%) za inflaciju okrivljuje članstvo u EU, 18% smatra da uvođenje istih standarda u svim članicama EU predstavlja problem, 17% je zabrinuto zbog stranaca koji stižu u Letoniju a 13% misli da je članstvo u Uniji nanelo štetu nacionalnom identitetu Letonaca.

"Za ljude u Letoniji Evropa uglavnom znači mogućnost da se slobodno putuje, školuje ili radi u drugoj članici. Mana članstva koja se najčešće pominje - da ljudi odlaze iz Letonije, predstavlja drugu stranu medalje. Kada poredimo nezaposlenost u Letoniji i mogućnost da se zaradi negde drugde, odlazak je u interesu svakog člana društva ali je to gubitak za naciju kao celinu. Kako bi se to promenilo, moraju se stvoriti preduslovi da ljudi požele da se vrate u Letoniju a to se tiče druge na listi vodećih prednosti članstva u EU - mogućnosti da se sredstva Unije iskoriste za nacionalne razvojne ciljeve", prokomentarisala je rezultate barometra šefica Predstavništva Evropske komisije u Letoniji Ina Steinbuka, prenela je letonska novinska agencija Leta.

Ekonomistkinja Banke Letonije Agnese Bicevska slaže se sa mišljenjem ispitanika da je mogućnost slobodnog putovanja i rada u drugim članicama EU sa stanovišta lične slobode najveća prednost ulaska u EU. Međutim, s druge strane, populacija Letonije smanjena je od 2004. godine za oko četvrt miliona ljudi. Takođe je, kako je rekla Bicevska, prosečan prihod Letonaca i dalje za oko trećinu manji od proseka na nivou EU.

(Ne)ispunjena očekivanja

Od ispitanika se tražilo i da odgovore koja su se od njihovih očekivanja od ulaska u EU od pre deset godina ostvarila. Tako 42% ispitanih kaže da se obistinilo očekivanje povećanja broja bankrotstva kompanija koje ne mogu da ispune zahteve EU a 4% da se to nije ostvarilo. Očekivanje rasta cena proizvoda i usluga sa ulaskom u EU od pre deset godina se i desilo po oceni 38% ispitanika dok se 3% ne slaže s tim.

Takođe, 25% učesnika u istraživanju primećuje da je od ulsaka u EU uvoz povećan, što nije dobro za lokalni biznis, 23% izdvaja "pretnju" letonskoj poljoprivredi a 21% ističe da sve više kompanija u Letoniji pripada strancima. Sve to su bila neka od očekivanja Letonaca od pre deset godina.

Istovremeno 23% građana navodi da stopa kriminala sa ulaskom u Uniju nije povećana, kako su neki nagoveštavali pre deset godina. Isti procenat ukazuje i da Letonija nije postala smetlište EU, što su ranije neki očekivali.

Šef ogranka banke DNB za preduzeća iz prerađivačke industrije Janis Gaibiselis ističe da se članstvo Letonije u EU ne može kriviti za sva negativna dešavanja.

"Više bankrotstava uglavnom je posledica ekonomske krize a ne ulaska Letonije u EU. Rast cena takođe je u većoj meri posledica rasta globalnih cena, s obzirom da uvozimo veliki deo robe široke potrošnje. S druge strane, cene usluga najverovatnije će nastaviti da rastu zbog skupljih resursa i povećanja plata", smatra Gaibiselis.

Za ili protiv

Na pitanje da li bi danas, kada su u prilici da premere prednosti i mane članstva u EU, glasali za ulazak u EU 38% ispitanika je reklo da bi, 37% bi se izjasnilo protiv a 24% nema stav po tom pitanju.

Procenti se mnogo ne razlikuju ni kod odgovora na pitanje da li Letonija dobija više od EU nego što joj daje - 35% smatra da više dobija, 34% da više daje a 31% nema stav.

Kao najefikasniji način da utiču na odluke na nivou EU 37% Letonaca navelo je izlazak na izbore za Evropski parlament, 26% veruje u proteste i mitinge a 22% smatra da bi od pomoći bilo obraćanje masovnim medijima.

DNB Letonija barometar objavljuje se mesečno i sadrži dva dela - u jednom su pitanja koja su konstantna u svakom istraživanju a u drugom ona koja se odnose na aktuelne teme.

Novo istraživanje javnog mnjenja obavio je istraživački centar SKDS između 17. januara i 2. februara a obuhvatilo je 1.001 ispitanika.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Evropska komisija

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Letonija prešla na evro
  
• 

  Vesti

  : EU očekuje postepeni privredni oporavak
  
• 

  Vesti

  : Letonija se priprema za ulazak u zonu evra