Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Poplave delom rezultat klimatskih promena
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 06.06.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Evropi će se verovatno u budućnosti više dešavati poplave delom i zbog klimatskih promena, pokazuje dugoročna procena Evropske agencije za životnu sredinu (EEA). Prema EEA, najviše troškova od prirodnih nepogoda potiče od poplava a ti troškovi rastu od 1980. Poplave nakon obilnih kiša u centralnoj Evrope odnele su žrtve i nanele materijalnu štetu u Češkoj, Nemačkoj i Austriji, a poplavni talas se sada očekuje na Dunavu u Slovačkoj i Mađarskoj. U Srbiji je na delu Dunava, s obzirom na rast nivoa vode, uvedena redovna odbrana od poplava ali za sada neće biti proglašeno vanredno stanje.
U poplavama u centralnoj Evropi je u proteklih nekoliko dana poginulo najmanje 11 osoba. Samo u Nemačkoj je evakuisano više od 10.000 osoba, piše portal EurActiv.com.
Bratislava sa strepnjom 6. juna iščekuje da li će poplavni talas na Dunavu koji je stigao iz Austrije, savladati novi sistem mobilnih barijere i nasipa koji brane grad od poplava, dok su u Mađarskoj službe spasavanja i hiljade volontera celu noć radili na jačanju odbrane.
Vodostaj Dunava povećan je i na teritoriji Srbije, a od Bezdana do Bogojeva proglašena je redovna odbrana od poplava, saopšteno je 5. juna iz Ministarstva unutrašnjih poslova.
Najavljen je dalji porast vodostaja u slivu Dunava, što će usloviti dostizanje nivoa vanredne odbrane od poplava na teritoriji Srbije, ali, kako se navodi u saopštenju MUP-a, za sada nema potrebe za proglašenjem vanredne situacije.
Rukovodilac sektora za odbranu od poplava u preduzeću "Vode Vojvodine" Mirko Galonja rekao je 6. juna da će poplavni talas koji u Srbiju stiže iz Mađarske biti viši nego što je prvobitno bilo očekivano, ali da i pored toga Novi Sad neće biti ugrožen.
"Taj isti talas u Novi Sad bi trebalo da stigne 15. juna i njegova visina će, prema najnovijim procenama Hidrometeorološkog zavoda Srbije, biti između 620 i 630 centimetara", kazao je Galonja.
Prema njegovim rečima, takav poplavni talas ne može da ugrozi branjeno područje Novog Sada i okoline, ali može nebranjena područja, poput vikend naselja i mesta gde nema odbrambene linije, kao što su Čerević i Beočin.
Kombinacija više faktora
Klimatske promene nesumnjivo utiču na pojavu poplava, ali u kojoj tačno meri još nije precizno utvrđeno.
"Kada je reč o riziku od poplava u Evropi, vidimo da će klimatske promene imati sve veći značaj. Ali u mnogim slučajevima, rizik od poplava je i rezultat toga gde i kako biramo da živimo - sve veći troškovi zbog poplava proteklih decenija mogu se pripisati delom i tome što više ljudi živi u plavnim područjima", rekao je izvršni direktor EEA Hans Bruniks (Bruynickx).
Prema podacima te agencije, jedna petina evropskih gradova sa više od 100.000 stanovnika je izložena riziku od poplava. Analitičari ocenjuju da će zbog porasta broja stanovnika u svetu sve više ljudi morati da živi u područjima gde su čete ekstremne vremenske nepogode, piše portal EurActiv.com.
EEA ističe da će, da bi se utvrdila tačan uloga klimatskih promena u poplavama u proteklim decenijama, biti potrebno da se prikupe pouzdaniji i dugoročni podaci za reke sa režimima prirodnog toka.
"U svakom slučaju, verovatno je da će sve više temperature u Evropi pojačati hidrološki ciklus, izazivajući češće i jače poplave u mnogim oblastima. Iako su kvantitativne projekcije učestalosti i intenziteta poplava nepotpune, udeo klimatskih promena u materijalnim troškovima zbog prirodnih katastrofa će rasti u budućnosti jer će u mnogim oblastima biti sve više vremenskih nepogoda", navodi se u saopštenju EEA.
Oko dve trećine materijalne štete od prirodnih katastrofa potiče od poplava, oluja i drugih hidro-meteoroloških pojava, a ti troškovi stalno rastu od 1980, navodi se u predviđanjima kilmatskih uticaja u Evropi koje je nedavno objavila EEA.
Troškovi zbog vremenskih nepogoda su u porastu uglavnom zbog promene namene zemljišta, povećanja broja stanovnika, većeg ekonomskog bogatstva, ljudskog delovanja u područjima pod rizikom, ali i boljeg izveštavanja.
EEA: Prilagoditi se promenama
Evropska agencija za životnu sreidnu je pozvala evropske zemlje da se prilagode klimatskim promenama koje se sada dešavaju i da budu u stanju da predvide buduće promene.
Prema evropskoj Direktivi o poplavama koja je stupila na snagu 2007. od članica se traži da do 2013. naprave mape plavnih područja i da pripreme planove za upravljanje rizicima od poplava usmerenih na prevenciju, zaštitu i pripremu do 2015. U aprilu 2013. Evropska komisija je usvojila nacrt strategije za prilagođavanje klimatskim promenama.
Kako je navela EEA, mere prilagođavanja mogu se u najširem smislu svrstati u "sive" poput tehnoloških i inženjerskih projekata, "zelene" mere koje podrazumevaju ekološki pristup u korišćenju prirodnih resursa, i "meke" mere poput politika čiji je cilj da se promeni pristup u upravljanju.
Najefikasniji projekti prilaođavanja često su kombinacija dva ili tri pristupa, a važnu ulogu ima planiranje na terenu, navodi EEA.
Ta agencija ukazuje u svojim izveštajima i na moguće akcije za ublažavanje posledica poplava, a kao primer se navodi koncept "više prostora za reke" koji primenjuju mnoge članice EU. Prema tom konceptu, ostavlja se više prostora za plavljenje na određenim lokacijama i to na različite načine bilo spuštanjem nivoa plavnih područja ili premeštanjem brana.
Rizike od poplava može da smanji i "zelena infrastruktura", odnosna priprodnih celina i kombinovanih područja, poput močvarnih područja koja mogu da apsorbuju višak kiše.
Takođe, betonski nasipi i prilazi mogu da spreče oticanje vode što povećava rizik od plavljenja, pokazuje interaktivna mapa koju je EEA objavila ove godine.
Izvor: EurActiv.rs i Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
