Broj ugovora o radu na poziv u Velikoj Britaniji dostigao je prema zvaničnim podacima rekordnih 1,4 miliona pa je Evropska komisija pozvala London da obezbedi bolju socijalnu zaštitu građanima sa tim kontroverznim ugovorima. Ugovor o radu sa "nula radnih sati", tipičan za britansko tržište rada, "povezuje" zaposlenog sa radnim mestom ali bez obaveze za poslodavca da radniku garantuje minimalan broj plaćenih sati. Takve nesigurne ugovore najčešće imaju žene, stariji od 65 godina ili mladi a svaki deseti poslodavac ih koristi. U Britaniji se ti aranžmani uglavnom sklapaju za rad u hotelima i restoranima, ali i u zdravstvu i obrazovanju.

"Važno je da ljudi sa ugovorima o radu na poziv ne postanu zarobljenici nekvalitetnog rada na kratak rok sa neadekvatnom socijalnom zaštitom", rekli su u Komisiji za EurActiv.com.

Dodaje se da Velika Britanija ima obavezu da obezbedi poštovanje standarda na planu uslova rada predviđenih propisima EU, uključujući plaćeni godišnji odmor proporcionalno vremenu provedenom na radu i poštovanje Direktive o radnom vremenu.

Prema pisanju britanskog Gardijana, radnici koji odbiju ugovore o radu na poziv rizikuju da izgube pravo na socijalne beneficije.

Podaci pokazuju da ugovore o radu sa "nula radnih sati" češće imaju žene, stariji i mladi, pa su laburisti optužili vladu koju vode konzervativci što ih podstiče.

Vreme je za EU

Odlazeći britanski evroposlanik Stiven Hjuz (Stephen Hughes), bivši predsedavajući odbora za zapošljavanje i socijalna pitanja u Evropskom parlamentu, kaže da je vreme za akciju na nivou Evropske unije. On savetuje budućem Parlamentu da iskoristi priliku kada im se u septembru bude obraćao novi komesar za zapošljavanje i postavi pitanje zaštite prava radnika sa ugovorima na poziv.

"Slušanje može da bude prilika da se postave prava pitanja budućem komesaru i dobiju odgovori", rekao je Hjuz.

U Kongresu sindikata (TUC) smatraju da akcija na nivou EU treba da bude konkretnija i visoka funkcionerka Kongresa Elena Krasta (Crasta) istče da Komisija treba da "pooštri direktive o zapošljavanju zatvaranjem 'rupa".

Komentarišući reakciju Komisije na rastući broj ugovora o radu na poziv u Britaniji, Krasta je kazala da je važno da se "direktiva o radnom vremenu primenjuje na sve radnike a ne samo zaposlene".

Krasta je istakla da je čak i u "novim" članicama EU iz zemalja istočne Evrope nivo socijalne zaštite radnika viši "jer one primenjuju (zakone EU) dok Velika Britanija pregovara o izuzećima i odstupa".

Prema rečima Kraste, upravo su ta izuzeća od nekih pravila pomogla Britaniji da pokaže znake ekonomskog oporavka u krizi. Međutim, mišljenja su u Kongresu sindikata, takav oporavak nije samo neodrživ, već i osuđen na ponavljanje grešaka iz prošlosti.

Veća konvergencija

"Ova Evropska komisija je razočarala - nije predložila mnogo toga o socijalnim pitanjima, poput problema nesigurnog zapošljavanja koje je delom bujalo zbog ekonomske krize. Komisija je mogla da barem obezbedi jednake uslove i spreči konkurenciju među članicama na polju nivoa socijalne zaštite. Potrebna nam je konvergencija", rekla je Krasta.

Iako su ugovori sa "nula radnih sati" tipični za britansko tržište rada, slični statusi prividnog samozapošaljavanja vide se i drugde, posebno u Italiji, kaže Krasta i dodaje da to samo dokazuje da Evropska komisija treba da interveniše.

"Slični ugovori mogu se naći u Italiji gde se radnicima na poziv ne daju odgovarajući ugovori o radu. Oni (radnici) se javljaju kao samozaposleni ali nemaju tretman kao dugogodišnji zaposleni. Pošto imaju samo jedan izvor prihoda, potpuno su zavisni od jednog poslodavca", istakla je Krasta.

Inače, sindikati sa približavanjem izbora za Evropski parlament sve više upozoravaju na "izopačene" efekte politika štednje.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Malos: U EU zajedničke vrednosti u oblasti rada
  
• 

  Vesti

  : EU pravi platformu za borbu protiv rada na crno
  
• 

  Vesti

  : Bezbednost radnika je luksuz u vreme krize
  
• 

  Vesti

  : Veća prava za sezonske radnike