Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Krim se priprema za pripajanje Rusiji, Zapad predlaže kontakt grupu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.03.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Proruske vlasti na Krimu su usvajanjem deklaracije o nezavisnosti 11. marta nastavile da preduzimaju korake ka pripajanju te ukrajinske oblasti Rusiji, dok razgovori Rusije i Zapada za sada ne daju nikakve rezultate. EU i SAD predložile su Rusiji da se kriza u Ukrajini reši pregovorima u okviru međunarodne kontakt grupe, ali za sada Rusija za to nije dala pristanak. Rusi i Amerikanci ostaju čvrsto pri svojim stavovima o ukrajinskoj krizi, dok Evropljani najavljuju nove sankcije. Pojedini analitičari ocenjuju da bi ukrajinska kriza mogla da se okonča tako što će Zapad morati da Krim prepusti Rusiji da bi sačuvao nezavisnost Ukrajine.
Krimski parlament kojeg vlasti u Kijevu smatraju nelegalnim, usvojio je 11. marta deklaraciju o nezavisnosti, pozvavši se na slučaj Kosova kao presedan, odnosno mišljenje Međunarodnog suda pravde iz 2010.
Na Krimu će zatim 16. marta biti održan referendum na kom će se građani izjasniti o pripajanju tog crnomorskog poluostrva Rusiji, a Krim će nakon referenduma zatražiti od Ruske Federacije da bude primljen u Federaciju. Ruska Duma će 21. marta razmatrati predlog o pripajanju stranih teritorija koje izraze takvu želju, kao što je slučaj sa Krimom.
Ruske snage kontrolišu strateške položaje na tom poluostrvu i sve je spremno za brzu secesiju. Proruski premijer Krima Sergej Aksionov se proglasio za "šefa oružanih snaga" i dva miliona građana Krima, koji većinom govore ruski, a na televiziji se emituje programa ruskih umesto ukrajinskih televizija.
Ljudi u uniformama pretresaju ljude koji dolaze u Simferopolj sa severa. a samo avioni koji dolaze iz Moskve mogu da slete na aerodrom. Međunarodnim zvaničnicima i posmatračima je praktično onemogućen pristup toj oblasti, a Ujedinjene nacije su 11. marta saopštile da je njihov izaslanik u Ukrajini Ivan Simonović odustao od posete Krimu.
Rešenje se ne nazire
Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk koji je imenovan na tu funkciju nakon višemsečnih demonstracija i svrgavanja predsednika Viktora Janukoviča, boravi ove nedelje u SAD gde će zatražiti pomoć predsednika Baraka Obame. Uoči te posete, oba doma američkog Kongresa usvojila su rezoluciju kojom osuđuju rusku intervenciju u Ukrajini, dok Evropski parlament treba da 13. marta glasa o rezoluciji o rešavanju ukrajinske krize.
Između Rusa i Zapada za sada vlada potpuno nerazumevanje i vodi "dijalog gluvih". Iz tog dijaloga koji je usledio nakon prošlonedeljnih intenzivnih diplomatskih aktivnosti ne nazire moguće rešenje za izlazak iz krize.
SAD su optužile Rusiju da se oglušuje o predloge koji za cilj imaju smirivanje tenzija u Ukrajini, dok je francuski ministar spoljnih poslova Loran Fabijus (Laurent Fabius) zapretio da će Rusiji biti uvedene sankcije možda već "od ove nedelje", ako ne odgovori na predloge Zapada za smirivanje situacije u Ukrajini.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je 12. marta rekao da su Evropska unija i SAD predložile Rusiji da se kriza u Ukrajini reši pregovorima u okviru međunarodne kontakt grupe, ali za sada, Rusija za to nije dala pristanak.
On je to rekao u Evropskom parlamentu u raspravi o rezoluciji o Ukrajini, u kojoj su poslanici EP velikom većinom osudili Rusiju zbog, kako je ocenjeno, narušavanja ukrajinskog suvereniteta, ali je preovladalo mišljenje da se kriza mora rešiti mirnim putem uz uvažavanje celovitosti Ukrajine.
Mnogi poslanici su insistirali na poštovanju nepovredivosti granica u Evropi, ali su neki ukazali na presedan koji su i neke članice Evropske unije načinile prihvatanjem jednostranog otcepljenja Kosova od Srbije.
Moskva je 11. marta saopštila da su šefovi diplomatija Rusije i SAD Sergej Lavrov i DŽon Keri (John Kerry) razgovarali o "konkretnim predlozima" kako bi se očuvao mir u Ukrajini.
Podrška Zapada Ukrajini i Rusije Krimu
S druge strane, Zapad nastoji da pomogne novim vlastima u Ukrajini koje su uspostavljene nakon svrgavanja predsednika Viktora Janukoviča u februaru.
Svetska banka je saopštila da je spremna da izdvoji do 3 milijarde dolara pomoći Ukrajini ove godine kako bi se izobrila sa ekonomskim teškoćama, dok je Evropska komisija predložila da se znatno snize carine za ukrajinske proizvode, što bi smanjilo izdatke za oko 500 miliona evra godišnje. To je novi korak kojim Evropa pokušava da pomogne Ukrajini u okviru plana pomoći od najmanje 11 milijardi evra zajmova, donacija i trgovinskih olakšica.
Istovremeno, Janukovič koji se sklonio u Rusiju, ponovio je da je on legitimni predsednik Ukrajine, pojavivši se drugi put pred kamerama od bekstva iz Ukrajine. Janukovič koji za sada uživa podršku Moskve, izrazio je, međutim, žaljene zbog odvajanja Krim od Ukrajine. Moskva, međutim, ostaji pri podeli zemlje i nije uverena da Janukovič ima političku budućnost.
Rusi podržavaju strategiju predsednika Vladimira Putina koji prema istraživanjima javnong mnjenja uživa rekordnu popularnost od izbora 2012. Više od dve trećeen Rusa podržava njegovu politiku.
Zapad u iskušenju da prepusti Krim Putinu
Rešenje ukrajinske krize bi moglo biti bolno, a Zapad bi mogao da se nađe u situaciji da ne može da ga podrži ali da mora da ga prihvati, odnosno da prepusti Krim Putinu da bi spasao nezavisnost Ukrajine, piše u analizi agencije Frans pres.
Kako se dalje navodi, za ovu podelu između velikih sila potrebno je i da pripajanje ukrajinskog poluostrva zadovolji ambicije ruskog predsednika koji želi da bude zapamćen kao neko ko je vratio moć Rusije izubljenu raspadom Sovjetskog Saveza.
Nijedna velika sila zapravo ne deluje spremna da se sukobi sa Rusijom da bi branila Krim, oblast koju je sovjetski lider Nikita Hruščov odvojio od Rusije 1954. da bi je dao Ukrajini koja je tada bila u okviru ŠSR-a, navodi se u članku. Istovremeno Zapad bi voleo da Ukrajina izmakne zoni uticaja Moskve i da tako dobije prijateljsku zemlju na zapadnoj granici Rusije.
"Zapad bi mogao da odluči da okrene glavu od okupacije (Krima) ali samo ako Putin prizna sadašnju ukrajinsku vladu", ocenio je profesor Aleksandar Motil, sa univerziteta Ratgers u Nuarku u američkoj državi Nju Džersi. Motil je rekao da bi u tom slučaju Putin morao da pruži vrlo eksplicitne garancije Zapadu ali da "nažalost ništa u Putinovim rečima i akcijama ne ukazuje na to da će se on zaustaviti na Krimu".
Drugi stručnjak, Džejms Niksi, iz Četam Hausa u Londonu, međutim smatra da je malo verovatno da Putin želi da ide dalje. Po njegovom mišljenju, ruski predsednik je "već dostigao željeni cilj i Krim je izgubljen".
Za sada ideja kompromisa uopšte nije zvanično izražena na Zapadu. Tako je pomoćnik američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Toni Blinken rekao da SAD neće prihvatiti odluku na referendumu ako ona bude u korist pripajanja Krima Rusiji.
Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je obično obazriva prema Moskvi, otvoreno je rekla Putinu da je referendum o pripajanja Krima Rusiji "ilegalan", a intervenciju Rusije je nazvala "ankesijom".
Baltičke zemlje koje je Sovjetski Savez okupirao i anektirao posle Drugog svetskog rata posebno su zabrinute. Litvanska predsednica Dalija Gribauskaite poziva evropske zvaničnike da shvate da Rusija pokušava da izmeni posleratne granice Evrope.
Neki analitičari smatraju da Putin samo želi da "kazni" nove ukrajinske vlasti a da istovremeno sačuva privid održavanja radnih odnosa sa Zapadom.
"Za Rusiju, gubitak uticaja u Ukrajini je jedna stvar, ali nešto sasvim drugo i mnogo teže jeste da prepusti Krim i time pristup jednoj od svoje dve glavne flote i luci", rekao je analitičar Erik Nilsen iz italijanske bankarske grupe UniKredit.
On je dodao da smatra da Putin želi da kazni Ukrajinu zbog njene naklonosti Zapadu, ali da ne želi da "neizbežne tenzije sa Zapadom nadmaše prihvatljiv nivo na političkom i ekonomskom planu".
Većina analitičara smatra da Zapad nikad neće priznati to pripajanje iako će ga prećutno prihvatiti kao svršenu stvar.
Istraživač u Brukings institutu u Vaštingonu Stiv Pajfer smatra da će, ukoliko ne bude opšte osude aneksije Krima, Putin biti ohrabren da se još više upliće u pitanja Ukrajine i drugih zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza. "Bila bi greška Zapada da 'prihvati' aneksiju Krima u nadi da će Putin ostaviti na miru ostatak Ukrajine", ocenjuje Pajfer, bivši američki ambasador u Kijevu.
SAD se i dalje nadaju da će obećanje o većoj autonomiji Krima u odnosu na Kijev, što je druga opcija ponuđena na referendumu, moglo da spase teritorijalni integritet Ukrajine i spreči ruske ekspanzionističke težnje.
Međutim, velika je verovatnoća da će 16. marta na Krimu građani masovno glasati za pripajanje poluostrva Rusiji.
Izvor: AFP i Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
