Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Članice EU žele da pomognu Italiji, ne i da dele imigrante
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 09.07.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Članice EU su 8. jula u Milanu razgovarale o tome kako da pomognu Italiji u spasavanju imigranata koji pokušavaju da u pretpanim čamcima dođu morem do Evrope, ali i dalje odbijaju da izmene propise o azilu, što je kritikovala Evropska komisija. Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenal (Amnesty International - AI) optužila je EU da se pretvara "u tvrđavu" i dovodi u opasnost živote ljudi. Samo ove godine do Italije je morem stiglo 63.000 imigranata, dok je tokom cele 2011. u vreme "arapskog proleća" u tu zemlju došlo oko 62.000 osoba, podaci su Visokog komesarijata UN za izbeglice UNHCR).
Prema podacima UNHCR-a, više od 500 osoba je ove godine poginulo pokušavajući da morem dođu do Italije. U tu članicu EU su prošle godine uglavnom stizale izbeglice iz Sirije i Eritreje a taj trend se nastavio i ove godine, navodi UNHCR.
Izbeglice, pošto sve teže kopnom mogu da dođu do EU, upućuju se morem ka Grčkoj i Italiji što je mnogo opasnije, navodi AI. Prema podacima te organizacije, od 2000. najmanje 23.000 osoba je poginulo na taj način.
Evropska komisija smatra da odbijanje članica da izmene propise EU samo pogoduje ilegalnim mrežama za prebacivanje imigranata i ne rešava problem.
"Potrebno je otvoriti legalne puteve kako bi izbeglice mogle da dođu u EU jer će se u suprotnom okrenuti ilegalnim grupama", upozorila je evropska komesarka za unutrašnja pitanja Sesilija Malmstrem (Cecilia Malmtroem) koja je učestvovala na sastanku ministara unutrašnjih poslova EU u Milanu.
Ona je rekla da izbeglice za sada imaju samo "vrlo ograničen pristup" EU, a to su programi raseljavanja u treće zemlje.
"Zemlje susedi Sirije primile su tri miliona izbeglica a manje od 100.000 ih je raseljeno u 28 članica EU. To nije mnogo", rekla je Malmstremova.
Ona je predložila da se uvedu humanitarne vize koje bi izdavali konzulati članica na područjima za prihvat izbeglica, poput Libana ili Turske. "Međutim, ovi predlozi nisu naišli na baš dobar prijem", rekla je evropska komesarka.
Programi raseljavanja se sprovode u saradnji sa UNHCR-om. Zemlje članice EU na dobrovoljnoj bazi pristaju da prime određen broj izbeglica za koje UNHCR utvrdi da ne mogu da više žive u izbegličkim kampovima.
Propisi EU o azilu su vrlo striktni. Zahtev se podnosi u prvoj zemlji EU u koju je strani državljanin ušao a otisci mu se uzimaju kako se ne bi tražio azil i u drugoj zemlji. Mnogi su zato primorani da koriste ilegalne mreže kako bi zaobišli te propoise i došli u zemlju EU u koju žele.
Zemlje koje se suočavaju sa velikim prilivom imigranata poput Italije imaju utisak je da su prepuštene same sebi. Zemlje na severu EU tvrde da su i one pod pritiskom imigrantima i optužuju zemlje na jugu da ne kontrolišu dovoljno granice.
"Kada pogledamo podatke o broju pridošlih u EU i onih koji su ostali vidimo veliku razliku. Moramo razgovarati o tome", rekao je nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer (Thomas de Maiziere).
Italijanski ministar unutrašnjih poslova Anđelino Alfano (Angelino) je rekao da Italija ne može da primi sve i da mnoge izbeglice žele da idu u druge zemlje.
On je ponovo pozvao evropsku agenciju za koordinaciju kontrole granice Fronteks (Frontex) da preuzme operaciju "Mare nostrum" (Naše more) koja Italiju košta 9 miliona evra mesečno.
U operaciju "Mare nostrum" je za osam meseci spaseno 73.686 osoba, odnosno 270 dnevno. Operacija je naišla na kritike jer neki smatraju da podstiče imigrante da pokušaju da dođu do Italije morem pošto znaju da će biti spaseni.
"Mare nosturm je izuzetna operacija koja treba da se okonča. Tražimo da je zameni evropska operacija sa Fronteksom i to što pre", rekao je Alfano.
Malmstormova je rekla da ne može da kaže kada bi operacija na čelu s Fronteksom mogla da se organizuje. "Fronteks je mala agencija. Ona ne može da sutra preuzme stvar i u potpunosti zameni 'Mare nostrum'. Moraju se razmotriti potrebe i kapaciteti evropskih zemaljam koji su na rapsolaganju", rekla je ona.
Potrebno je rešiti i osetljiva pitanja poput toga ko je nadležan za imigrante i tražoce azila na moru. Evropski zakoni predviđaju da je nadležna članica kojoj pripada brod, zbog čega članica EU oklevaju da se uključe u takvu operaciju, rekle se za AFP diplomate.
Amensti internešenal je ocenio da propisi EU u oblasti migracijama i prakse u kontroli granice sprečavaju izbeglice da zatraže azil i ugoržavaju živote onih koji su primorani da se otisnu na opasna putovanja.
AI je naveo da je EU između 2007. i 2013. izdvojila 1,8 milijardi evra za kontrolu granice, a samo 700 miliona za poboljšanje položaja tražilaca azila i izbeglica na svojoj teritoriji.
Izvor: AFP, EurActiv.com
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
