Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Podizanje tona između Rusije i Zapada
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 18.03.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Tenzije između Rusije i zapadnih zemalja oko pripajanja Krima Rusiji ne jenjavaju. Dan nakon što su EU i SAD uvele simbolične sankcije za ograničen broj ličnosti odgovornih za otcepljenje Krima, iz Moskve su stigle poruge na račun takvih mera. Predsednik Rusije Vladimir Putin i lideri Krima potpisali su i sporazum o pripajanju Krima Rusiji koji stupa na snagu bez odlaganja. Iz Evrope je stigao žustar odgovor, poput prekida vojne saradnje Velike Britanije sa Rusijom. Uočljivo je i jačanje patriotskog tona Putina, koji je uoči potpisivanja sporazuma rekao da je Krim u svesti Rusa uvek bio sastavni deo njihove zemlje. Francuski list Figaro osvrnuo se i na položaj Srbije, ocenivši da su mnogima "zaškripeli zubi" kada je iz Kremlja stiglo poređenje Krima sa Kosovom.
Veoma brzo nakon potpisivanja sporazuma o pripajanju Krima ministar spoljnih poslova Velike Britanije Vilijam Hejg (William Hague) objavio je da njegova zemlja prekida vojnu saradnju sa Moskvom.
Time je Britanija otišla mnogo dalje od EU, koja je za sada uvela gotovo simbolične sankcije istaknutim ličnostima odgovornim za pripajanje Krima. Ukoliko bi EU krenula ovim stopama i pooštrila sankcije, što jeste u planu u slučaju da se ne pronađe rešenje za smirivanje situacije, to bi moglo da stvori i probleme za određena preduzeća u EU.
"Ukoliko Putin ne umiri situaciju, EU je spremna da zaoštri sankcije", navela je na Tviter nalogu evropska komesarka za pravosuđe Vivijan Reding, istakavši da "vladavina prava i javno međunarodno pravo moraju biti iznad komercijalnih interesa".
Konkretan primer problema koji bi se mogli pojaviti u slučaju poostravanja sankcija ilustruje slučaj isporuke vojnog broda tipa "mistral" iz Francuske Rusiji. Ugovor za sada nije prekinut, ali je ministar spoljnih poslova Francuske Loran Fabius najavio da bi mogao biti u slučaju da se uvede sledeći, odnosno treći nivo sankcija. Ugovor o isporuci dva desantna broda klase "mistral" potpisan je 2011. godina, a vrednost ugovora veća je od jedne milijarde dolara.
Ruski vicepremijer Dmitrij Rogozin rekao je da bi poništavanje ugovora "naškodilo" imidžu Francuske kao pouzdanog trgovinskog partnera, i pozvao je "evropske kolege da ne dolivaju ulje na vatru".
Međutim, i u samoj Francuskoj bi takva odluka izazvala probleme, a sindikati proizvođača, kompanije STX, ipozorili su francusku državu da bi poništavanje ugovora imalo posledice na zaposlenost i plate.
Rusija klizi u izolaciju?
Otvorene su i druge osetljive teme u odnosima Zapada i Rusije. Tako je nagoveštena je mogućnost isključivanja Rusije iz Grupe 8, baš u godini kada je samit trebalo da se održi u Sočiju uz prisustvo američkog predsednika Baraka Obame.
Članovi te grupe - SAD, Velika Britanija, Nemačka, Japan, Francuska, Italija i Kanada - već su obustavili pripreme za samit, a francuski minisr inostranih poslova otišao je i korak dalje rekavsi da je odlučeno da se Rusija isključi i da se sedam zemalja okupi bez nje. Iz ostalih zemalja je, međutim, stiglo obaveštenje da je njihov francuski kolega dao preuranjenu informaciju.
"Prošle sedmice Grupa sedam je jasno stivila do znanja da ćemo preduzeti dodatne korake ukoliko Ruska Federacija pokuša da anektira Krim. Sada to razmatramo i razgovaramo sa partnerima u G7", saopštilo je britansko Minsitarstvo spoljnih poslova, a saopštenju o preurnjenosti izjave francuskog minsitra pridružili su se i Japan I nemačka.
Pored toga, američki predsednik Barak Obama pozvao je kolege iz Grupe 7 da se sastanu u Hagu posle 20. marta, za vreme samita o nuklearnoj bezbednosti, da razgovaraju o situaciji u Ukrajini.
Kao znak "kruga" koji se steže oko Rusije stiže iposeta potpredsednika SAD Džoa Bajdena Poljskoj i drugim istočnoevrioskim zemljama u trenutku "agresivnih ktivnosti Rusije u Ukrajini". Kako je naveo izvor iz Bele kuće, Bajden neće govoriti ni o kavoj izmeni strategije antiraketne odbrane u istočnoj Evropi. U okviru posete Evropi razgovaraće i sa zvaničnicima Litvanije i Letonije.
Putin: Krim je srce Rusije
Putin je 1. marta potpisao sporazum o pripajanju Krima Rusiji, održavši prethodno govor u patriotskom i anti-zapadnom tonu pred Parlamentom, ruskim guvernerima i vladom. Saopšteno je da ugovor stupa na snagu odmah, a očekuje se da će ga parlament ratifikovati oko 20. marta.
Predsednik Rusije je u svom govoru rekao da Krim "u srcima ui svesti ljudi ostaje sastavni deo Rusije".
On je poslao ohrabrujuću poruku Ukrajini da Rusija ne želi da otcepi druge krajeve Ukrajine, ali i ocenio da se Zapad poneo neodgovorno.
"Zapadnjaci su prešli crvene linije i ponašali su se neodgovorno" u ukrajinskoj krizi, rekao je on.
Optužio je Zapad za cinizam, za sprovođenje prava jačeg i zanemarivanje međunarodnog prava.
Zvaničnici u Rusiji su sa ironijom reagovali na sankcije koje su im uveli EU i SAD.
"Mislim da je reč o veoma ugovnim sankcijama, one za mene nisu nikakav problem", rekao je savetnik predsednika Vladislav Surkov.
"To je kao Oskar u Americi u kategoriji najbolja sporedna muška uloga", rekao je on.
Figaro: Srbija u tugaljivoj situaciji zbog Ukrajine
Francuski list Figaro osvrnuo se na položaj Srbije koja, kako se navodi, zna da je u tugaljivoj situaciji, suočena s protivrečnostima zbog ukrajinske krize, jer je jedina zemlja u Evropi koja ima sporazum o slobodnoj trgovini s Rusijom, a krenula je ka članstvu u Evropskoj uniji".
U izveštaju iz Beograda Figaro navodi da je tokom predizborne kampanje u Srbiji većina partijskih prvaka izbegla da se opredeljuje kad je reč o ukrajinskoj krizi i navodi reči potpredsednika SNS Igora Mirovića da "Srbija treba da se bavi svojim poslovima".
Izveštač pariskog dnevnika primećuje da su "poruke Kremlja, koji je uporedio Krim i Kosovo, zasmetale mnogima... zubima su zaškripali i najvatreniji zagovornici pripadnosti Kosova majci-Srbiji, a to su i oni koji najžešće stoje na strani Moskve".
"To su oni isti koji", navodi Figaro, "pričaju delom umišljenu priču o večnoj ljubavi između dve slovenske zemlje, podvlačeći da je jedino taj njihov povlašćeni odnos naveo Rusiju da ne pristane na to da bivša pokrajina Kosovo, čiju je nezavisnost Zapad priznao 2008. dobije stolicu u UN". Prema tumačenju izveštača francuskog dnevnika, iza tog lepo nakićenog prijateljstva, Kremlj nastoji da Srbiju održi pod svojim uplivom.
"Poslovima vezan za Kremlj, Dusan Bajatović, potpredsednik SPS, bivše komunističke stranke koja je postala socijalistička, navodi da je predsednik Rusije uporedio nešto što nije moguće porediti", prenosi Figaro.
"Ja ne mislim da je Kosovo imalo pravo na samoopredeljenje, jer je istorijski srpsko, ali je istovremeno Krim istorijski ruska teritorija", rekao je Bajatović pariskom dnevniku koji objašnjava da "Bajatović nije samo običan političar - on rukovodi Srbijagasom, srpskom energetskom kompanijom pod kontrolom ruskog Gazproma i partnerom u gasovodu Južni tok".
Figaro navodi i ocenu beogradskog političkog analitičara Vuka Stankovića da "Kosovo nije važno za Rusiju i alibi je za njene interese" u slučajevima Gruzije i Krima.
Izvor: AFP, AP i Beta
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
