Ostvarivanje prava građana na "zaborav" određenih podataka na internetu ne teče glatko. Internet gigant Gugl je za nešto više od mesec dana dobio 70.000 zahteva za povlačenje linkova iz rezultata za pretraživanje. Kada je počeo da ih uklanja usledila je reakcija medijskih kuća, ali i Evropske komisije koja je dovela u pitanje način na koji se Gugl hvata u koštac sa ovim zadatkom. Pravo na zaborav građani imaju u skladu sa odlukom Evropskog suda pravde iz maja ove godine.

Gugl je 30. maja na internet postavio formular kojim građani EU mogu da traže brisanje rezultata pretrage. Ovim se Gugl povinovao odluci evropskog pravosuđa, koje je odlučilo da pojedinci imaju pravo na brisanje linkova ka stranicama koje sadrže zastarele ili netačne lične podatke.

Formular nosi naziv "zahtev za uklanjanje rezultata istraživanja u kontekstu evropskih propisa o zaštiti podataka" i može se pronaći na delu internet sajta za pomoć korisnicima. Za zahtev je potrebno uneti lične podatke, linkove koje je potrebno skinuti i razloge za to.

Prvog dana Gugl je bio zatrpan zahtevima, budući da ih je primio više od 12.000. Broj se sada ustalio na oko 1.000 dnevno u proseku, i za period od 29. maja do 30. juna ove godine premašio je 70.000.

Najviše zahteva je iz Francuske - 14.086, sledi Nemačka sa 12.678, Velika Britanija sa 8.49, Španija sa 6.176 i Italija sa 5.934.


Zahtevima je obuhvaćeno 267.550 linkova, a za svaki je potrebna pojedinačno razmartanje i obrada. Francuska opet prednjači sa 47.927 likova, ispred Nemačke sa 47.014, Velike Britanije sa 34.597, Španije sa 21.564 i Italije sa 23.321.

Gugl je istakao da neće povući sve linkove, već obraditi svaki zahtev i doenti odluke o zasnovanosti svakog od njih.

Međutim, utisak Brisela je baš suprotan, da Gugl ide linijom manjeg otpora i nekritički uklanja linkove.

Reakcije je izazvalo skidanje tekstova renomiranih medija, poput Bi-Bi-Sija. Iz pretrage je tako izaostavljen članak koji je na svoj blog 2007. godine postavioekonomski novinar Bi-Bi-Sija o prinudnoj ostavci bivšeg direktora američke poslovne banke Meril Linč Sten O'Nila.

"Zašto je Gugl ubio taj primer mog novinarskog rada?", zapitao je na svom blogu autor članka Robert Peston.

Dnevnik Gardijan takođe je preneo da je za šest članaka dobio sledeću poruku Gugla: "Može se dogoditi da su izvesni rezultati uklonjeni u skladi sa evropskim zakonima o zaštiti podataka". Tri takva linka odnose se na aferu fudbalskog sudije u Škotskoj, danas u penziji, koja se dogodila 2010. godine.

Ovaj ugledni dnevnik naveo je da nije dobio obrazloženje zašto su linkovi uklonjeni, kao i da nema načina da uloži žalbu na tu odluku.

Na slične pojave ukazao je popualran Mejl onlajn, sajt Dejli mejla, koji je takođe dobio obaveštenja o uklanjanju linkova ka stranicama o penzionisanom fudbalskom sudiji.

Uklonjeni su i linkovi o paru koji je imao seksualne odnose u vozu, kao i o muslimanu koji se žalio da ga aviokompanija Katej pacifik nije zaposlila zbog imena.

"Ovi primeri pkazuju da je pravo na zaborav nonsens. To je kao da uđete u biblioteku i spalite knjige koje vam se ne sviđaju", rekao je jedan od direktora Mejl onlajna Martin Klark (Clarke).

Evropski sud je u maju doneo odluku da internet pretraživači na zahtev korisnika moraju da uklone reference ka netačnim ili zastarelim stranicama o osobama. Sud je takvu odluku doneo nakon žalbe jednog španskog korisnika koji je pronašao linkove ka članku iz 1998. godine o zapleni njegove imovine.

Ovim su obuhvaćene evropske verzije Gugla, dok je američka ostala nepromenjena.

Portparol evropske komerarke za digitalnu agendu Rajan Hit rekao je da je odluka Gugla u pogledu članka na Bi-Bi-Siju možda "taktična". On je naveo i da nije jeftino da se obrade svi ti zahtevi, pa je ptorebon ptinaći način da se to izvede.

"Možda su odlučili da je jednostavno jeftinije da odobre sve te zahteve", rekao je on i dodao da je će to podstaći debatu.

U Guglu kažu da je način obrade zahteva podložan promeni.

Ovo je sasvim novi proces za nas i može se menjati. Slušamo primedbe", rekao je jedan od portparola grupe.

Ova zbivanja treba posmatrati u širem kontekstu nastojanaj pojedinaca da uspostave kontrolu nad svojom reputacijom na internetu. Evropske vlasti za zaštitu podataka nedavno su rekle da pregovaraju o paktu usklađivanja sa Guglom kako bi ovu američku kompaniju navele da bolje informiše korisnike interneta o tome na koji način se postupa sa njihovim ličnim podacima.

Izvor: AFP i S.V.

Foto: Shutterstock

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Gugl izbegao kaznu u EU za narušavanja konkurencije
  
• 

  Vesti

  : Gugl prinuđen da povlači privatne slike iz pretrage
  
• 

  Vesti

  : Digitalna era: novi izazovi za medije
  
• 

  Vesti

  : Pred Srbijom zadatak zaštite ličnih podataka
  
• 

  Vesti

  : Borba oko ličnih podataka