Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Poljska dobija najviše iz kohezionih fondova EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.03.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Članicama Evropske unije iz regiona centralne i istočne Evrope (CIE) biće za period 2014-20. alocirana sredstva iz strukturnih i investicionih fondova u visini 167 milijardi evra, što je približno polovina ukupne sume za EU. Procenjuje se da bi stopa povlačenja tih sredstava od 90% podstakla prosečan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u CIE za 0,3-0,8 procentnih poena godišnje. Najveći iznos iz kohezionih fondova od svih 28 članica EU dobija Poljska, Mađarska je prva po odnosu ukupne alokacije prema BDP a Slovačka je druga po prosečnoj godišnjoj alokaciji po stanovniku. Kao prioritetne sektore za ulaganja u CIE u periodu 2014-20. analitičari ističu saobraćaj, infrastrukturu, obrazovanje i istraživanja i razvoj. Srbija ne koristi kohezione fondove jer nije članica EU ali su joj na raspolaganju IPA fondovi.
U novoj analizi Erste grupe navodi se da bi pomoć EU regionu CIE (Poljska, Češka, Mađarska, Slovačka, Rumunija i Hrvatska) u okviru kohezione politike za 2014-20. mogla da dostigne razmere "Maršalovog plana".
Ukupan iznos strukturnih i investicionih fondova za 2014-20. dostiže 351,9 milijardi evra, što je za 1,3% više nego u prethodnom sedmogodišnjem periodu.
"Zemljama CIE alocirano je 167,1 milijarda evra, za 11% više nego u periodu 2007-13", istakao je šef Kancelarije za EU u banci Češka sporitelna, članice Erste grupe, i autor izveštaja Jan Jedlička.
Pored toga, Instrument za povezivanje Evrope (CEF) podržaće sa ukupno 33,3 milijarde evra strateške projekte u oblasti saobraćajne, energetske i telekomunikacione infrastrukture.
"Pod pretpostavkom da region CIE uspe da apsorbuje 90% novoalociranih sredstava, to bi dodalo 0,3-0,8 procentnih poena godišnjem rastu BDP. Međutim, pred zemljama CIE dug je put do poboljšanja još niskog kapaciteta povlačenja sredstava. Da bi to postigle, potrebno je da značajno smanje birokratiju, uvedu transparentnije postupke izbora projekata i uspostave bližu regionalnu saradnju", rekao je Jedlička.
Poljska, najveća privreda u regionu CIE, treba da dobije gotovo polovinu ukupnog iznosa za CIE i najveći ukupni iznos među članicama EU. Pored toga, Poljska je jedna od malobrojnih koja je uspela da dobije čak i veću alokaciju iz kohezione politike EU za 2014-20. nego za prethodni period.
Prema godišnjoj alokaciji po stanovniku, u EU predvodi Estonija sa 387 evra godišnje a sledi Slovačka sa 369 evra. Istovremeno, prema odnosu prosečne alokacije prema BDP, najveći iznos sredstava EU treba da ode u Mađarsku (godišnje 3,2% BDP) a zatim idu baltičke zemalje (2,9-3% BDP).
Birokratija prepreka
Od zemalja CIE jedino je Poljska uspela da do kraja 2013. povuče dve trećine (67,9%) sredstava EU koja su joj bila alocirana za period 2007-13. Mađarska (59,3%), Slovačka (52,6%) i Češka (51,1%) uspele su da povuku više od polovine sredstava EU koja su im bila dodeljena, dok je Rumunija zaostala sa 37,8% iskorišćenih sredstava.
"Loši rezultati Rumunije mogli su biti izazvani nedostatkom iskustva i slabim učinkom državne uprave. Ipak, ona još ima priliku da radi na tome zbog 'pravila N+3' koje toj zemlji daje još tri godine da utroši novac alociran za prethodni period", istakao je Jedlička.
Kako se navodi, u cilju podsticanja zemalja CIE da potpuno iskoriste sredstva EU u periodu 2014-20. Evropska komisija treba da počne da sve prikupljene relevantne informacije o stopama povlačenja u pojedinacnm članicama i objavljuje, kako bi povećala pritisak javnosti i podstakla zemlje da delotvornije rešavaju prepreke.
U zemljama poput Poljske i Slovačke najveća prepreka da se uopšte i započne proces podnošenja zahteva verovatno su veoma birokratizovani postupci vezani za projekte. Još jedan od problema za neke zemlje CIE, uglavnom Rumuniju, za budući programski period 2014-20. jeste dugo trajanje procene projekta i sklapanja ugovora.
Novoalocirana sredstva uglavnom za infrastrukturu
Ukupna alokacija iz fondova EU za Poljsku je 77,6 milijardi evra, što je 288 evra po stanovniku i 2,9% BDP. Najveći deo, odnosno nešto više od trećine, biće uloženo u infrastrukturne i projekte zaštite životne sredine. Sledeći na redu su razvoj i obrazovanje.
Za Češku je ukupna alokacija 22 milijarde evra, što je godišnje 299 evra po stanovniku i 2,1% BDP. Prema analitičarima Erste grupe, najveći deo treba da ode na infrastrukturne projekte, uglavnom u oblasti transporta. Projekti za podršku istraživanja i razvoja treba da prime petinu alociranih sredstava.
Ukupna alokacija iz fondova EU za Mađarsku dostiže 21,9 milijardi evra ili godišnje 316 evra po stanovniku i 3,2% BDP. Vlada te zemlje najavila je da će oko 60% sredstava otići za direktnu podršku ekonomskog razvoja i zaposlenosti.
Za Slovačku je planiramo 14 milijardi evra, što je 369 evra godišnje po stanovniku i 2,8% BDP. Prioritet za period 2014-20. godine biće infrastruktura a očekuje se da više sredstava dobiju i projekti koji rešavaju dugoročnu nezaposlenost i nezaposlenost mladih.
Ukupna alokacija za Rumuniju iz fondova EU je 22,99 milijardi evra, 164 evra godišnje po stanovniku i 2,5% BDP. Najveći deo otići će na zaštitu životne sredine i saobraćaj, po više od 20%.
Hrvatskoj će biti ukupno alocirano iz fondova EU 8,6 milijardi evra, 289 evra po stanovniku i 2,8% BDP. Analitičari Erste grupe smatraju da je saobraćajna infrastruktura, pre svega pruge i luke, ključna oblast koju Hrvatska treba da unapredi. Drugi važan segment čine energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije.
Srbija
Dok ne postane članica EU, Srbija neće moći da koristi sredstva iz kohezionih fondova. Srbiji će u periodu od 2014. do 2020. i dalje biti na raspolaganju IPA fondovi.
"Srbija je do sada relativno uspešno koristila raspoložive EU fondove. Iskorišćenost na određenim programima je veća od 90%", navela je koordinatorka EU kancelarije Erste banke u Srbiji Mirjana Šakić i dodaje da Srbija u narednom periodu treba da načini velike korake kako bi zadržala tako visoku stopu.
"Pre svega, moramo uspešno da uvedemo decentralizovani sistem upravljanja EU sredstvima. To znači da se odgovornost za realizaciju programa prenese sa Delegacije EU na institucije Vlade Srbije. Naime, domaća administracija će biti u obavezi da proverava i prati u kojoj meri je projekat sproveden, da organizuje proces javih nabavki po EU pravilima, da prati ispunjavanje ili kršenje ugovora i da vrši sve isplate korisnicima ili izvođačima", kaže Šakić.
Takođe, od Srbije se očekuje da počne da formira budžet na duži period, kao što radi EU, kako bi se obezbedila i sredstva iz budžeta Srbije za kofinansiranje ovih projekata.
"EU fondovi su važni ne samo za državnu upravu i usaglašavanje sa zakonodavstvom EU, već predstavljaju i odličnu poslovnu priliku za kompanije. U projektima koji se realizuju uz pomoć EU sredstava će moći da učestvuju domaće firme, ali u konzorcijumima sa firmama iz članica EU, jer domaće firme nemaju potrebne reference. Dodatni izazov leži u činjenici da opštine koje učestvuju u takvim projektima moraju da obezbede sredstva za kofinansiranje projekta", kazala je Šakić.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
