Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 San o industrijskoj obnovi EU talac visoke cene energije
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 26.02.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija namerava da obnovi i podstakne industriju i bude konkurentnija na međunarodnom planu, i za to je spremna da izdvoji određena sredstva. Međutim, Unija je sve manje privlačna za ulaganja zbog visokih cena energije i ambicioznih ciljeva u borbi protiv klimatskih promena, na šta ukazuju udruženja kompanija i poslodavaca. Ministri članica EU za industriju su nedavno u Briselu razmotrili planove za industrijsku obnovu, ali se nisu pozabavili pitanjem visokih cena energije što, kako ocenjuju predstavnici kompanija, umanjuje nade da će dobre namere moći da se pretoče u delo. Lideri EU će na sastanku u martu razgovarati o konkurentnosti evropske industrije, a Grčka je najavila da za taj sastanak priprema konkretne predloge u vezi sa pitanjem cena energije.
Ministri članica EU za industriju su 20. februara u Briselu na sastanku o konkurentnosti razmotrili predlog politike o industrijskoj obnovi koji je u januaru predstavila Evropska komisija.
"Kao što znate, za Evropu su cene energije veliki problem", rekao je evropski komesar za preduzetništvo i industriju Antonio Tajani. "Prvi korak Evropske komisije jeste da, prvi put, predloži pare za evropsku industrijsku obnovu - 100 milijardi evra iz fondova za regionalni razvoj", rekao je Tajani novinarima posle sastanka u Briselu.
Za industrijsku obnovu će moći da se koristi i 40 milijardi evra iz fondova za istraživanja i nauku koji su u okviru programa Horizont 2020. izdvojeni za period 2014-2020.
Grčki ministar za razvoj i konkurentnost Kostis Hacidakis je rekao da je cilj da se reši pitanje visokih cena energije i nedovoljno ujedinjenog tržišta energije.
"Moramo da ograničimo negativan uticaj visokih cena energije koje su dva puta veće nego u SAD ili Rusiji. Pre svega, gas u EU je tri do četiri puta skuplji (za evropske kompanije) u odnosu na konkurentske kompanije u SAD, Rusiji ili Indiji", dodao je on.
Hacidakis je rekao da Grčka, koja predsedava EU u prvoj polovini 2014, priprema pismo sa konkretnim predlozima o cenama energije za samit EU koji će se održati 20. i 21. marta i na kome će se raspravljati i o konkurentnosti evropske industrije.
On je dodao da Grčka tokom šestomesečnog predsedavanja ne može da učini čuda, ali da može da pripremi teren kako bi buduća Evropska komisija mogla da iznese konkretne predloge zakona.
Predstavnici kompanija su, međutim, razočarani jer ministri EU nisu govorili o uticaju politika u oblasti energetike i klimatskih promena na konkurentnost EU i potrebi da se te politike promene.
U zaključcima sa sastanaka se, umesto jasno formulisanih predloga, navodi niz istraživanja, uključujući istraživanje Evropske komisije o visokoj ceni energije u Evropi, ali se ne navodi šta se mora učiniti da bi se situacija poboljšala.
U SAD jeftini gas iz škrljaca promenio je energetsku sliku. Cena struje u SAD je upola ili tri puta jeftinija u EU, a cene gasa tri puta jeftinija, navodi briselski EurAktiv.
"SAD trenutno masovno privlače ulaganja u industriju i radna mesta. U toj zemlji se dešava prava industrijska obnova", rekao je Peter Boček (Botschek), predstavnik Saveta evropske hemijske industrije (CEFIC), organizacije koja okuplja 29.000 kompanija koje proizvode petinu hemikalija u svetu.
Boček je rekao za EurActiv.com da su izjave EU o industrijskoj obnovi samo "lepe reči" i da će parole o "više radnih mesta" ostati mrtvo slovo na papiru ako ih Komisija ne podrži merama.
CEFIC i udruženje evropskih poslodavaca BiznisJurop (BusinessEurope) predstavili su svoje predloge reformi koje moraju da se sprovedu da bi se zaista otvorila nova radna mesta.
Boček je rekao da su dva važna faktora koja su promenila igru - eksploatacija gasa iz ukljnih škriljaca u SAD i sve skuplja energija u Evropi, u kojoj je, kako je ocenio, energetska politika podređena ambicijama u borbi protiv klimatskih promena.
On je dodao da je tome doprinelo uvođenja taksi i nameta kako bi se podstakla ulaganja u postrojenja sa manjim emisija ugljen dioksida (CO2) i subvencionisanje proizvodnje iz alternativnih izvora energije, poput vetra i sunca, koji u velikoj meri nisu konkurentni i pouzdani.
"Ti izvori energije imaju prioirtet u pristupu mrežama za prenos čime se podriva ustrojstvo energetskog tržišta EU i politika liberalizacije tog tržišta čiji je cilj da se u 2014. formira jedinstveno energetsko tržište EU", rekao je Boček.
On je dodao da politike EU treba da se usredsrede na snabdevanje energijom iz različitih izvora, uspostavljanje funkcionalnog jedinstvenog energetskog tržišta i uvođenje politike za borbu protiv klimatskih promena koje će podsticati a ne sprečavati rast proizvodnje.
Evropska komisija je predstavila "zeleni papir", dokument za konsultacije, o ciljevima u klimatskoj i energetskoj politici u 2030. U tom dokumentu se predlaže da se emisija gasova sa efektom staklene bašte smanji za 40% u odnosu na nivo iz 1990, a udeo energije iz obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji poveća na 30%.
Nemačka hemijska kompanija BASF upozorava da razlika u ceni energije u EU i SAD već utiče na odluke o ulaganju što bi moglo da ima posledice po radna mesta u evropskoj i nemačkoj industriji.
Šef odeljenje BASF-a za energiju i klimatske promene Klaus Bekman (Claus Beckmann) rekao je da se fabrike neće odmah preseliti preko noći veći da je to dugoročno problem. On je rekao da će tržište hemikalija rasti u budućnosti ali da je samo pitanje gde će proizvodnja biti locirana.
Izvor: EurActiv.com
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
