Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU ukida vize za državljane Moldavije
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 04.04.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija je ukinula vize za putovanja državljana Moldavije u šengenski prostor, pa će građani te zemlje od tri i po miliona stanovnika moći isto kao i državljani Zapadnog Balkana, da s biometrijskim pasošima putuju i ostaju najviše tri meseca u EU. Uslovi su, kako su 4. aprila agenciji Beta rekli zvaničnici u Evropskoj komisiji, isti, a to znači da, kao i državljani zemalja Zapadnog Balkana, građani Moldavije s biometrijskim pasošem nemaju pravo boravka niti pravo da rade u Uniji. Prema podacima Evropske komisije, broj zahteva Moldavaca za kraća putovanja u EU nije se mnogo menjao u protekle četiri godine i kretao se između 50.000 i 55.000 zahteva.
Institucije EU odlučile su da odobre uvođenje bezviznog režima za građane Moldavije. Izmene propisa kojim se ta zemlja stavlja na "belu šengensku listu", potpisali su 3. aprila predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc (Schulz) i zamenik grčkog ministra spoljnih poslova Dimitris Kurkulas, čija zemlja predsedava EU. Očekuje se da ove izmene stupe na snagu 28. aprila čime će biti ukinute vize.
Prethodno su, na predlog Evropske komisije, Evropski parlament 27. februara i Savet EU, odnosno članice Unije, 14. marta odlučili da Moldaviju stave na "belu šengensku listu" odnosno listu zemalja čiji građani mogu da putuju bez viza u zemlje šengenskog prosotra.
"Od kraja meseca moldavskim građanima koji imaju biometrijski pasoš neće više biti potrebna viza za kraća putovanja u šengenski prostor", rekla je evropska komesarka za unutrašnja pitanja Sesilija Malmstrem (Cecilia Malmstrom).
Građani Moldavije će moći da ostanu najviše tri meseca u EU i neće imati pravo na boravak i rad. Ponovo mogu doći na tri meseca turistički, u posete i slične vrste boravka, tek pošto protekne tri mesece od poslednjeg tromesečnog boravka u "šengenskom prostoru" EU.
U slučaju zloupotreba, kako su objasnili izvori u Briselu, biće primenjene iste mere kakve Evropska komisija može zavesti kad su u pitanju države Zapadnog Balkana.
Obrazlažući ovu odluku EU, evropska komesarka za unutrašnje poslove je izjavila da je ukidanje viza za kratkoročna putovanja državljana Moldavije i "nagrada vlastima Moldavije za uložene napore" u sprovođenju svih uslova za ukidanje viza EU.
"To je takođe odličan primer za druge zemlje regiona, koji pokazuje da snažna politička posvećenost i istinska primena reformi donose i opipljive rezultate", istakla je komesarka Malstrem.
EU je sa Moldavijom koja učestvuje u evropskoj inicijativi Istočno partnerstvo, pokrenula dijalog o viznoj liberalizaciji u junu 2010. Prethodno je Brisel 2008. olakšao izdavanje viza za građane Moldavije, odnosno pojednostavio i ubrzalo procedure i smanjila naknade.
Moldavija je ukinula vize za građane EU 1. januara 2007.
Prema podacima Evropske komisije, broj zahteva za vize koje su podneli građani Moldavije nije mnogo varirao u protekle četiri godine i kretao se između 50.000 i 55.000, dok je znatno opao broj odbijenih zahteva za vize, sa 11,4% u 2010. na 4,8% u 2013.
Mnogi Moldavci već putuju bez viza u EU pošto ih, prema nezvaničnim procenama, oko 400.000, a možda i više, već ima državljanstvo Rumunije, susedne zemlja koja izdašno daje državljanstvo Moldavcima koji govore rumunski.
Između Rusije i EU
EU je nakon gorkog iskustva sa Ukrajinom odlučila u decembru 2013. da osnaži saradnju sa Gruzijom i Moldavijom.
Moldavija je zajedno sa Gruzijom prošlog novembra parafirala sporazum o pridruživanju i slobodnoj trgovini s EU, a lideri EU su na sastanku 20. i 21. marta odlučili da potpišu sporazume o pridruživanju sa tim zemlja najkasnije do juna 2014.
Moldavija bi, ako odluči da se približi EU, mogla da se kao Ukrajina suoči sa pritiscima iz Moskve, piše EurActiv.com. Prema oceni stručnjaka, ozbiljan udarac moldavskoj ekonomiji bi nanela eventualna odluka Moskve da zabrani uvoza moldavskog voća i povrća ili da ograniči mogućnost Moldavcima da dolaze u Rusiju na privremeni rad.
Radnici na privremenom radu u inostranstvu samo su ove godine doprineli moldavskoj ekonomiji sa dve milijarde evra, od čega 60% potiče od radniak na privremenom radu u Rusiji, piše EurActiv.com.
Evropske diplomate, međutim, smatraju da će EU moći da pomogne Kišinjevu pošto je Moldavija relativno mala zemlja.
Premijer Moldavije Jurije Leanka je izjavio da Kišinjev želi da održi otvoren dijalog i dobre odnose i s Rusijom.
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
