Uslove u kojima rade nešto više od polovine Evropljana obuhvaćenih najnovijim istraživanjem ocenjuje kao dobre ukazujući istovremeno na pogoršanje u poslednjih pet godina. Međutim, velike su razlike od članice do članice EU pa devet od deset Danaca smatra da su uslovi u kojima rade dobri dok to isto misli tek svaki šesti Grk. Uslove rada kao dobre češće ocenjuju zaposleni od samozaposlenih i fizičkih radnika. Istraživanje je pokazalo i da devet od deset zaposlenih u zemljama Evropske unije ima najmanje četiri plaćene nedelje odmora godišnje i barem jednu pauzu nakon šest sati rada. Uslovi rada tiču se svakodnevnog života ne samo više od 214 miliona evropskih radnika, već i njihovih porodica.

U specijalnom istraživanju Evropske komisije Eurobarometar gotovo 60% ispitanika širom EU navelo je da su uslovi rada pogoršani u poslednjih pet godina, 27% smatra da su isti kao ranije a 12% da su poboljšani. Ipak, 77% ih kaže da su zadovoljni uslovima rada.

Evropski komesar za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju Laslo Andor rekao je 28. aprila na konferenciji o uslovima rada u Briselu da zaštita i unapređenje uslova rada u EU znači brigu za ljudski kapital i da Evropa ima zakone i politike da obezbedi dobre uslove rada kojima će zaposleni biti zadovoljni.

"Međutim, tu je i strah, i realan rizik, od nepovoljnih efekata ekonomske krize (na uslove rada)", upozorio je Andor.

Radni uslovi podrazumevaju radno vreme, organizaciju rada, zdravlje i bezbednost na radu, zastupanje radnika i odnose sa poslodavcem.

Grci najmanje zadovoljni

Istraživanje je ukazalo na razlike od zemlje do zemlje i dok 87% Danaca uslove u kojima radi ocenjuje kao dobre, to isto smatra samo 16% Grka.

Uslove rada u svojoj zemlji 53% ispitanika na nivou EU ocenjuje kao dobre pri čemu 8% kao "vrlo dobre" a 45% kao "prilično dobre". S druge strane, više od četvrtine, odnosno 28%, za uslove rada kaže da su "prilično loši" dok 15% misli da su "veoma loši".

Zemlje sa najvećim procentom ispitanika zadovoljnih trenutnim uslovima rada jesu Danska (94% anketiranih), Austrija i Belgija (po 90%) i Finska (89%).

Grčka je jedina zemlja u kojoj manje od polovine ispitanih (38%) kaže da je zadovoljno trenutnim uslovima rada mada su ispod proseka EU od 77% i Španija (53%), Rumunija i Hrvatska (po 60%).

Eurobarometar je pokazao i da oni koji su zaposleni češće od onih koji trenutno ne rade uslove rada u svojoj zemlji ocenjuju kao dobre (61% prema 46%).

Takođe zaposleni u većem procentu ocenjuju uslove rada u svojoj zemlji kao dobre (64%) od samozaposlenih (54%) i fizičkih radnika (52%).

Radnim vremenom zadovoljno je 80% zaposlenih a isti procenat onih koji sada ne rade takođe je bio zadovoljan radnim vremenom dok su radili.

Među onima koji nizu zadovoljni radnim vremenom, 48% se žali na predugo radno vreme, 28% na ograničenja koja nameće smenski rad ili, takođe 28%, što ne mogu da utiču na radni raspored.

Istovremeno 74% ispitanika kaže da su zadovoljni optrerećenjem na radu ili tempom rada.

Oko tri četvrtine građana EU (74%), onih koji sada rade i onih koji imaju prethodno radno iskustvo, zadovoljno je odnosom rad-život pri čemu je takvih više od polovine u svim članicama Unije osim Grčke, gde je 46% onih koji su trenutno zaposleni zadovoljno odnosom života i rada.

Pauza i odmor

Velika većina zaposlenih (90%) navodi da ima najmanje četiri plaćene nedelje odmora godišnje dok 88% kaže da imaju barem jednu pauzu na šest sati rada. Takođe 83% ima barem jedan slobodan dan nedeljno dok 75% navodi da im radni dan uglavnom nije duži od 13 sati.

Istraživanje je pokazalo i da 56% ispitanika u EU može da računa na neku vrstu fleksibilnog radnog vremena, poput rada od kuće, a oni koji trenutno rade o problemima u radu diskutuju sa kolegama (75%), zatim upravom (64%) ili predstavnicima zaposlenih (39%).

Kada je reč o zdravlju i bezbednosti na radu, 85% ispitanika koji su trenutno zaposleni je zadovoljno, pri čemu 41% "veoma zadovoljno", a samo 14% nije zadovoljno.

Eurobarometar je ukazao i da najmanje četvrtina zaposlenih ima probleme sa kostima i ili mišićima, ili ih muče stres, depresija ili stanje anksioznosti prouzrokovani ili pojačani zbog uslova rada.

Žene se (31%) više nego muškarci (24%) žale na depresiju ili anksioznost ili bolove u kostima i mišićima dok muškarci (8%) češće nego žene (4%) navode kao problem nezgodu ili povredu na radu.

Istraživanje je obavljeno početkom aprila a obuhvatilo je više od 26.500 ljudi iz različitih socijalnih i demografskih grupa širom EU.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EU pravi platformu za borbu protiv rada na crno
  
• 

  Vesti

  : Nemačka povela borbu protiv socijalnog turizma
  
• 

  Vesti

  : Od rada na crno u proseku 300 evra godišnje
  
• 

  Vesti

  : Najviše slobodnih radnih mesta na severu Evrope