Međunarodni monetarni fond (MMF) odobriće Ukrajini pomoć vrednu između 14 i 18 milijardi dolara u okviru dvogodišnjeg stendbaj aranžmana, pod uslovom da poveća cenu gasa i zamrzne penzije i plate u javnom sektoru, saopšteno je 27. marta iz te finansijske institucije. Sa zajmom MMF-a ukupna pomoć međunarodne zajednice toj zemlji iznosiće 27 milijardi dolara tokom dve godine, navode u Fondu. Ta sredstva treba da Kijevu pomognu da izbegne bankrot u trenutku velike krize u odnosima sa Moskvom posle pripajanja Krima Rusiji. Jedno od najosetljivijih pitanja je obezbeđivanje stabilnog snabdevanja Ukrajine gasom i otplate duga Rusiji, o čemu će, prema evropskim izvorima, zvaničnici EU i SAD uskoro razgovarati.

Šef misije MMF-a Nikolaj Georgijev rekao je na konferenciji za novinare u Kijevu da će ukupna pomoć međunarodne zajednice Ukrajini iznositi 27 milijardi dolara u periodu od dve godine, od čega će MMF izdvojiti biti između 14 i 18 milijardi dolara. Tačan iznos će se utvrditi pošto se uračuna sva bilateralna i multilateralna pomoć.

On je dodao da sporazum Fonda s vlastima Ukrajine o programu ekonomskih reformi koje su uslov za pomoć, treba još da odbori uprava MMF-a verovatno u aprilu. To će, kako je naveo, otvoriti put isplati prve tranše čiji iznos još nije utvrđen.

MMF, koji je već davao zajam Kijevu 2008. i 2010, ovog puta postavlja vrlo stroge uslove. Ta međunarodna finansijska institucija traži povećanje cene gasa za 50%, zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru, kao i da se dozvoli pad vrednosti valute koja se već pala za 25% od početka godine.

"Zauzeli smo, umesto populističkog, pragmatičan stav i svesni smo da to neće ceniti svi", rekao je guverner centralne banke Stepan Kubiv i dodao da će neke reforme biti bolne.

MMF koga često optužuju da opterećuje zemlje kojima pomaže strogim merama štednje, tražio je da se uspostavi novi program socijalne zaštite koji će obuhvatiti 30% stanovništva. Ukrajinske vlasti tim programom treba da pomognu najugorženijim delovima stanovništva, umesto subvencionisanjem cene gasa.

Georgijev je naglasio je da je neophodno da Ukrajina poveća pomoć najugroženijim kategorijama stanovništva i preduzme reforme u cilju suzbijanja korupcije kako bi postavila osnove za trajni rast. Prema podacima prelaznih proevropskih vlasti u Ukrajini, korupcija koja je vrlo raširena, koštala je tu zemlju više desetina milijardi dolara dok je predsednik bio Viktora Janukovič.

Predstavnik MMF-a je, takođe, rekao da se više ne mogu finansirati gubici u energetici, aludirajući na subvencionisanu cenu gasa u Ukrajini, i naglasio da zamrzavanje plata u javnom sektoru ne znači njihovo smanjenje već odustajanje od planiranih povećanja.

Program koji treba da usvoje ukrajinske vlasti, biće usmeren na reforme u ključnim oblastima - politiku monetarne politike i deviznog kursa, finansijski sektor, fiskalnu politku, energetski sektor, bolje uprvljanje, veću transparentnost i poboljšanje poslovna klima, saopštio je MMF.

Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk je već 27. marta ujutru predstavio parlamentu mere koje treba da doprinesu oporavku zemlje: hitno smanjenje broja zaposlenih u ministarstvima za 10%, prodaju zemljišta i imovine, uvođenje poreza za najbogatije i ukidanje subvencija za rudnike.

"Nemamo izbora: ili ćemo preduzeti te mere ili će Ukrajina bankrotirati", rekao je on.

MMF je naveo da je makroekonomska neravnoteža u Ukrajini postala neodrživa 2013. godine, da je budžetski deficit te godine bio 4% BDP-a, a gubici državne gasne kompanije Naftogas dostigli skoro 2% BDP-a. Bez preduzimanja mera, gubici Naftogasa mogli bi da porastu na preko 10% BDP-a 2014.

Kako navodi AFP, prema predviđanjima, u najboljem slučaju Ukrajina će ove godine zabeležiti pad BDP-a od 3% a inflacija će dostići između 12% i 14%.

Osetljivo pitanje gasa

Ukrajinci su već mogli da naslute šta ih čeka, pošto je Naftogaz 26. marta najavio povećanje cene gasa za 50%. MMF smatra da subvencionisana cena gasa jako opterećuje javne finansija sa udelom od 7% u BDP-u. Pritom, najveće koristi od toga imaju veliki potrošači, pre svega bogati industrijalci, a takvim pristupom se pothranjuje i korupcija.

Postavlja se i pitanje snabdevanja tim energentom koji Ukrajina uglavnom kupuje od Rusije. Gasprom je zapretio početkom marta Kijevu da će obustaviti prodaju gasa zbog duga od 1,89 milijardi dolara.

Moskva je, takođe, već upozorila Kijev da će od 1. aprila ukinuti popuste na cenu gasa, što znači da će se cena 1.000 kubnih metara gasa povećati sa 270 na 480 dolara. Ukrajinci to odbijaju i najavljuju da će plaćati 387 dolara za 1.000 kubnih metara.

Ukrajina troši 50 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Od toga proizvodi 20 milijardi a 30 milijardi kupuje od Rusije. Takođe, preko mreže gasovoda u Ukrajini odvija se transport 65 od 133 milijardi kubnih metara gasa u zemlje EU, podaci su Evropske komisije.

Problem je što Ukrajinci polako crpe svoje rezerve gasa koje su počektom marta procenjene na 11,5 milijardi kubnih metara.

SAD i EU su odlučile da razmotre načine na koje mogu Ukrajini da pomognu da otplati dug za gas i obezbedi stabilno snabdevanje tim energentom, rekli su za AFP evropski izvori. Visoki zvaničnici EU i SAD trebalo bi da razgovaraju o tome 2. aprila u okviru energetskog saveta EU-SAD koji je formiran 2009.

Evropljani i Amerikanci će se usredsrediti na tri pitanja: kako otplatiti dug Gaspromu i kako da pomognu Ukrajini da kupi što više ruskog gasa pre povećanje cena i da obezbedi snabdevanje ako Rusija prestane da je snabdeva gasom.

EU je ranije obećala da će omogućiti snabdevanje gasom preusmeravanjem toka u nekim gasovodima koji idu preko Poljske, Mađarske i Slovačke.

Izvor: AFP

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EU i Ukrajina se dodatno približile, Krim i formalno deo Rusije
  
• 

  Vesti

  : Pomoć Ukrajini, sankcije Rusiji
  
• 

  Vesti

  : Višegradska četvorka želi američki gas
  
• 

  Vesti

  : San o industrijskoj obnovi EU talac visoke cene energije