Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Formiranje nemačke vlade u rukama SPD
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.11.2013. | Ažurirano : 28.11.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Konzervativci Angele Merkel i Socijaldemokratska partija (SPD) postigli su 27. novembra rano ujutru sporazum o novoj zajedničkoj vladi. Pre proglašavanja Angele Merkel za kancelarku u trećem mandatu i imenovanja ministara takozvane velike koalicije, potrebno je da sporazum odobre i članovi SPD-a na referendumu početkom decembra, pa bi nova vlada mogla biti formirana tek sredinom decembra. Rezultat tog glasanja za sada nije izvestan. Sporazum podrazumeva ustupke i konzervativaca i socijaldemokrata i prema oceni dela javnosti sporazum nosi "jak pečat" SPD-a. Sporazum podrazumeva uvođenje minimalne garantovane zarade u Nemačkoj na saveznom nivou, kao i izvesne olakšice za odlazak u penziju za određenu kategoriju ljudi. Prema oceni stručnjaka, sporazum ne sadrži potencijal za značajno podsticanje privrede, ali je neće ni gušiti, od čega su neki strahovali.
Sporazum je postignut u sitne sate, nakon poslednje runde razgovora koji su počeli 26. novembra oko 17.00. SPD bi trebalo da se o njemu izjasni na referendumu između 6. i 12. decembra i rezultat glasanja 470.000 pristalica objavi pre 15. decembra, što bi omogućilo da se Angela Merkel 17. decembra ponovo postavi za kancelarku u trećem mandatu. Tek tada će se objavljivati imena kandidata za članove vlade. U prvom mandatu od 2005. do 2009. Merkelova je takođe bila na čelu velike koalicije sestrinskih konzervativnih CDU i CSU i socijal-demokrata.
Ovo je prvi put u posleratnoj istoriji nemačkih političkih stranaka da je krajnja odluka o stupanju u koaliciju, dakle praktično o formiranju vlade, u rukama članova stranke.
Ankete pokazuju da je većina nemačkih građana za "veliku koaliciju" konzervativaca i socijaldemokrata, uz obrazloženje da ona najbolje može da se uhvati u koštac s problemima u Nemačkoj.
Međutim, mogućnost zajedničke vladavine sa konzervativcima ne nailazi na oduševljenje u redovima SPD-a, koji se i dalje plaše narušavanja imidža njihove stranke kao socijalne, što se dogodilo pre 10 godina kada je njihov tadašnji lider Gerhard Šreder započeo reforme države blagostanja.
Pored toga, nema reprezentativnih istraživanja o tome šta o takvom vladajućem savezu misli članstvo SPD. U aktivnostima SPD u komunalnim i okružnim podružnicama aktivno učestvuje oko 10% članova. Zato niko ne može da predvidi kako će glasati, kako ih nemački mediji zovu, "leševi iz kartoteke" partijskog članstva.
Međutim, sporazum podrazumeva zaista velike ustupke na koje je, na insistiranje socijaldemokrata, pristala Angela Merkel, pogotovo ako se ima u vidu da je SPD na izborima dobila gotovo upola manje glasova nego konzervativci.
Prvi put minimalac u Nemačkoj
Generalna sekretarka Anrea Nales (Najles) je nakon regovora posebno istakla da je njena stranka izdejstvovala da se u Nemačkoj, uprkos žestokom protivljenju Merkelove, uvede minimalna garantovana zarada od 8,5 evra po satu počev od 2015. godine. U nekim granama, na primer u zanatstvu i poljoprivredi, primena je predviđena tek od 2017. godine. Socijalni partneri bi trebalo u redovnim intervalima da revidiraju nivo minimalne zarade.
Ovo je prvi put da se u Nemačkoj uvodi minimalac. Prema proceni instraživačkog instituta DIW, 5,6 miliona zaposlenih dobija zaradu nižu od predviđenog minimalca.
Dok je ovo bio preduslov SPD-a za dogovor i mera koja bi po nekima trebalo da poveća domaću tražnju i time omogući bolji balans u nemačkoj privredi koja u velikoj meri zavisi od izvoza, Merkelova, ali i udruženje poslodavaca smatraju da će uvođenje minimalca dovesti do gašenja većeg broja radnih mesta. Tako su poslodavci procenili da bi se moglo ugasiti između 1,2 i 1,8 miliona radnih mesta.
Ekonomisti takođe osporavaju uticaj ove mere na povećanje potrošnje domaćinstava. U svakom slučaju, ona će omnogućiti da oko milion siromašnih radnika više ne dopunjava prihode socijalnom pomoći.
Socijaldemokrate su dobile još jedan veliki ustupak u vidu izvesnih izmena penzijskog sistema. Tako je sporazummom predviđeno izvesno poboljšanje penzija koje dobijaju osobe s malim platama, kao i mogućnost da oni koji su radili tokom 45 godina uz uplatu doprinosa u penziju mogu da odu sa 63 godine, iako je granica povišena na 67 godina već prošle decenije.
Pored toga, u oblasti tržišta rada je i nova mera po kojoj će u nadzornim odborima preduzeća morati da bude najmanje 30% žena od 2016. godine, kao i da će podugovaranje morati da bude striktrnije regulisano.
Nema podele rizika u zoni evra
Kada je reč o stavu prema evropskim pitanjima, koalicioni sporazum povrđuje poznati stav Nemačke da neće biti podele rizika odnosno mutualizacije dugova zemalja zone evra preko evro obveznica ili sličnih mehanizama. Ističe se privrženost načelu solidarnosti i odgovornosti, odnosno da je svaka zemlja odgovorna za svoje postupke i finansije.
Stranke su se složile da treba uneti novu dinamiku u pregovore o uvođenju poreza na finansijske transkacije u Evropi.
Koalicioni partneri takođe odbacuju mogućnost da se novcem poreskih obveznika pokrivaju rizici banaka.
Kada je reč o finansijama i poreskom sistemu, solidne finansije i uravnoteženi budžet i dalje su prioriteti. Cilj nove vlade je da se zemlja od 2015. ne zadužuje na federalnom nivou, a mnogi smatraju da će konzervativac Volfgang Šojble ostati na čelu ministarstva finansija.
Program takođe predviđa 23 milijarde evra dodatne potrošnje i investicija. Kao što su konzervativci tržili, porezi se neće povećavati. SPD je želeo da se oporezuju najbogatiji.
Još jedan veliki uspeh socijaldemokrate su postigle u domenu državljanstva, jer će se omogućiti deci stranaca rođenih u Nemačkoj da imaju dva pasoša, dok sada pre 23. godine moraju da odluče o tome koji će zadržati. Ova mera će se međutim odnositi samo na one koji su u Nemačkoj rođeni i odrasli.
To će najviše koristiti Turcima, najvećoj imigrantskoj zajednici u Nemačkoj, koja broji oko tri miliona članova.
Kada je reč o energetici, do kraja aprila 2014. godine smanjiće se subvencije za obnobljive izvore energije, pre svega za energiju vetra. U isto vreme smanjiće se i izuzeća industriji od taksi za energiju koje se ulažu u razvoj obnovljivih izvora energije. Do 2025. godine udeo obnovljivih izvora energije treblo bi da se poveća na između 40 i 45%, a do 2035. godine i na između 55 i 60%.
Na insistiranje Hrišhcansko-socijalne unije, partnera Merkelove Hrišćansko-demorkatske unije, biće uvedena putarina za strane vozače. I CDU i SPD su se ovome protivili. Prihod od ove vinjete bi trebalo da bude uložen u nemačku putnu infrastrukturu. Međutim, biće teško da se ovaj namet uvede na način da bude u skladu sa evropskim propisima.
U pogledu eliminacije diskriminacije homoseksualnih parova, ona bi trebalo da bude ostvarena, ali SPD nije uspeo da dobije da se sporazumom predvidi pravo usvajanja za njih.
Status kvo za privredu
Analitičari smatraju da sporazum neće doneti podsticaj za privredu, ali da je neće ni gušiti, od čega se strahovalo. Status kvo, to je ocena stručnjaka o ovom sporazumu.
Nema ni značajnih podsticaja u vidu velikog povećanja javnih investicija što bi moglo da podstakne rast zemlje i njenih evropskih suseda.
Profesor univerziteta iz Vircburga na jugu zemlje Peter Bofinger ocenio je da program ne predviđa dovoljno podsticaja za investicije, dok je institut IMK blizak sindikatima ocenio da je reč o "kapi vode u okeanu".
Međutim, nasuprot scenariju katastrofe koji je kružio u ekonomskim krugovima u Nemačkoj, sporazum ne donosi ni mere koje će dovesti u opasnost rast najveće evropske privrede.
Takva je ocena analitičara Kristijana Šulca iz Berenberg banke.
Jerg Kremer iz Komercbanke kazao je da je siguran da će nemačka privreda u narednim godinama rasti brže od ostatka u zoni evra, mada je naveo da sporazum "kvari ekonomsko okruženje u Nemačkoj na duži rok".
Podeljena su i mišljenja o tome ko je izašao kao "pobednik" iz pregovora.
"Ima pobednika i to je gospođa Merkel. Dobila je veliku koaliciju", ocenio je politikolog Otvorenog univerziteta u Berlinu Gero Nojgebauer. "SPD mora da se zapita da li je sposobna da ubedi svoje pristalice da je rezultat u skladu sa njihovim nadanjima", rekao je on, iako je ocenio da je ta stranka dobila najviše koncesija zato što je najviše i zahtevala.
Konzervativni dnevnik Velt (Die Welt) ocenio je da je ovo "kratka pobeda" za koaliciju CDU/CSU, dok dnevnik levog centra Sidojče cajtung (Suddeutsće Zeitung) donosi upravo suprotnu ocenu. "I letimičan pogled na koalicioni sporazum bi trebalo da ohrabri skeptike. Ukoliko se vidi nečiji rukopis, to je rukopis SPD-a".
Politički magaizn Cicero žali što u sporazumu ne vidi viziju budućnosti.
Angela Merkel je već jednom bila na čelu velike koalicije tokom svog prvog mandata od 2005. do 2009. godine.
Izvor: AFP i Beta
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
