Francuska i Nemačka obavestile su juče (21. decembra) Evropsku komisiju o odluci da blokiraju ulazak Rumunije i Bugarske u šengenski prostor, koji je bio planiran za mart 2011, zbog nedovoljnog napretka u reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i obezbeđivanju pune kontrole granice. Rumunija je saopštila da je reč o diskriminaciji, dok je Bugarska uzdržano primila vest.
Evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malstrom (Cecilia Malmstroem) dobila je juče pismo ministara unutrašnjih poslova Francuske i Nemačke Brisa Ortefea (Brice Hortefeux) i Tomasa de Mezijera (Thomas de Maiziere) u kojem ocenjuju da bi ulazak Rumunije i Bugarske u šengenski prostor u martu 2011. bio preuranjen.
Ministri unutrašnjih poslova Francuske i Nemačke ukazali su na nedostatke koje su te dve zemlje pokazale u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. "Ne bi bilo realno niti odgovorno da se zanemare utvrđeni nedostaci", navodi se u pismu u koje je uvid imao portal EurActiv Rumunija. Među nedostacima, ministri su naveli "odsustvo zadovoljavajućeg pravosudnog i administrativnog okruženja u oblastima bezbednosti i pravde, ukorenjena korupcija na različitim nivoima i zabrinjavajući nivo organizovanog kriminala".
Ortefe i De Mezijer su na osnovu toga zatražili odlaganje prijema Rumunije i Bugarske u šengensku zonu. "Smatramo da odluku treba doneti kada se glavni razlozi za brigu otklone i kada dve zemlje počnu nepovratni proces u borbi protiv korupcije, organizovanog kriminala, kao i u reformi njihovih pravosudnih sistema", navodi se u pismu.
Portparolka Evropske komisije Mišel Serkon (Michele Cercone) rekla je da Komisija nema nikakvu moć odlučivanja po tom pitanju i dodala da odluku moraju jednoglasno doneti sve zemlje članice Unije, preneo je AFP. Izveštaj stručnjaka o dvema zemljama očekuje se u januaru.
Background
Rumunija i Bugarska su ušle u Evropsku uniju 2007. godine, ali ulazak u EU ne znači automatski da zemlja postaje i deo šengenske zone. Svaka zemlja članica mora prvo da dokaže da je spremna da preuzme kontrolu spoljne granice EU i da izdaje šengenske vize. Mora imati dobru saradnju sa drugim članicama u oblasti policije i pravosuđa kako bi mogla da garantuje visok nivo bezbednosti nakon ukidanja granične kontrole. Potrebna su i značajna finansijska ulaganja, a EU je uspostavila program podrške pripremama za pristupanje šengenskoj zoni.
Zbog nedovoljnog napretka u reformi pravosudnog sistema i policije Bugarskoj i Rumuniji je po prijemu u EU uveden sistem nazora pod nazivom Mehanizam za saradnju i verifikaciju. U septembru su ministri EU za evropska pitanja odlučili da produže nadzor nad ovim zemljama na još godinu dana.
Šengenski sporazum garantuje slobodu kretanja u 25 zemalja, od toga 22 članice EU i tri pridružene zemlje - Norveškoj, Islandu i Švajcarskoj. Velika Britanija i Irska nisu članice te zone, a Kipar, Bugarska i Rumunija još nisu primljene u tu zonu. Prethodno veliko proširenje šengenske zone bilo je u decembru 2007, kada je primljeno devet od 10 novih članica koje su u EU ušle 2004. godine. Godinu dana kasnije, u decembru 2008. godine, šengenskoj zoni je pristupila i Švajcarska.
Rumunija nezadovoljna, Bugarska uzdržana
Rumunski predsednik Trajan Basesku (Basescu) kritikovao je odluku Francuske i Nemačke da odlože pristupanje Rumunije šengenskoj zoni, ocenivši da je reč o diskriminaciji. Basesku je rekao da Rumunija ne prihvata da bude diskriminisana, "makar i od najjačih zemalja EU". Basesku je rekao da je Rumunija ispunila sve tehničke zahteve za prijem u šengensku zonu i da neće prihvatiti uvođenje "dodatnih uslova".
Poljski diplomata je nedavno rekao za mrežu EurActiv da je Poljska zabrinuta zbog pokušaja starijih članica EU da izmene pravila igre i usvoje promenljive ciljeve koje nove članice teško mogu da dostignu, navodeći kao primer zahtev Rumunije i Bugarske da pristupe šengenskoj zoni. Taj diplomata je izrazio zabrinutost da bi se sa uspostavljanjem fonda za pomoć članicama evro zone za prevazilaženje krize mogli pooštriti uslovi za zemlje koje žele da uvedu zajedničku valutu.
Napori Pariza mogu se shvatiti kao i kazna zbog masovnog dolaska Roma u Francusku. Proterivanje tih migranata iz Francuske, koji su uglavnom iz Rumunije, izazvalo je kontroverzu, a Pariz se našao na udaru kritika Evropske komisije.
Francuski ministar za evropska pitanja Loran Vokije (Laurent Wauquiez) rekao je nedavno da "za Rumuniju i Bugarsku nisu zatvorena vrata", ali je dodao da te dve zemlje nisu u stanju da obezbede dovoljnu kontrolu svojih granica.
Kao i u vreme kontroverze zbog Roma, Sofija je odlučila da se drži po strani, pošto je objavljeno nemačko-francusko pismo. Prošlog meseca, bugarski premijer Bojko Borisov je namerno odlučio da ne kritikuje Pariz zbog proterivanja bugarskih Roma u nadi da Francuska zauzvrat neće staviti veto na zahtev Bugarske da pristupi šengenskoj zoni.
Po obljavljivanju odluke Nemačke i Francuske da blokiraju ulazak Rumunije i Bugarske u šengensku zonu jedina zvanična reakcija došla je od portparola bugarskog Ministarstva spoljnih poslova koji je rekao da je Sofija udvostručila napore koje ulaže da reformiše pravosuđe i da uveri sumnjičave da je ostvarila napredak.
U međuvremenu, odlaganje prijema u šengensku zonu izazvlao je snažan odjek u bugarskoj i rumunskoj javnosti. Stotine čitalaca je komentarislo članak o odbacivanju zahteva u "Dnevniku", sestrinskoj publikaciji EurAktiva u Bugarskoj. Mnogi su naveli da u tome vide neuspeh bugarskog premijera koji je kao jedan od svojih prioriteta u EU postavio prijem u šengensku zonu.
EurActiv Srbija
Odložen ulazak Bugarske i Rumunije u šengensku zonu 
