Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Letonija se priprema za ulazak u zonu evra
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.02.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Parlament Letonije usvojio je 31. januara set ključnih zakona koji će omogućiti toj baltičkoj republici da 1. januara 2014. postane 18. članica zone evra. Građani, međutim, ne gaje veliki entuzijazam povodom predstojećeg ulaska u zonu evra jer strahuju da će to samo doneti nove probleme, poput poskupljenja. Letonija planira da uskoro podnese zahtev Briselu da joj se odobri ulazak u zonu evra, a evropski zvaničnici ocenjuju da ta bivša sovjetska republika ima dobre šanse da bude primljena, pošto ispunjava ključne ekonomske kriterijume za to.
Za set zakona koji je predložio premijer Valdis Dombrovskis glasalo je 52 od 100 poslanika u letonskom parlamentu, 40 je bilo protiv, a dva poslanika su bila uzdržana. Usvojeni zakoni sadrže mere koje se pre svega odnose na prelazni period tokom koga će se cene navoditi u latima i evrima.
Dombrovskis je rekao u parlamentu uoči glasanja da će ulazak u zonu evra doneti finansijsku stabilnost, podstaći investicije i onemogućiti špekulacije sa kursom domaće vlaute. "Alternativa zoni evra jeste da budemo potisnuti na periferiju Evrope", rekao je on.
Kako je najavio, letonska vlada će zatražiti odobrenje u februaru ili najkasnije martu. Riga će podneti zahtev Evropskoj komisiji i Evropskoj centralnoj banci (ECB) da joj odobri uvođenje evra, a te dve institucije bi trebalo da odluku donesu do polovine ove godine.
Istraživanja javnog mnjenja, međutim, pokazuju da Letonci nisu mnogo oduševljeni zbog skorog ulaska u zonu evra. Mnogi strahuju da će prelazak na evro samo doneti nove teškoće Letoniji, koja se još nije u potpunosti oporavila od duboke recesije tokom 2008. i 2009. Za te dve godine, letonski bruto domaći proizvod se smanjio za čak 25%.
Ankete sproveden u ovoj zemlji od dva miliona stanovnika, koja je postala nezavisna 1991. nakon raspada Sovjetskog Saveza, pokazuju da većina smatra da ne treba žuriti pošto će Letonija možda morati da doprinese pomoći koju zemlje evro zone pružaju poslednjih godina svojim članicama u krizi.
Prema anketi koju je u decembru prošle godine sprovela banka DNB, samo 8% Letonaca podržava ideju da Letonija što pre uđe u zonu evra, 42% bi volelo da se sačeka sa tim, 41% se odlučno protiv ulasku u zonu evra, a 9% je neodlučno.
Protivnici uvođenja evra traže od vlade da organizuje referendum o tom pitanju ali su zvaničnici odbacili tu ideju uz argument da su Letonci pristali na članstvo u evro zoni kada su glasali da uđu u Evropsku uniju 2004. godine. Da bi ubedile javnosti u dobrobiti od ulaska u zonu evra, vlasti su pokrenule obimnu kampanju u medijima koju je opozicija nazvala propagandom.
"Pristalice evra izbegavaju da pomenu drugu stranu medalje. Cene će skočiti. To se desilo svim zemljama EU koje su prešle na evro. Mi nismo izuzetak", rekla je poslanica stranke Zelenih i poljoprivrednika Iveta Grigule.
Letonija će biti druga bivša sovjetska republika koja je ušla u zonu evra, a pre nje to je učinila Estonija u januaru 2011. U Estoniji su cene u maloprodaji tokom 2011. porasle za 5%, nakon skoka od 3% u 2010. Prema podacima Cenatralne banke Estonije, prošle godine su cene porasle 3,9%.
U Letoniji antiglobalisti i grupe ekstremne desnice su postali najžešći protivnici uvođena evra. Na njihovom zajedničkom internet sajtu "Ne evru" EU opisuju kao naslednicu Sovjetskog Saveza.
Evropski zvaničnici su rekli da Letonija ima dobre šanse da bude primljena. Ona ispunjava ključne kriterijume o dugu, nivou deficita i inflaciji a njena privreda beleži rast. Privredna aktivnost u Letoniji je, prema procenama, porasla prošle godine oko 5,5% što je najbrži rast u dvadesetsedmočlanoj EU.
Izvor: AFP i Beta
Foto: Narodna banka Estonije
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
