Evropski parlament usvojio je 15. aprila velikom većinom paket zakona neophodnih za uspostavljanje bankarske unije koja treba da stabilizuje finansijski sistem u zoni evra. Novi propisi treba da spreče da spasavanje banka od bankrota padne na teret građana i to tako što će to sada biti obaveza akcionara i vlasnika obveznica. Takođe, u slučaju bankrota biće zaštićeni ulozi do 100.000 evra, koji će se šedišama isplaćivati iz fondova za garantovanje depozita u članicama. Rok za isplatu tih depozita biće skraćen na 7 radnih dana do 2024. godine.

Sada "raspolažemo istinskim evropskim sistemom za nadzor svih banaka evro zone i za rešavanje njihovog eventualnog bankrota", napisao je na svom nalogu na društvenoj mreži Tviter (Twitter) evropski komesar za finansijska pitanja Mišel Barnije (Mićel Barnier).

Evropski parlament je 15. aprila usvojio tri zakona na poslednjoj plenarnoj sednici ovog saziva uoči izbora u maju. Usvojeni zakoni deo su procesa uspostavljanja bankarske unije nakon uvođenja jedinstvenog mehanizma nadzora za banke zone evra u 2013, kojim će rukovoditi Evropska centralna banka.

Prva direktiva uvodi jedinstvena pravila za oporavak banaka i rešavanje bankarskih kriza u 28 članica. Ubuduće će akcionari i vlasnici obveznica biti prvi na udaru kada je reč o spasavanju banaka, odnosno snosiće teret oporavka, a ne poreski obveznici.

Drugi zakon predviđa uvođenje jedinstvenog mehanizma za rešavanje (SRM) problema u bankama u zoni evra. U okviru njega će biti uspostavljen odbor za rešavanje problema u bankama koji će upravljati spasavanjem ili likvidacijom banaka, kao i zajednički fond za pomoć bankama koji će finansirati banarski sektor.

Planirano je da se u jedinstveni fond za spasavanje banaka kojim će upravljati odbor, za osam godina slije 55 milijardi evra. Fond će moći da pozajmljuje na tržištima ako tako odluči odbor.

Treći zakon, direktiva o garantovanju depozita, predviđa zaštitu štediša, pošto se depoziti do 100.000 evra neće koristiti za spasavanje banaka. Štediše će moći da brže dođu do svojih para, a članice EU će uspostaviti fondove za garantovanje depozita iz kojih će se isplaćivati ta sredstva.

Rok za isplatu će se postepeno skratiti sa sadašnjih 20 radnih dana na 7 radnih dana u 2024.

Planirano je da ti fondovi dostignu 0,8% garantovanih depozita ili oko 55 milijardi evra a sredstva će se prikupiti od banaka tokom 10 godina.

Dogovor o formiranju bankarske unije su u martu postigli Evropski parlament i države članice EU posle maratonskih pregovora.

Sporazum daje Evropskoj centralnoj banci glavnu ulogu u pokretanju procesa zatvaranja neke banke i ograničava mogućnost pojedinih ministara da se suprotstave takvom potezu.

Bankarska unija i propisi za spasavanje bankama koji idu s tim, treba da povrate uzajamno poverenje banaka i podstaknu kreditiranje unutar evro zone, što će doprineti privrednom rastu u 18 zemalja koje koriste evro.

Izvor: AFP i EurActiv.rs

Foto: Shutterstock

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Novi mehanizam za posrnule banke glomazan
  
• 

  Vesti

  : Male štediše neće spašavati bankare