Oko 380 miliona glasača u Evropskoj uniji biraće od 22. do 25. maja svoje predstavnike u Evropskom parlamentu - jedinoj instituciji EU koja se bira direktno, a koji će predstavljati njihove interese u narednih pet godina. Novi Parlament imaće 751 poslanika a njegov sastav, prema istraživanjima javnog mnjenja, biće sličan sadašnjem. Ne očekuje se veliki odziv birača. Na izbore se gleda kao na test za vladajuće stranke u članicama EU i priliku za birače da pohvale ili kazne vladu. Građani EU će na izborima pokazati i koga žele na čelu vlade EU, odnosno njihov rezultat odlučiće i ko će biti novi predsednik Evropske komisije.

Izbori u članicama EU održavaju se u skladu sa njihovim izbornim propisima i svaka je sama odlučila kog dana će tokom četvordnevnog izbornog procesa njeni glasači izaći na birališta.

Glasanje će 22. maja "otvoriti" Velika Britanija i Holandija, 23. će glasati građani Irske, Česi će glasati 23. i 24. maja, Letonija, Malta i Slovačka 24. maja, Italijani 24. i 25. maja, a ostale članice EU 25. maja.

Rezultati izbora iz svih 28 članica EU biće objavljeni 25. maja uveče a konačan sastav Evropskog parlamenta znaće se na konstitutivnoj sednici od 1. do 3. jula.

Novi Evropski parlament imaće od ovog saziva nadalje, kako je predviđeno Lisabonskim ugovorom, 751 poslanika. Sadašnji Parlament ima 766 poslanika.

Na izborima se ne očekuje velika izlaznost i poslednja istraživanja javnog mnjenja ukazuju na odziv 40%, možda i manje birača.

Izlaznost je u padu od prvih direktnih izbora za Evropski parlament 1979, od kada je bilo sedam izbora. Na prethodnim izborima, 2009. godine, izlaznost je bila samo 43%, iako je u četiri članice Unije izlazak na birališta obavezan.

Evropski parlament predstavljaće više od 500 miliona građana EU a broj mesta koji će neka zemlja dobiti zavisi od veličine njene populacije. Ipak, broj nije direktno proporcionalan pa manje zemlje dobijaju nešto veći broj poslanika u Parlamentu od udela koji imaju u populaciji EU.

Najviše poslanika imaće Nemačka - 96, a slede Francuska sa 74, Velika Britanija i Italija sa po 73, Španija sa 54 mesta u Parlamentu, dok će po samo šest mesta imati Malta, Luksemburg, Estonija i Kipar.

Glasanje je obavezno u Belgiji, na Kipru, u Grčkoj i Luksemburgu a tražena starosna dob za izlazak na izbore i kandidovanje na njima razlikuje se od zemlje do zemlje.

U nekim zemljama i za izlazak na izbore i za kandidovanje na izborima starosni minimum je 18 godina (Danska, Finska, Nemačka, Luksemburg, Holandija, Portugalija, Slovenija i Švedska) dok u Austriji može da se glasa sa 16 godina a da se kandiduje na izborima sa 18. U Italji može da se izađe na biralište sa 18 godina a da se kandiduje sa 25.

Da bi formirala polsaničku grupu, koja partijama daje veći uticaj u parlamentarnim debatama i odborima, partija mora da dobije najmanje 25 mesta u Parlamentu iz najmanje sedam zemalja.

Građanin EU koji ne živi u svojoj zemlji može da glasa i u zemlji u kojoj mu je boravište a članice su nacionalnim izbornim zakonima ustanovile procedure za takve slučajeve.

Prema propisima EU, evroposlanik ne može da bude član neke nacionalne vlade ili nacionalnog parlamenta niti zvaničnik evropske institucije. Neke članice EU imaju i dodatna ograničenja.

Izbori test za vladajuće stranke

Građani EU će na predstojećim izborima za Evropski parlament moći da ocene rezultate lidera EU u borbi sa krizom u zoni evra i pokažu svoj stav o planovima za bližu ekonomsku i političku integraciju EU.

Na izbore za Evropski parlament gleda se, takođe, i kao na test za vladajuće stranke u članicama EU i priliku za birače da pohvale ili kazne vladu.

Prema najnovijem istraživanju javnog mnjenja, objavljenom na sajtu Evropskog parlamenta, u novom sazivu Parlamenta vodeću ulogu i dalje će imati dve vodeće grupe - Evropska narodna partija i Progresivna alijansa socijalista.

Prema istraživanju od 12. maja koje je za Evropski parlament sprovela agencija TNS Opinion, grupa Evropska narodna partija imaće 221 mesto u Parlamentu ili 29,43% a socijalisti 194 mesta ili 25,83%.

Grupi Liberali i demokrate (ALDE) imaće 62 poslanika ili 8,26%, zelenima će pripasti 52 mesta u Parlamentu ili 6,925 a levici 45 mesta ili 5,99%.

U članicama EU su sada na vlasti uglavnom vodeće stranke koje gravitiraju centru političkog spektra i na vlasti su u načelu jednako zastupljene stranke levog i desnog centra.

Vladajuće stranke obično gore prolaze na evropskim izborima i zbog malog odziva birača, pre svega njihovih pristalica koje je teže mobilisati za evropske izbore.

Predstojeći izbori prvi su otkako je Evropski parlament Ugovorom iz Lisabona iz 2009. godine dobio veće nadležnosti.

Najvažnija novina uvedena Ugovorom iz Lisabona jeste da će članice EU kada se bude birao novi predsednik Evropske komisije, kome će Žoze Manuel Barozo na jesen predati dužnost, morati da vode računa o rezultatima izbora.

Kandidata za predsednika Komisije moraće da potvrdi Evropski parlament, odnosno kako je navedeno u Ugovoru, Parlament "bira" predsednika Komisije, što znači da će glasači iz EU na majskim izborima jasno pokazati koga žele na čelu "vlade" EU.

Od 13 evropskih političkih partija, pet je nominovalo kandidate za mesto predsednika Komisije. EPP je nominovala Žan-Kloda Junkera (Jean-Claude Juncker), bivšeg premijera Luksemburga i predsednika evrogrupe, a socijalisti i demokrate sadašnjeg predsednika Parlamenta Martina Šulca (Martin Schulz).

Kandidat grupe Liberali i demokrate je bivši premijer Belgije i sadašnji lider liberala u Parlamentu Gi Verhofštad (Guy Verhofstadt), Zeleni su nominovali sadašnje poslanike, Francuza Žozea Bova (José Bové) i Nemicu Ska Keler (Keller), dok je Evropska levica isturila lidera grčke Zlatne zore Aleksisa Ciprasa.

Predsednik Komisije biće izabran apsolutnom većinom u Parlamentu, odnosno moraće da dobije glasove najmanje 376 evroposlanika.

Nova većina u novom Parlamentu uobličavaće evropsko zakonodavstvo u narednih pet godina u oblastima od jedinstvenog tržišta do građanskih sloboda.

Ugovorom iz Lisabona koji je stupio na snagu u decembru 2009. data je veća uloga Evropskom parlamentu, odnosno izjednačen je sa clanicama u odlucivanju u nekim oblastima, uključujući trgovinu, poljoprivredu i pravdu.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Evropski parlament

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Kriza utiče na izbore u EU
  
• 

  Vesti

  : Slabo interesovanje Evropljana za izbore
  
• 

  Vesti

  : Sajt o istinitosti izjava kandidata za Evropski parlament
  
• 

  Vesti

  : Šulc i Junker u prvoj TV debati: više sličnosti nego razlika