Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Poljski recept za uspeh
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.09.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Poljska je dokazala da je održiv ekonomski rast bez popuštanja fiskalne discipline moguć. Ta zemlja je prošla kroz krizu u Evropi bez recesije a dobrom stanju njene ekonomije doprinelo je ne samo članstvo u EU, već i ekonomska transformacija pre toga. Poljska beleži snažan ekonomski rast, smanjenje nezaposlenosti, rast životnog standarda i investicija. Istovremeno se Poljska potvrdila i na planu EU, za šta je najnoviji dokaz izbor premijera Donalda Tuska za novog predsednika Evropskog saveta. Za Poljsku je 2014. posebna godina jer obeležava desetogodišnjicu ulaska u Evropsku uniju, 15 godina članstva u NATO i 25 godina od pada komunizma.
Članstvo u EU doprinelo je stabilnosti Poljske ali je i pre ulaska u Uniju Poljska iz Brisela dobijala stabilnu ekonomsku podršku, ne samo u vidu novčanih transfera, već i investicija i, što je pođednako važno, dobre prakse i regulative.
Prema zvaničnim statistikama, bruto domaći proizvod (BDP) Poljske u 2013. bio je gotovo dva puta veći nego 2003. godine, odnosno 390 milijardi evra prema 201 milijardi.
Poljska ekonomija rasla je brže nego ekonomije ostalih članica EU, za 49% od 2003, dok je prosek za ostale zemlje EU za istih deset godina bio samo 11%. Sporiji ekonomski rast u ostalim zemljama EU bio je posledica, pored ostalog, ekonomske krize koju je Poljska uspešno izbegla.
I kada se poredi devet zemalja sa kojima je Poljska ušla u EU 2004. - Češka, Slovačka, Slovenija, Mađarska, Estonija, Litvanija, Letonija, Malta i Kipar, njihov ekonomski rast od 27% u proseku za deset godina dva puta je veći od proseka EU ali je i dva puta manji od poljskog rasta.
Jacek Sariuš-Volski (Saryusz-Wolski), poslanik Evropskog parlamenta i potpredsednik Evropske narodne partije (EPP), rekao je za EurActiv.com da postoje dva objašnjenja za poljsko ekonomsko čudo odnosno činjenicu da ta zemlja nije ušla u recesiju tokom krize u zoni evra.
Ne prvom mestu, smatra Sariuš-Volski, to je rezultat "veoma zdravih ekonomskih fundamenata".
"To dugujemo veoma radikalnoj i izuzetno bolnoj 'šok terapiji' programa ekonomske transformacije iz devedesetih. To je nešto što smo skupo platili ali nam se sada vraća", istakao je Sariuš-Volski.
Drugi faktor poljskog uspeha bio je politika fiskalne ravnoteže u poslednje dve decenije.
"Ta dva faktora omogućila su da se pomire osnovni postulati recepta zone evra protiv krize - rast i fiskalna konsolidacija. To je ono što možemo da pokažemo EU kao primer - kako kombinovati rast i zapošljavanje i fiskalnu strogost i to je jedan od mogućih doprinosa Poljske ekonomskoj filozofiji EU", rekao je Sariuš-Volski.
Pozitivno
Jaz u bogatstvu između poljskih građana i proseka u EU se zatvara i 2013. godine je BDP po stanovniku u Poljskoj predstavljao više od dve trećine proseka EU (68%) dok je deset godina ranije bio ispod polovine evropskog proseka (48,8%).
Međutim, uprkos vidljivim po građane Poljske dobrobitima ulaska u EU, nejednakost raste, kao i siromaštvo.
"Poljska je po bogatstvu na kraju Drugog svetskog rata bila kao Španija. Sada je razlika u korist Španije najmanje dva puta veća pa Poljska ima još puno toga da uradi. To je cena komunizma", istakao je poljski evroposlanik.
Jedna od mera unapređenja uslova života je i očekivani životni vek koji je u Poljskoj 1989. bio 75,5 godina za žene i 66,7 za muškarce a 2013. za žene 81,1 godinu a za muškarce 73,1.
Na pitanje da li iza rasta očekivanog životnog veka stoji to što Poljaci danas piju manje votke i daju prednost vinu ili pivu, Sariuš-Volski se našalio da će Poljaci sada "verovatno piti više jabukovače" aludirajući time na višak jabuka nakon što je Rusija početkom avgusta uvela zabranu uvoza hrane sa Zapada.
Od ulaska u EU, između 2003. i 2013, stopa nezaposlenosti u Poljskoj gotovo je prepolovljena, na 13,4% sa 20%, iako to nije rezultat samo ulaska u EU. Jedan poljski zvaničnik ocenio je da se rast zaposlenosti od 1,5-3,5% može pripisati fondovima iz EU. Sve u svemu, za deset godina članstva u EU zaposleno je 800.000 ljudi.
I ulaganja u infrastrukturu doprinela su unapređenju kvaliteta života u Poljskoj. Nova postrojenja za prečišćavanje vode, a gotovo 700 ih je izgrađeno, prošireno ili modernizovano, učinila su da poljske reke budu čistije i Poljaci sada mogu da piju vodu sa mesta gde je to pre deset godina bilo nemoguće.
Uprkos takvim i drugim ulaganjima, neki tvrde da Poljska zaostaje po inovativnim kapacitetima.
Direktor Tehničkog fakulteta na Varšavskom univerzitetu Vitold Orlovski (Witold Orłowski) kaže da Poljska, ako želi da dostigne Zapad, mora da investira u rast zasnovan na znanju.
"Slaba inovativnost je razumljiva u zemlji koja još ima prostora za rast uz pomoć 'standardnih' metoda - ulaganja, uvoza tehnologije, bolje organizacije radne snage, veće efikasnosti na svetskom tržištu. Ali na dugi rok, Poljska, ako želi da stigne Zapad a ne samo da smanji razdaljinu, mora da se fokusira na saradnju, preduzetničke veštine građana i rast zasnovan na znanju jer 'standardno' više neće biti dovoljno", istakao je Orlovski.
Poljska je do sada odlično koristila sredstva EU i u prilici je da tako i nastavi. U budžetu EU za 2014-20. Poljska je obezbedila 82 milijarde evra ili četvrtinu svih sredstava EU za politiku konvergencije.
Orlovski naglašava i da je harmonizacija poljskih zakona sa evropskim doprinela da Poljska postane mnogo privlačnija za investitore. Tako je Poljska 2003. privukla jedva 50 milijardi evra direktnih stranih ulaganja a 2013. godine su te investicije dostigle 152 milijarde.
Nije baš sve sjajno
Uprkos svim pozitivnim promenama, Poljska ima još izazova, uključujući nejednakost među regionima od kojih su neki u grupi najsiromašnijih u EU.
Takođe, nisu sve promene koje je donelo članstvo u EU bile pozitive za poljsku ekonomiju. Jedan od primera je nova direktiva EU o duvanu čija primena predstavlja pretnju za poljsku duvansku industriju koja zapošljava 50.000 ljudi i donosi milijarde evra u državni budžet.
Još kontroverzniji su propisi o enrgetici i zaštiti prirodne sredine. Tako je ugalj i dalje primarni izvor enegije i to će biti i u doglednoj budućnosti pa se Poljska protivi preambicioznim ciljevima u borbi s klimatskim promenama. Poljska ne samo što je bogata ugljem, nego su elektrane na ugalj i rudnici uglja u nekim gradovima glavni poslodavci.
Istovremeno Poljska ne beži od obnovljivih izvora energije čiji udeo raste poslednjih godina. Trenutno 12% energije prodate na poljskom tržištu dolazi iz obnovljivih izvora.
Krajnja ocena
Bilans proteklih 10 godina, ili 25 ako se uključi pretpristupni period, veoma je pozitivan i Poljska bez EU i perspektive članstva u EU ne bi bila u stanju da završi ekonomsku transformaciju.
Kako je rekao Orlovski, perspektiva članstva "bila je ključni faktor motivacije tokom post-komunističkog perioda tranzicije. Taj cilj je odredio pravac transformacije".
Bez EU Poljska ne bi bila tu gde je danas - snažan regionalni igrač sa potencijalom da postigne još više.
"Sve dok bude radila tako naporno, budućnost te evropske zemlje biće svetla", uveren je Orlovski.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
