Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 BRIKS razvojnom bankom smanjuje dominaciju Zapada
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 06.08.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Velike svetske privrede u usponu u okviru organizacije BRIKS stvaranjem sopstvenih finansijskih institucija menjaju upravljanje svetskom privredom. Međutim, još su daleko od toga da izmene sadašnji sistem kojim zapadne zemlje dominiraju još od osnivanja tih institucija nakon Drugog svetskog rata. Spremnost ovih zemalja da preuzmu odlučniju ulogu i efikasnost njihovih institucija tek će biti stavljena na probu onog trenutka kada im neko sa strane zakuca na vrata tražeći pomoć. Zemlje BRIKS značajan su partner Evropske unije, što potvrđuje i veliki rast direktnih stranih ulaganja između dva bloka poslednjih godina.
Međunarodni monetarni fond i Svetska banka već 70 godina čine stubove finansijskog upravljanja u svetu. Oni priskaču u pomoć zemljama koje su u krizi i podržavaju razvojne projekte.
Ove dve institucije često su na meti kritika jer ne odražavaju promene u svetskoj privredi, pre svega uspon velikih privreda.
Druga svetska privreda Kina i dalje u MMF-u ima težinu jedva nešto veću nego Italija, a od osnivanja MMF-a i Svetske banke 1944. godine na njihovom čelu nalazili su se isključivo Evropljani ili Amerikanci.
"Reforma upravljanja svetskom privredom je u zastoju uprkos brojnim obećanjima rzvijenih privreda da će dati veću ulogu tržištima u usponu", rekao je za AFP Esvar Prasad, nekadašnji stručnjak MMF-a i profesor Univerziteta Kornel.
U tom kontekstu, pokretanje kriznog fonda i razvojne banke BRIKS-a 15. jula predstavlja prvi konkretni pokušaj da se ispravi ta neravnoteža.
"Da su postojeće institucije dobro obavljale svoj posao, mogli bismo da se poštedimo napora da osnivamo novu banku ili fond", rekao je za AFP Paulo Nogeira Batista koji predstavlja Brazil i još 10 zemalja u MMF-u.
BRIKS čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika.
Stvaranje ove dve institucije takođe predstavlja snažan signal zapadnim zemljama, gde su neki sumnjali u sposobnost BRIKS-a da prevaziđu razlike.
Esvar Prasad smatra da stvaranje te dve institucije "menja pravila igre jer označava prelazak od načelnih izjava o saradnji među zemljama na opipljivu stvarnost".
Ipak, dve nove strukture i dalje su obavijene oblakom neizvesnosti, što MMF-u i Svetskoj banci daje veliku prednost.
Za sada će samo zemlje BRIKS-a moći iz svoje razvojne banke da povlače 50 milijardi dolara, kao i 100 milijardi iz monetarnog fonda.
Dokaz efikasnosti moći će - ili neće - da daju tek kada druge zemlje zakucaju na njihova vrata.
"Da li će BRIKS preuzeti finansijski rizik pozajmljivanja drugim zemljama? I kakvi će biti uslovi za to?", pitanja su koja postavlja sagovornik AFP-a iz MMF-a.
Ovaj izvor, koji je želeo da ostane anonoman, kaže da MMF ima praksu da izvlači zemlje iz krize u zamenu za plan štednje i da dobija novac nazad. To je ekspertiza koja se "ne može improvizovati", rekao je on.
Neki strahuju da institucije BRIKS-a, kojim dominira Kina, prilikom pozajmljivanja novca neće voditi dovoljno računa o ekoloskim standardima i borbi protiv korupcije.
Svesni ograničenja, u BRIKS-u navode da će tesno sarađivati sa MMF-om. Neke od linija finansiranja će uostalom biti na raspolaganju samo zemljama koje već imaju pomoć MMF-a.
Predsednica Brazila Dilma Rusef naglasila je da nema interes za udaljavanje od MMF-a, dodavši da bi volela da se ta institucija "demokratizuje".
Nije iznenađujuće što su Svetska banka i MMF odlučile da igraju na kartu saradnje.
Generalna direktorka MMF-a Kristina Lagard rekla je 17. jula da će njen tim biti "srećan" da sarađuje sa fondom BRIKS-a.
Svetska banka, koja se suočava sa novim akterima za razvoj i sprovodi unutrašnje reforme, pozdravlja nastanak "dragocenog partnera" u borbi protiv siromaštva, rekao je jedan portparol te institucije.
Ova početna ljubaznost bi mogla u nekom trenutku da ustupi mesto rivalitetu i borbi za uticaj daleko od očiju javnosti.
"Nismo osnovali ove institucije u znak protivljenja bilo čemu. To je korak ka multilateralnom svetu", relao je Paulo Nogeira Batista iz Brazila.
Udvostručena ulaganja
O značaju odnosa Evropske unije i zemalja BRIKS govore i podaci o direktnim stranim ulaganjima između dva bloka. Statistike Eurostata pokazuju da su između 2009. i 2012. godine direktne strane investicije između EU i BRIK (isključujući Južnu Afriku koja je 2010. postala članica grupe) udvostručene, i to u oba smera.
U 2012. je 14% ukupnih direktnih stranih ulaganja EU u zemljama izvan Unije bilo u članicama BRIK pri čemu je trećina, 251 milijarda evra, bila u Kini uključujući Hongkong a još trećina (247 milijardi) u Brazilu.
Istovremeno su između 2008. i 2012. najviše porasle direktne strane investicije iz EU u Indiju, za 135%, objavila je Evropska statistička služba.
Direktne strane investicije zemalja BRIK u EU u 2012. godini bile su na nivou od 261 milijardu evra a najveći ulagač bio je Brazil sa 98 milijardi.
Između 2008. i 2012. direktne strane investicije Rusije u EU porasle su za 155%.
EU u zemljama BRIK najviše ulaže u sektor usluga. Izuzetak su Kina (isključujući Hongkong) i Indija, gde je prerađivačka industrija privukla 40 odnosno 60% ulaganja u periodu zaključno sa 2011.
Investicije EU u Brazil uglavnom su bile usmerene u usluge, posebno u finansijske i telekomunikacije. Važan sektor za ulaganja iz EU u toj zemlji bio je i rudarstvo, uključujući vađenje nafte i gasa, sa pratećim prerađivačkim industrijama.
Između 2009. i 2013. vodeća destinacija za direktna ulaganja iz EU u zemlje BRIK bio je Brazil (146 milijardi evra) a sledi Kina (106 milijardi).
Vodeći investitor iz EU u Brazilu i Rusiji u 2013. godini bio je Luksemburg dok je Nemačka dominirala u Indiji i Kini. Francuska je među pet vodećih investitora iz EU u svim članicama BRIK.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
