Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Francuska najavila mere štednje
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 25.08.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Suočena sa finansijskom krizom i padom privrednog rasta Francuska je 24. avgusta objavila sveobuhvatan plan štednje kojim bi država trebalo da prikupi dodatnih 12 milijardi evra tokom 2011. i 2012. i na taj način smanji budžetski deficit. "Naša zemlja ne može živeti preko svojih mogućnosti zauvek", poručio je premijer Fransoa Fijon (Francois Fillon) prilikom predstavljanja plana koji predviđa uvođenje vanrednog poreza za najimućnije Francuze i veće poreze na naknade za prekovremeni rad.
Među merama koje se nalaze u planu štednje dve se posebno izdvajaju kao promena i pomak u politici predsednika Nikole Sarkozija (Nicolas Sarkozy) i to samo osam meseci pred nove predsedničke izbore, ocenjuju francuski mediji.
Prva je uvođenje vanrednog poreza za najimućnije građane Francuske odnosno one koji imaju godišnji prihod veći od 500.000 evra a druga povećanje izdvajanja na ime poreza za firme prilikom isplata za prekovremeni rad što se ne slaže sa jednom od parola sa izbora 2007. kada je Sarkozi poručivao glasačima: "Radite da zaradite više".
Ipak, očigledno je da će sve mere btii neophodne u borbi protiv krize a premijer Fijon je saopštio da je vladino predviđanje godišnjeg privrednog rasta smanjeno na 1,75% za 2011. ali i za 2012. dok su ranije procene govorile o rastu između 2 i 2,25%. Takvu reviziju već su predvideli ekonomski analitičari koji su kritikovali procenu vlade kao optimističnu jer je usporen privredni rast u celom svetu, što se pokazalo tačnim budući da je u drugom kvartalu u Francuskoj zabeležen rast od 0%.
Porez će biti povećan i na alkoholna pića i duvan a pored njih biće, u ime borbe protiv gojaznosti, obuhvaćeni i neki sokovi, odnosno zaslađeni osvežavajući napici. Kada su takve mere najavljene pre nekoliko dana, moćni lobi proizvođača tih pića ocenio je da je taj potez vlade "neprihvatljiv". Porez će biti povećan i za dodatnu zdravstvenu zaštitu.
Plan štednje nalaže da se u toku ove godine ostvari dodatni prihod od poreza od jedne milijarde. Pravi uticaj mera ipak se očekuje 2012. kada je planirano da se prihoduje 11 milijardi evra.
Background Pre Francuske mere štednje najavile su i druge države evro zone koje su se našle ugrožene dužničkom krizom. Pod teretom dugova i budžetskog deficita Grčka, Portugal i Irska bile su primorane da zatraže pomoć od EU i MMF-a a Italija i Španija morale su da pristupe oštrom programu štednje da bi izbegle takvu sudbinu. Italija je sredinom avgusta usvojila mere štednje vredne 45 milijardi evra dok je Španija tokom 2010. preduzela niz koraka kako bi se budžet ojačao za 50 milijardi evra.
Na najavu mera štednje reagovala je i opozicija u Francuskoj. Socijalisti su saopštili da će mere narušiti sektor usluga u zemlji i smanjiti kupovnu moć, kao i da "mikro porez za mega bogate" neće dati opipljive rezultate. Kritika je stigla i iz sindikata radnika pa je tako CFDT ocenio da je plan "neizbalansiran" a sindikat Radnička snaga (Force ouvrier - FO) da će staviti državu pod nadzor tržišta.
I poslodavci se žale i navode da će povećanje cene rada uticati na konkuretnost francuskih kompanija na svetskom tržištu.
"Neodgovorno je ne uzeti u obzir međunarodnu ekonomsku situaciju" rekao je premijer Fijon i ocenio da je smanjenje deficita "neizbežno".
Novim merama budžetski deficit Francuske u 2012. trebalo bi da bude 4,5% BDP-a i pored usporenog privrednog rasta a Fijon je najavio da bi taj deficit trebalo da padne ispod 3% u 2013. čime bi bio u skladu sa standardima evro zone.
Ipak mere koje su donete nisu ulile previše poverenja u tržište odakle dolaze komentari da su zacrtani ciljevi mera nedovoljno ambiciozni budući da je već planirani deficit za narednu godinu bio 4,6% BDP-a. Kritiovan je i porez od 3% za bogate kao "kozmetička" mera. Ekonomisti procenjuju da tim porezom neće biti prikupljeno vise od 200 miliona evra godišnje.
"To je mera solidarnosti. U ovoj teškoj situaciji svi treba da daju svoj doprinos i učine dodatni napora pa tako i bogati", kazao je Fijon za televiziju TF1.
Štednja je i cena koju Francuska mora unapred da plati da bi održala svoj kreditni rejting i izbegla nove potrese u evro zoni koja je već pogođena dužničkom krizom. Nedavno je tržište dodatno uzdrmano sa druge strane Atlantika kada je 5. avgusta po prvi put kreditni rejting SAD oboren sa maksimalnih AAA na ocenu niže AA+.
"Nisam zabrinut zbog (kreditnog) rejtinga Francuske", rekao je ipak Fijon za TF1.
Mere za smanjenje deficita naći će se u palamentu Francuske najverovatnije na vanrednoj sednici 6. septembra kada će se razmatrati i nova pomoć Grčkoj.
Izvor: AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
