Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU pravi platformu za borbu protiv rada na crno
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 10.04.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija predložila je da se napravi evropska platforma za borbu protiv rada na crno kako bi EU što efikasnije sprečavala i otkrivala neprijavljeni rad. Platforma će okupiti različita nacionalna tela angažovana u borbi protiv rada na crno koji pravi veliku štetu konkurenciji i javnim budžetima i pogoršava uslove rada. Nedavno evropsko istraživanje pokazalo je da svaki deseti građanin EU kupuje proizvode iz neprijavljenog rada, 4% ispitanika priznaje da rade na crno a 3% da ih poslodavci delom isplaćuju "na ruke". Procenjuje se da siva ekonomija odnese 15-20% evropskog bruto domaćeg proizvoda.
Komesar za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju Laslo Andor (Laszlo) rekao je da neprijavljeni rad lišava radnike socijalne zaštite, predstavlja rizik za njihovo zdravlje i bezbednost i snižava standarde rada. Takođe, kako je ocenio, potkopava lojalnu konkurenciju za poslovanje i ugrožava održivost javnih finansija i sistema socijalne zaštite.
"Na kraju svi gube. Zato je Komisija odlučna da podrži članice (EU) u borbi sa tom pošasti, da zaštitimo radnike i okruženje u kom posluju kompanije, kao i fiskalne prihode", istakao je Andor.
Nova evropska platforma okupiće sve nadležne, poput inspekcija rada, poreskih i migracionih službi, kao i druge zainteresovane strane, npr. predstavnike poslodavaca i zaposlenih na nivou EU.
Predloženo je da članice platforme budu sve zemlje Evropske unije jer rad na crno pogađa sve a zajedničko delovanje je ključno kako bi se taj problem rešio i na prekograničnom nivou.
Platforma će popuniti "vakum" na nivou EU, gde se o radu na crno do sada govorilo samo sporadično i nekoordinisano u različitim odborima i radnim grupama. Ona će omogućiti efikasniju saradnju među onima koji se svakodnevno bore protiv neprijavljenog rada.
Background Neprijavljeni rad definiše se kao aktivnost koja je po svojoj prirodi zakonita ali se ne prijavljuje vlastima. Ta definicija ugrađena je u Evropsku strategiju za zapošljavanje i od 2001. godine je uvršćena u nacionalne smernice za zapošljavanje.
Nedavno objavljeno specijalno istraživanje EK Eurobarometar pokazalo je da građani EU koji rade na crno zarade u proseku 300 evra godišnje dok oni koji koriste neprijavljeni rad na to troše 200 evra. Radnici na crno uglavnom su angažovani na renoviranju i krečenju stanova, popravci kola, čuvanju dece.
Više od polovine onih koji su koristili robu ili usluge iz neprijavljenog rada kažu da su to uradili zbog niže cene a petina da bi učinila uslugu prijatelju, rođaku ili komšiji.
Najveći udeo ispitanika koji rade na crno registruje se u Letoniji, Holandiji i Estoniji, po 11%.
Kako je navela Evropska Komisija, platforma će biti forum na kojem stručnjaci mogu da dele informacije i najbolju praksu i poslužiće da se preispitaju nacionalna i EU oruđa za borbu sa zajedničkim problemima poput prividne samozaposlenosti ili neprijavljenog rada kod angažovanja podizvođača.
Platforma će pokriti i prekogranične aspekte problema tako što će, npr, ispitati načine da se unapredi razmena informacija između nacionalnih službi, i ojačati operativnu saradnju zajedničkim obukama, razmenom službenika ili zajedničkim inspekcijama.
Takođe će se u sklopu evropske platforme razviti zajednički principi i smernice za inspekcije zadužene za otkrivanje i sprečavanje rada na crno.
Pokretanje platforme doprineće i podizanju sveti o problemu kroz zajedničke aktivnosti, uključujući evropske kampanje i usvajanje regionalnih ili strategija na nivou EU.
"Radeći zajedno možemo da nađemo bolji put ne samo za efikasniju borbu sa neprijavljenim radom, već i za transformisanje rada na crno u regularnu zaposlenost, čime će se podstaći legalno otvaranje radnih mesta", istakao je Andor.
Kako je preneo EurActiv.com, očekuje se da Komisijin predlog pozitivno utiče na zapošljavanje i privredni rast u EU, što je naznačeno i ranije, u jednom zvaničnim mišljenju EK o oporavku iz 2012. godine.
Procenjuje se da će pokretanje platforme koštati 2,1 milion evra godišnje a finansiraće se kroz Program EU za zapošljavanje i socijalne inovacije (EaSi).
Komisija navodi da je predlog neutralan po budžet i da ne zahteva dodatne službenike jer će zaposleni iz Generalnog direktorata za zapošljavanje i socijalna pitanja raditi kao sekretarijat platforme.
Predlog odluke o pokretanju evropske platforme za borbu protiv neprijavljenog rada sada će biti poslat Evropskom parlamentu i Savetu na usvajanje.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
