Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Italija za šest meseci spasila 18.000 imigranata na moru
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 11.04.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Grčka i Italija se i dalje suočavaju sa prilivom imigranata koji pokušavaju da sa Bliskog istoka i severa Afrike dođu u EU preko Sredozemnog mora. Oko 1.000 ilegalnih migranata svakog meseca pokušava da preko Egejskog mora dođe do grčkih ostrva, dok su italijanske vlasti u proteklih šest meseci spasile na moru više od 18.000 imigranata. U operaciji koju su italijanske vlasti pokrenule prošle jeseni nakon tragedije kod ostrva Lampeduza uhapšeno je više desetina krijumčara i sprečeni su brodolomi. I pored ovih rezultata, Italija je 9. aprila ponovo pozvala članice EU na solidarnost, pošto su za samo 48 sati italijanski brodovi spasili 4.000 imigranata.
U operaciji "Mare nostrum" od 18. oktobra 2013. do 10. aprila 2014. spaseno je 18.546 migranata, uhpašeno je više desetina krijumčara i više nije bilo brodoloma, rekao je 10. aprila zapovednik italijanske vojne mornarice Đuzepe De Đorđi (Giuseppe De Giorgi) na konferenciji za novinare predstavljajući rezultate operacije. On je dodao da se "taj broj brzo povećava".
Ta operacija spasavanja imigranata na moru, nazvana imenom koji su stari Rimljani koristili za Sredozemno more, pokrenuta je u oktobru 2013. nakon tragedije kod ostrva Lampeduza kada je više od 400 osoba poginulo pokušavajući da u dva borda dođu do evropske obale.
Operacija je do sada koštala devet miliona evra mesečno, a finansirana je iz budžeta za odbranu, rekao je Đorđi i naveo je da je zbog toga smanjio sredstva za vojne vežbe.
De Đorđi je odbacio tvrdnje stranaka desnice da je operacija samo podstakla imigrante da dolaze. "Nije se povećao broj imigranata već je smanjen broj poginulih", rekao je on i naveo da je broj imigranata u maju 2013. naglo skočio a ne u oktobru kada je pokrenuta operacija.
Do tog skoka od 224% u 2013. u odnosu na 2012. došlo je zbog geopolitičkih promena, poput rata u Siriji, istakao je De Đorđi.
Problem krijumčarenje iz Libije
Tokom operacije zaplenjene su dva "matična broda" koje krijumčari koriste kako bi imigrante dovezli do italijanske obale gde ih zatim ostavljaju na malim brodovima i čamcima. "Ilegalno prebacivanje ljudi iz pravca Egipta matičnim brodovima je praktično prestalo. Sada uglavnom spasavamo imigrante koji dolaze iz Libije", rekao je zapovednik italijanske vojne mornarice.
Međutim, i pored uspeha operacije "Mare nostrum" Italija je suočena sa prilivom imigranata. Italijanska vlada je ponovo 9. aprila pozvala EU da joj pomogne, pošto je u roku od 48 sati spaseno 4.000 migranata, u akcijiama vojnih i trgovačkih brodova.
Portparol vojne mornarice je rekao da je to najveći broj migranata koji su spaseni za 48 sati od početka operacije "Mare nostrum".
U okviru te operacije pojačano je vojno prisustvo. U proseku pet vojnih brodova sa helikopterima i više od 900 vojnika i oficira svakodnevno patrolira područjem posebno oko Lampeduze gde se najčešće iskrcavaju migranti iz Afirke.
Često se ne zna nacionalnost spasenih imigranata ali većina obično stiže preko Libije iz istočne Afrike, pre svega Somalije i Eritreje.
"Čim ih pronađemo pokušavamo da saznamo odakle su. Neki imaju dokumenta, neki nemaju. Postoji poseban deo na brodu za identifikaciju gde je i policija. Migrantima se daje hrana i podvrgavaju se zdravstvenom pregledu", rekao je portparol vojske.
Silvija Kančiani (Silvia Canciani) iz Udruženja za pravna istraživanja o imigraciji rekla je da je broj migranata u porastu ali da je stanje postalo alarmantno zbog lošeg sistema za azil i prihvat imgiranata.
Apel Evropi
Italijanski ministar unutrašnjih poslova Anđelino Alfano (Angelino) je rekao 9. aprila da je Italija pod vrlo jakim pritiskom migracija iz Libije navodeći da bi između 300 i 600.000 migranata moglo da se otisne iz Libije za Evropu. Dodao je da su to procene koje je potvrdila i evropska komesarka za unutrašnja pitanja Sesilija Malmstrem (Cecilia Malmstroem).
Alfano je naglasio da Evropa mora da uzme stvar u svoje ruke. "Ona ne može da kaže da je rešila problem tako što je dala 80 miliona evra Fronteksu (agenciji za koordinaciju kontrole granice)", rekao je je Alfano.
Italija već neko vreme poziva zemlje EU na solidarnost, pre svega kada je reč o kontrli granice koja je, kako je italijanski ministar unutrašnjih poslova rekao u oktobru, prvo evropska pa onda italijanska.
Rim je uspeo da nametne to pitanje na samitu EU u Briselu prošle godine, ali su odluke odložene za jun 2014, posle izbora za Evropski parlament.
Pitanje prihvata azilanata je kamen spoticanja između članica na jugu i onih na severu EU, a većina zemalja ne želi da menja sadazsnje propise koji predvidaju da se zahtev podnosi samo u zemlji u koju je osoba prvo došla.
Pored Italije, Grčka i Španija su i dalje glavne tačke ulaska u EU za ljude koji beže od ratova ili siromaštva.
"U 2012. godini 3.000 osoba je ilegalno ušlo u Grčku preko istočnog dela Egejskog mora. U 2013. njihov broj je bio 10.000 a sadašnje brojke pokazuju da imamo priliv od oko 1.000 osoba mesečno", rekao je 9. aprila grčki ministar pomorske trgovine Miltijadis Varviciotis na skupu u Atini.
Otkako je Grčka pojačala kontrolu na kopnenoj granici sa Turskom migranti koji pokušavaju da uđu u EU preko Grčke morskim putem. Oni uglavnom kreću iz Turske i upućuju se ka ostrvima u Egejskom moru poput Lezbosa, Samosa, Kosa i Hiosa, poznatih turističkih destinacija.
Na nekim od tih ostrva postoje centri za prihvat migranata. Problem, međutim, predstavljaju nedovoljni kapaciteti i loši uslovi u tim centrima na šta redovno ukazuju organizacije za zaštitu ljudskih prava.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
