Letonija je 1. januara 2014. godine zamenila nacionalnu valutu lat zajedničkom evropskom i postala 18. članica monetarne unije u kojoj više od 330 miliona ljudi koristi evro u finansijskim transakcijama. Ulazak u zonu evra znači dalje učvršćivanje veza baltičke zemlje sa Briselom i veće mogućnosti za Letoniju u spoljnoj trgovini, privlačenju investicija, otvaranju radnih mesta i ubrzavanju ekonomskog rasta. Očekuje se da prelazak na evro donese višu inflaciju ali se računa na manji rast cena nego u susednoj Estoniji, koja je u zonu evra ušla 2011. Letonija je uspešno izašla iz finansijske krize i poslednjih godina beleži visoke stope ekonomskog rasta koje se očekuju i u narednih nekoliko godina.

Zvanična Riga ističe da će članstvo u zoni evra doprineti smanjenju spoljnih rizika i omogućiti letonskim bankama pristup instrumentima za unapređenje likvidnosti Evropske centralne banke.

Takođe se zvaničnici nadaju daljem jačanju podrške ulasku u zonu evra među građanima.

Letonija će u zonu evra ući sa vladom u ostavci. Naime, premijer Valdis Dombrovskis je 27. novembra podneo ostavku preuzevši političku i moralnu odgovornost za nesreću u kojoj je poginulo više od 50 ljudi kada se srušio krov jedne samoposluge u Rigi. Ostavkom premijera automatski je pala letonska vlada.

Ekonomija

Letonija, zemlja sa dva miliona stanovnika koja je u Evropsku uniju ušla 2004, izašla je iz finansijske krize, izazvane globalnim krahom 2008. godine, i otplatila zajmove u visini 7,5 milijardi evra iz spasilačkog paketa nakon što je sprovela jedan od najoštrijih programa štednje u Evropi.

Rast letonskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2013. prognozira se na 4,3% nakon rasta od više od 5% u 2011. i 2012. Međutim, u vreme krize 2008. i 2009. godine BDP Letonije pao je za ukupno 24%.

Stopa nezaposlenosti u Letoniji je oko 9% i daleko je manja od maksimalnih 20,5% iz 2010. ali i dalje viša od 6,5% beleženih pre finansijske krize.

Analitičari revizorske kuće Ernst i Jang Baltik (Ernst&Young Baltic) prognoziraju da će Letonija između 2014. i 2017. beležiti rast BDP od 5%.

Očekuje se da Letonija bude zemlja sa najbržim privrednim rastom u zoni evra kao rezultat popravljanja ekonomskih prilika u zoni, što će doprineti rastu letonskog izvoza, ali i uvođenja evra, koje će se pozitivno odaziti na trgovinu. Članice zone evra pokrivaju oko 70% letonske spoljne trgovine.

Jačanju privrednog rasta Letonije doprineće i bolji pristup finansijama, kao i rast potrošnje domaćinstava koji se očekuje.

Inflaciju u 2013. godini Ministarstvo finansija Letonije prognozira na 0,4% dok na srednji rok očekuje umerenu stopu od 2,5% godišnje kao rezultat promene cena zbog ulaska u zonu evra.

Zamena

Lat se menja po kursu Banke Letonije od 0,7028 za evro, odnosno za lat se dobija 1,42 evra a građani do 15. januara u prodavnicama mogu da plaćaju i latima i evrom. Cene proizvoda date su još od oktobra i u evru i u latima.

Letonija će koristiti iste banknote kao i druge članice zone evra a na kovanicama evra su letonski nacionalni simboli. Sredstva na računima automatski su konvertovana u evro.

S obzirom na iskustva zemalja koje su pre Letonije ušle u zonu evra, u centralnoj banci računaju da će u prva tri meseca 2014. iz opticaja biti povučeno 80% novčića i banknota lata.

Bez plaćanja provizije Letonci će moći da zamene late za evro u prvih šest meseci 2014. godine u komercijalnim banakama a nakon toga će neograničeno vreme moći da ih zamene u Banci Letonije.

Prema podacima iz jesenjeg Eurobarometra, specijalnog istraživanja Evropske komisije, u Letoniji većina građana, odnosno 53% ispitanika, podržava uvođenje evra. U leto 2013. za prelazak sa lata na evro bilo je manje od 40% građana.

I, dok zvaničnici očekuju dalji rast podrške prelasku na evro u javnosti, tražnja "početne garniture" evra pred praznike bila je velika. Građani su najčešće kupovali maksimalnih pet "garnitura", uglavnom s obrazložnjem da planiraju da ih poklone za božićne i novogodišnje praznike. "Početna garnitura" sadrži novčiće evra u vrednosti 14,23 evra a prodaje se za 10 lata.

Ulazak u zonu i rejting

Ulazak Letonije u zonu evru bio je jedan od razloga da agencija za utvrđivanje kreditnog rejtinga Standard i Purs (Standard & Poor's, S&P) početkom decembra 2013. podigne izglede rejtinga te baltičke zemlje na pozitivne sa stabilnih.

"Bolji izgledi rejtinga rezultat su potencijala Letonije za snažan ekonomski rast, popravljanja fiskalnog bilansa i skorog ulaska u zonu evra", navela je tada agencija S&P koja je istovremeno letonski rejting zadržala na tri be plus (BBB+).

I S&P u naredne tri godine očekuje rast BDP Letonije od između 4 i 5% godišnje i ističe da je ta zemlja poslednjih godina znatno unapredila fiskalne pozicije smanjujući budžetski deficit sa gotovo 10% u 2009. na tek nešto iznad 1% BDP u 2013. Ako se takva fiskalna politika nastavi, javni dug će biti smanjen brže nego što je predviđeno a kreditni rejting zemlje mogao bi da poraste, ocenili su u bonitetnoj agenciji.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Banka Letonije

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Zona evra pritiska Sloveniju, odobrene isplate Kipru i Grčkoj
  
• 

  Vesti

  : Letonija se priprema za ulazak u zonu evra
  
• 

  Vesti

  : Fiskalni ugovor stupa na snagu 1. januara
  
• 

  Vesti

  : Nadzor banaka - prvi korak ka bankarskoj uniji