Poreski obveznici i štediše treba da budu poslednji u nizu za spašavanje banaka, ocenili su u Odboru za ekonomska i monetarna pitanja Evropskog parlamenta i odobrili nacrt zakona o spašavanju posrnulih banaka. Predviđeno je da se depoziti manji od 100.000 evra ili depoziti fondova ne koriste za spas banaka i da čak i depoziti veći od 100.000 evra budu poslednji za kojima će se posegnuti. Predviđeni su i vrlo strogi uslovi za korišćenje novca poreskih obveznika za spas banaka.

Članovi Odobora su 20. maja velikom većinom izglasali da od 2016. godine veliki deponenti u Evropskoj uniji mogu u krajnjem slučaju da trpe gubitke ako njihova banka upadne u ozbiljne probleme.

Plan je sličan onom za Kipar, gde će vlasnici velikih depozita iz dve banke sa problemima biti oštećeni u dobroj meri kako bi se zemlja spasla od bankrotstva.

"Srećan sam što je Odbor dao široku podršku pojašnjavanju odgovornosti akcionara i investitora, kao i oruđima koja će obezbediti stabilnost finansijskog tržišta za vreme sistemskih kriza", istakao je izvestilac Gunar Hokmark.

Zamenik guvernera Banke Engleske Pol Taker (Paul Tucker) prokomentarisao je odluku nadležnog odbora Evropskog parlamenta istakavši da će zakon EU o oporavku i spašavanju banaka biti prekretnica na putu ka globalnom sistemu i da će doprineti da se tržišta ubede da vlade više ne žele da spašavaju "suviše velike da bi propali" kreditore, preneo je EurActiv.com.

Prema nacrtu propisa, za rešavanje krize ili spašavanje neke banke najpre će se iskorisiti aktiva i pasiva posustale banke. Navodi se i da je slučaj Kipra pokazao da je potrebna jasna procedura kako bi se osiguralo da račun plate akcionari i vlasnici obveznica i tek na kraju oni koji su deponovali novac u banku.

U poziciji koju je usvojio Odbor redosled kreditora banke koji će biti pogođeni spašavanjem isti je kao u predlogu Evropske komisije ali je ubačena klauzula kojom se reguliše da se osigurani depoziti ispod 100.000 evra nikada ne koriste za spas banke a neosigurani, znači iznad te sume, samo kao poslednje sredstvo.

U tekstu se takođe briše mogućnost preusmeravanja sredstava iz šeme za garantovanje depozita za pomoć u sprovođenju mera za oporavak banke.

Kako se navodi u tekstu koji je prošao Odbor, šema spašavanja banaka zaživeće najkasnije od januara 2016. godine, odnosno dve godine ranije nego što je predložila Komisija ali i godinu dana kasnije od ostalih odredbi iz direktive, a kako bi se obezbedilo izvesno vreme za adaptaciju.

Korišćenje novca poreskih obveznika

Odobrenim tekstom detaljno se pojašnjava u kom slučaju se za spas banaka u problemima može koristiti novac poreskih obveznika.

To će moći da se uradi samo u krajnjem slučaju, nakon što se utroši ceo kapital banke pa je interevencija novcem poreskih obveznika neophodna da se spreče "izuzetno štetni efekti po finansijsku stanilnost" ili "zaštiti javni interes u slučaju kada je banka ranije dobila znatnu pomoć za likvidnost od centralne banke".

Novac poreskih obveznika moći će da se iskoristi samo na tri načina - za garantovanje dugova ili aktive, za preuzimanje udela u banci i za uspostavljanje privremenog javnog vlasništva.

Fondovi za oporavak

Predviđeno je da svaka članica EU uspostavi vlastiti fond za sređivanje stanja koji će finansirati same banke.

Za deset godina pošto direktiva stupi na snagu, svaki nacionalni fond će morati da raspolaže sumom koja odgovara 1,5% ukupnih depozita banaka koje učestvuju u šemi.

U tekstu se ističe i da fondovi za problematične banke neće biti dužni da pozajmljuju jedan drugom.

Inače, neki evropski zakonodavci zalažu se za evropski fond za sređivanje problema u bankama, čemu se oštro protivi Nemačka.

Nemačka i još neke zemlje ukazuju takođe da se predložena direktiva odnosi samo na banke sa problemima za koje se očekuje da će nastaviti da postoje "u ovom ili onom obliku" a da ne pokriva "običnu" nesolventnost, kada se banka jednostavno zatvori, imovina zamrzne i banka likvidira.

To bi, kako se navodi, značilo davanje prednosti deponentima u bankama sa problemima u odnosu na štediše u malim bankama koje bi bile ostavljeni u nemilosti u slučaju propasti.

Debata unutar EU se tu ne završava i neke zemlje, uključujući Francusku i Španiju, traže pravo da potpuno isključe deponente iz procesa spašavanja banaka.

Neke članice zalažu se i za dodatnu fleksibilnost za vreme sistemske krize, odnosno kada je u problemu ceo banakarski sektor a ne samo jedna banka.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Sxc. hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Zona evra pritiska Sloveniju, odobrene isplate Kipru i Grčkoj
  
• 

  Vesti

  : Uvedena kontrola kapitala na Kipru
  
• 

  Vesti

  : Spas za Kipar u zadnji čas
  
• 

  Vesti

  : Nadzor banaka - prvi korak ka bankarskoj uniji