Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Levica napada starosnu granicu za minimalac
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.03.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Samo što je nemačka ministarka rada Andrea Nales (Nahles) iznela na sto nacrt zakona o uvođenju minimalne zarade od 8,50 evra po satu, opoziciona Levica najavila je tužbu protiv predloženog zakona za koji tvrdi da je neustavan. Levica posebno napada starosnu granicu od 18 godina za minimalac. Izvesne primedbe na zakon ministarke iz redova socijaldemokrata imaju i partneri iz CDU kancelarke Angele Merkel i poslovni sektor koji se zalažu za podizanje starosne granice za minimalnu zaradu za tri ili sedam godina. Starosno ograničenje treba da obeshrabri mlade da se zapošljavaju za minimalnu zaradu umesto da idu na programe usavršavanja. Procenjuje se da će minimalac dobijati oko pet miliona nemačkih radnika ili 14% ukupne radne snage.
"Ići ćemo na sud za svaku starosnu granicu, bez obzira da li je reč o 18, 21 ili 25 (godina)", rekao je za Noje Osnabriker cajtung (Neue Osnabrücker Zeitung) prvi čovek stranke Levica Bernd Rajksinger (Bernd Riexinger) komentarišući predlog zakona o minimalnoj zaradi u Nemačkoj koji treba da stupi na snagu 1. januara 2015. godine.
"Starosna granica je neustavna", istakao je Rajksinger.
Nacrtom zakona predviđeno je uvođenje minimalne zarade od 8,5 evra po satu za zaposlene počev od 18 godina starosti. Toliki minimalac bi bio i u istočnim i u zapadnim pokrajinama Nemačke. Predviđeno je i da do 2016. postepeno prestanu da važe sektorska izuzeća za minimalac.
"Minimalna zarada stiže kao što je dogovoreno u koalicionom sporazumu", naglasila je ministarka Nales, inače iz Socijaldemokratske partije (SPD).
Starosna granica samo je jedno od brojnih pitanja u debati koju je pokrenuo predlog zakona o minimalnoj zaradi u Nemačkoj. Dok Levica poziva da se starosno ograničenje ukloni, političari iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelarke Angele Merkel i poslovni sektor žele da se starosna granica podigne na 21 ili 25 godina, preneo je Euraktiv Nemačka.
"Starosna granica od 18 (godina) je pogrešna", kazala je za nemačku agenciju DPA zamenica predsednice CDU Julija Klekner (Julia Klöckner) dodajući da "granica treba da bude viša, odnosno kriterijum treba da bude završetak obuke (za rad)" a ne starost.
Granica koja "štiti" stručne programe
Stav funkcionerke CDU dele oni koji starosnu granicu vide kao način da se očuva privlačnost stručnih programa. Ocenjuje se da bi se bez starosne granice u zakonu mladi pre odlučivali za posao sa minimalnom zaradom nego za šegrtovanje koje se obično loše plaća ili se uopšte ne plaća.
"Moramo da sprečimo mlade da daju prednost privremnim poslovima umesto da počnu šegrtovanje", rekla je ministarka rada naglašavajući značaj granice na 18 godina.
Background Trenutno u EU minimalnu zaradu nemaju Švedska, Danska i Nemačka. I dok je nemačka "velika koalicija" predložila zakon o uvođenju minimalne zarade, ostale članice Evropske unije zalažu se za minimalac na nivou EU. Francuski socijalisti npr. smatraju da Evropa treba da ima znatno ujednačeniju politiku rada i ocenjuju nemačke mere kao korak u pravom smeru.
Evropsko tržište rada muče paradoksi - dok mnoge članice beleže rekordne stope nezaposlenosti, na brojnim sektorima ključnim za ekonomski razvoj nepopunjeni su milioni radnih mesta.
Uprkos naporima da se smanji nezaposlenost i unapredi kvalifikovanost domaće radne snage, međunarodne kompanije u Evropi i mala i srednja preduzeća teško dolaze do radnika koji su im potrebni.
Uz zemlje poput Danske, Austrije i Holandije, Nemačka se često hvali efikasnošću svog modela stručnog usavršavanja kao sredstva za borbu sa nezaposlenošću mladih. Međutim, opoziciona Levica smatra da je starosna granica pogrešno rešenje.
"Nales je u pravu. Brojne pripravničke naknade su suviše male. Ali 'slabljenje' minimalne zarade nije rešenje za to. Umesto toga, pripravničke naknade treba da budu adekvatne", kaže portparol za politiku mladih Levice Feliks Pitan (Felix Pithan).
Minimum od 8,5 evra ugrožava 900.000 radnih mesta
Očekuje se da minimalnu zaradu od 8,5 evra po satu dobija oko pet miliona radnika u Nemačkoj ili 14% ukupne radne snage a u istočnim nemačkim pokrajinama čak 20,4% radne snage.
Međutim, prema nedavno objavljenom istraživanju nemačkog instituta Ifo, uvođenje minimalne zarade ugroziće do 900.000 radnih mesta.
"Radnici koji sada dopunjavaju svoje prihode biće posebno pogođeni", rekao je istraživač iz instituta Ifo, profesor Roni Šeb (Ronnie Schöb) predstavljajući rezultata istraživanja.
Zbog minimalnih zarada moglo bi da bude izgubljeno 660.000 marginalnih radnih mesta, što će posebno ugroziti mlade i penzionere, procenjuju u Ifo. Na sektoru rada sa punim radnim vremenom, minimum od 8,5 evra zatvorio bi, prema analitičarima instituta, 340.000 radnih mesta.
Švajcarska i univerzalni prihod
Uprkos sumnjama oko garantovanih minimalnih prihoda, slične inicijative šire se Evropom. Jedna od njih je švajcarska, koju je Njujork tajms opisao kao "plaćanje ljudima što su živi". U Švajcarskoj se naime nadaju skorom referendumu o osnovnom, neuslovljenom prihodu za sve.
Prema kampanji za univerzalni prihod, svi građani Švajcarske mesečno bi dobijali ček na oko 2.500 švajcarskih franaka (2.045 evra) bez obzira da li su zaposleni.
Osim cene tog projekta, skeptike brine i da li bi takav potez zaista bio od koristi za švajcarsku ekonomiju i društvo.
"Tu ne bi bilo podsticaja za mlade da nauče posao ili studiraju. To nije samo ekonomsko pitanje, već i pitanje ljudskosti", rekao je za BBC švajcarski ekonomista Rudolf Štram (Strahm).
U oktobru 2013. zagovornici prihoda za sve prikupili su više od 120.000 potpisa za referendum o uvođenju univerzalnog prihoda u Švajcarskoj. Time su premašili zahtevanih 100.000 potpisa ali još nije zvanično utvrđen datum referenduma.
Izvor: EurActiv.com
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
