Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Smanjuje se broj regiona u Francuskoj
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.07.2014. |
|
|
|
|
|
|
Donji dom francuskog parlamenta 23. jula je usvojio predlog teritorijalne reforme, kojim se broj regiona u toj zemlji smanjuje sa 22 na 13. Ovu reformu je predložila vlada levice kao način za povećanje konkurentnosti u zemlji. Međutim, daleko od toga da u zemlji postoji konsenzus o ovom rešenju, koje je Senat u prvom čitanju odbacio, a naredno izjašnjavanje očekuje se na jesen.
Senat je odbacio predlog zakona u prvom čitanju, a u Narodnoj skupštinij je 23. jula dobio 261 glas za, 205 protiv a bilo je 85 uzdržanih. Sa lokalnim liderima su vođeni žustri razgovori, do poslednje minute, a karta koju je predložio predsednik Fransoa Oland menjana je dva puta.
Tokom rasprave koja je vođena u danima pre usvajanja reforme ministar unutrašnjih poslova Bernar Kaznev odlučno je istakao da je jedini cilj promene teritorijalne organizacije Francuske "ekonomska konkurentnost francuskih regiona u 21. veku".
Državni sekretar za teritorijalne reforme Andre Valini ocenio je da je neophodno imati velike i ekonomski jake regione.
"Jer danas se ekonomska konkurentnost ne meri samo među zemljama, već i među teritorijama", kazao je Valini.
Deo reforme prihvaćen je bez problema, poput spajanja sadašnjih regiona Puatu-Šarant, Akvitanija i Limuzen, čiji centar će biti veliki grad na jugozapadu zemlje Bordo. Nije problematično ni spajanje Overnje i Rone-Alpa sa Lionom na istoku zemlje kao glavnim gradom. Prema oceni geografa Zaka Levija, koji predaje na politehničkoj školi u Lozani i Fakultetu političkih nauka u Parizu, ova dva primera nisu sporna i odgovaraju logici povećanja konkuretnosti.
Stvari postaju složenije kada se stigne do Normandije, na severozapadu zemlje, koja će od dva regiona postati jedan. Međutim, glavni gradovi dosadašnjih regiona Ruan i Kaen već se nadmeću oko toga koji od njih će biti glavni centar novog regiona.
Gradonačelnica Lila iz vladajuće Socijalističke partije kivna je zbog spajanja regiona Nor-Pa de Kale i Pikardije, koji su zahvaćeni ekonomskom krizom. Ona ukazuje da se "od dva siromašna regiona ne može napraviti jedan bogat".
Ni stanovnici Alzasa, sa centrom Strazburom, nisu oduševljeni spajanjem sa Lorenom, a posebno sa Šampanj-Ardenima.
Samo tri regiona ostaće nepromenjena - Il de Frans oko Pariza, Provansa-Alpi-Azurna obala sa centrom u Marseju, i Korzika koja se ne može spajati budući da je reč o ostrvu. Ni prekomorske teritorije nisu obuhvaćene reformom.
Politička improvizacija ili ozbiljan plan?
Geograf Žak Levi je rekao da je reformu incijalno predložila vlada koja je izgubila legitimitet, nakon dve godine mandata i bez konsultacija. Namera vlade je, smatra on, bila da pokaže da zna da sprovede reforme. Dodao je da je s vremenom ova reforma dobila racionalne osnove.
Opozicioni poslanici iz redova centra i ekologa smatraju da je ova reforma velika improvizacija i većina njih se uzdržala od glasanja, kao i neki poslanici Socijalističke partije. Desničarska Unija za narodni pokret je glasala protiv, s tim što su i neki njihovi poslanici bili uzdržani.
"Stvari se i dalje mogu menjati", rekao je državni sekretar Valini, dodajući da će tokom jeseni o reformi odlučivati Senat u drugom čitanju, nakon čega bi reforma trebalo konačno da bude usvojena u Parlamentu. On je rekao da bi nakon toga bilo potrebno dve do tri godine da se spoje regioni i njihove politike, pre svega u domenu ekonomije.
U Parlament će u septembru stići i predlog za jačanje nadležnosti regiona u odnosu na 101 departman, deo teritorijalne organizacije koja predstavlja nasleđe Revolucije iz 1789. godine. Šef poslaničke grupe Unije za narodni pokret Kristijan Žakob rekao je da je trebalo prvo doneti reformu nadležnosti, pa onda preći na promenu teritorijalne organizacije.
Na račun vlasti iznose se i optužbe da je deo reforme uslovljen političkim razlozima. Neki naime time objašnjavaju odbijanje da se Nant pripoji Bretanji uprkos zajedničkoj istoriji, buduću da sz bretonski socijalisti protiv.
Socijalisti odgovaraju da Bretanja predstavlja svojevrstan brend, i da niko ne može da zamisli da se sa političke karte Španije izbriše Katalonija, ili da se Vels spoji sa drugim regionom u Velikoj Britaniji.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|