Nakon što se više od 96% stanovnika Krima izjasnilo za nezavisnost od Ukrajine i pripajanje Rusiji, i procedure za ostvarenje te zamisli započele, Krim ulazi u doba neizvesnosti. Za pripajanje Rusiji biće potrebno rešiti niz pitanja koji se odnose na ekonomsku, energetsku i finansijsku stabilnost poluostrva. Pored toga, međunarodna zajednica ne priznaje rezultate referenduma, koji su ocenjeni kao ilegalni, pa i kao farsa, i može se očekivati dodatno zatezanje odnosa između Rusije i zapadnih zemalja. Ministri EU uveli su sankcije za 21 zvaničnika odgovornih za pripajanje, što podrazumeva zabranu putovanja i zamrzavanje imovine. Takav potez do sada nije zabeležen u istoriji odnosa EU i Rusije od pada Sovjetskog saveza. U Briselu i Vašingtonu pominju se i moguće oštrije mere protiv Rusije. Ukrajina je na odvajanje Krima reagovala delimičnom mobilizacijom, a vlasti Krima odlučile su da raspuste vojne jedinice na teritoriji tog poluostrva, kao i da uvedu rusku rublju kao zvaničnu valutu.

Ministri inostranih poslova EU su na sastanku 17. marta usvojili sankcije za 13 Rusa i osam pro ruskih Ukrajinaca koji se smatraju odgovornim za otcepljenje Krima. Predviđena je zabrana putovanja i zamrzavanje imovine. U ovoj fazi merama nisu obuhvaćeni članovi ruske vlade. Prema informacijama sa sastanka, razgovaralo se i o oštrijim merama koje bi mogle da uslede.

"Pored restrikcija za pojedince, danas razgovaramo i o spremnosti za dalje mere protiv Rusije za slučaj da ne dođe do smirivanja situacije", naveo je švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt na svom tviter nalogu.

Nameru da se donesu odlučne mere izrazila je i šefica evropske diplomatske službe Ketrin Ešton uoči ministarskog sastanka.

"Pokušavamo da Rusiji pošaljemo što snažniju poruku", da bi shvatila koliko je situacija ozbiljna", navela je ona.

U isto vreme Sjedinjene Američke Države su donele mere zamrzavanja imovine za sedam visokih zvaničnika, uključujući ruskog vice premijera Dmitrija Rogozina, predsednicu Gornjeg doma ruskog parlamenta Valentinu  Matvijenko, kao i dva bliska savetnika predsednika Vladimira Putina. Merama je obuhvaćen i doskorašnji predsednik Ukrajine Viktor Janukovič.

Na sastanku ministara EU odlučeno je i da se sa Ukrajinom 21. marta, kada će se održavati samit EU, potpiše politički deo sporazuma o pridruživanju.

Ukrajina je zbog situacija na Krimu odlučila da povuče svog ambasadora u Rusiji na konsultacije.

Donose se odluke, uvodi se rublja

Parlament Krima je 17. marta proglasio nezavisnost i zatražio pripajanje Rusiji. Svih 85 poslanika je jednoglasno podržalo te odluke, koje su i očekivane nakon što se na referendumu prethodnog dana više od 96,8% izašlih na referendum izjasnilo za otcepljenje.

Ovakav rezultat delimično je posledica toga što su tatarska i ukrajnska manjina bojkotovale referendum. Većinu na krinu čine Ukrajinci ruskog porekla, kojima je ruski maternji jezik. Separatističke vlasti navode da je izlaznost bila 81%.

Proglašena je i nacionalizacija svih dobara ukrajinske države na teritoriji Krima, kao i uvođenje ruske rublje kao zvanične valute.

Predstavnici krimskih vlasti nakon glasanja odlaze u donji dom ruskog parlamenta, Dumu, gde se završava nacrt zakona o pripajanju Krima Rusiji.

Međunarodna zajednica ne priznaje referendum i osuđuje otcepljenje Krima i pripajanje Rusiji.

Neizvesnost se nadvila nad Krim

Proruski lider Krima Sergej Aksjonov već je u više navrata pokušao da ubedi javnost da će prelazak u Rusiju biti jednostavan i lak. Njegov plan je da u danima nakon referenduma uvede rublju na Krim, s tim što bi se ukrajinska hrivna paralelno koristila još najmanje šest meseci.

Međutim, već danima se može uočiti zabrinutost na licima mogobrojnih građana koji su čekali na šalterima banaka da bi podigli novac, posebno u filijalama ukrajinskih banaka za koje postoji bojazan da bi se mogle zatvoriti.

Krim od kontinentalne Ukrajine zavisi i za snabevanje strujom, gasom i pijaćom vodom. Veliki problemi bi nastali ako bi Kijev odlučio da zavrne slavine.

Čekajući odluku ruskog parlamenta, koja se može očekivati 20. marta, Krim treba da funkcioniše kao de fakto nezavisna država. Aksjonov smatra da je ekonomski opstanak moguć, uz pomoć Moskve.

Biće potrebno i da se reši osetljivo pitanje ukrajinskih vojnih baza na Krimu, i hiljada vojnika i njihovih porodica koje ruski vojnici i naoružani proruski civili već danima drže opkoljene.

Proruske vlasti Krima objavile su da će sve ukrajinske vojne jedinice na Krimu biti raspuštene, kao i da će oni koji budu želeli da ostanu da žive na toj teritoriji to moći da učine, a da će se razmotriti pitanje onih koji žle da polože zakletvu novim vlastima. Iz Kijeva, međutim, poručuju da ukrajinske trupe ostaju na Krimu.

Delikatno je i pitanje tatarske manjine, koja čini 12% stanovništva, i u čijoj je svesti još živo sećanje na masovne deportacije po nalogu staljina 1944. godine.

Čak i najvatreniji pobornici zajednice sa Rusijom svesni su da put ka pripajanju neće iti ni brz ni lak.

"Život se ne menja tako brzo Biće potrebno rešiti mnogo tehničkih, političkih i ekonomskih pitanja", ocenio je Valerij Medvedev, zadužen za jedno od glasačkih mesta na referendumu.

Izvor: AFP

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Evropski parlament traži sankcije za Rusiju
  
• 

  Vesti

  : Krim se priprema za pripajanje Rusiji, Zapad predlaže kontakt grupu
  
• 

  Vesti

  : Sankcije EU Rusiji ako brzo ne krenu pregovori s Ukrajinom
  
• 

  Vesti

  : EU između tvrdog i mekog pristupa Rusiji
  
• 

  Vesti

  : U Ukrajini napetost zbog Krima