Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Novi mehanizam za posrnule banke glomazan
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 23.12.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Dogovor ministara finansija EU o jedinstvenom mehanizmu za rešavanje problema posrnulih banaka u evro zoni naišao je na odobravanje lidera Evropske unije ali ne i na odobravanje analitičara i stručnjaka. Kritike stižu zbog izuzetne složenosti mehanizma i "ograničene solidarnosti", a predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc (Schulz) najavio je veoma duge i teške pregovore. Suština mehanizma jeste da spasavanje banaka ne plaćaju poreski obveznici već da se formira fond za to koji će finansirati same banke, kao i da se na vreme spreči da problemi u bankarskom sektoru opterete privredu.
Prema predlogu, zajednički fond će se deset godina puniti novcem iz banaka i na kraju bi trebalo da dostigne sumu od 55 milijardi evra. Ta sredstva treba da se koriste za spasavanje banaka ili zatvaranje problematičnih banaka u evro zoni pre nego što nanesu štetu privredi.
Taj mehanizam je jedan od stubova buduće bankarske unije o čijem uspostavljanju se u EU raspravlja od 2012. godine. Reč je o najambicioznijem koraku u integrisanju evropske ekonomije od usvajanja zajedničke valute.
Ministri finansija članica EU su u noći između 18. i 19. decembra postigli sporazum o jedinstvenom mehanizmu za rešavanje problema u bankarskom sektoru, čime je uspostavljen poslednji element reforme finansijkog tržišta u evro zoni. Taj dogovor su zatim pozdravili lideri EU na samitu u Briselu.
Francuski predsednik Fransoa Oland (Francois Hollande) je pozdravio dogovor o mehanizmu istakavši da je "Evropa postigla više u par meseci nego u proteklih deset godina", a nemačka kancelarka Angela Merkel je ocenila da je "ostvaren veliki uspeh zahvaljujući marljivosti ministara finansija".
Analitičari, međutim, nisu impresionirani novim mehanizmom i ocenjuju da je reč o glomaznoj strukturi odlučivanja, kao i da nedostaju spremna sredstva za zajednički fond. Takođe, u prvo vreme, sredstva u fondu će biti podeljena po zemljama i sredstva neke zemlje će se koristiti samo za podršku njenim bankama.
Predstoje dugi i teški pregovori
Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc (Schulz), kao i analitičari, nije impresioniran dogovorenim mehanizmom i najavljuje "vrlo duge, teške i komplikovane pregovore" članica, Parlamenta i Komisije, piše EurActiv.com.
Ministri su se dogovorili da u mehanizmu glavnu reč ima komitet komplikovne strukture u ovkiru koga će i članice odlučivati.
"To bi bilo kao kada bi pri hitnom prijemu u bolnicu prvo sazvali bord direktora bolnice umesto da pacijentu ukažete pomoć", rekao je Šulc i dodao da takav mehanizam "ne samo što ne bi imao pozitivne efekte već bi mogao da ima negativne efekte".
Oland i Merkel su se usprotivili predlogu Šulca da Evropska komisija bude glavno telo u okviru mehanizma koje će se pitati u vezi sa bankama. Predsednik Evropskog parlamenta upozorava da "jedinstveni mehanizam za rešavanje ne treba da bude višestrani mehanizam".
Oland je rekao da je uveren da se može postići kompromis a Merkelova da očekuje "intenzivan dijalog sa Parlamentom".
Analitičarka u brokerskoj kući Njuejdž (Newedge) Analiza Pjaca (Annalisa Piazza) rekla je da se od trenutka kada se utvrdi da je neka banka u problemima, može desiti da za aktiviranje mehanizma bude potrebno odobrenje "više od stotinu osoba" zbog složenosti mehanizma koji obuhvata i nacionalne i evropske vlasti.
"Mehanizam je jedinstven samo po imenu ako ga uporedimo sa mehanizmom nadzora koji će voditi Evropska centralna banka", rekao je Nikolas Veron (Nicolas) iz instituta Brojgel. Prema njegovim rečima, u sistemu nadzora reč je zaista o zajedničkom nadzoru dok je u slučaju mehanizma za rešavanja problema u bankama svako za sebe.
Ministri finansija EU su, takođe, ključno pitanje ostavili za kasnije - uvođenje zajedničkih finansijskih garancija koje će moći da se aktiviraju u slučaju bankarske krize u periodu tranzicije, odnosno 10 godina tokom kojih fond još neće biti potpuno operativan.
Analitičari upozoravaju da ti nedostaci mogu da otežaju nadzor ECB-a nad bankama i da dovode u pitanje jedan od glavnih ciljeva - razbijanje začaranog kruga koji povezuje slabost banaka i dug država.
Lideri EU nisu uspeli da se dogovore o "ugovornim aranžmanima" koji bi trebalo da pravno obavežu članice sa ekonomskim problemima na reforme. Ponovo će o tome razgovarati u oktobru 2014.
Prema sadašnjim propisima, Komisija može da "prozove" te zemlje i da im preporuči da spovedu reforme. One, međutim, nisu obavezne da to urade dokle god ne krše Pakt za rast i stabilnost kojim se budžetski deficit ograničava na 3% BDP.
Izvor: AFP, EurActiv.com
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
