 Evropska unija 1. maja obeležava 10. godišnjicu proširenja na 10 zemalja na istoku i jugu Evrope, najvećeg u istoriji EU po broju zemalja, stanovnika i teritoriji. Peto proširenje EU simbolično je predstavljalo i ujedinjenje Evrope nakon podela tokom perioda Hladnog rata a proces je pokrenut posle pada Berlinskog zida. Pokretačka snaga velikog proširenja bila je želja da se osiguraju mir, stabilnost i prosperitet u Evropi, ali je to podrazumevalo i troškove pa je EU uspostavila više finansijskih instrumenata da bi pomogla tadašnjim kandidatima. Veliko proširenje učinilo je Evropu prosperitetnijom, donelo joj veći uticaj u sadašnjem multipolarnom svetu i koristilo je i "novim" i "starim" članicama. Sadašnji plan širenja EU napravljen je upravo na iskustvima iz velikog proširenja.
Sa tim proširenjem broj stanovnika EU se povećao za 75 miliona na više od 450 miliona, broj zvaničnih jezika u Uniji sa 11 na 20, dok se teritorija povećala za 738.000 kvadratnih kilometara, na 3,9 miliona kvadratnih kilometara.
U članstvo EU su tada stupile tri bivše sovjetske republike Estonija, Letonija i Litvanija, četiri bivše članice Varšavskog pakta Poljska, Češka, Mađarska i Slovačka, bivša jugoslovenska republika Slovenija i dva sredozemna ostrva Kipar i Malta.
To peto proširenje EU je simbolično predstavljalo i ujedinjenje Evrope nakon podela tokom perioda Hladnog rata a proces je pokrenut posle pada Berlinskog zida 9. novembra 1989. godine.
Od 1987. do 1996. godine 13 zemalja je podnelo zahtev za članstvo u EU, uključujući Bugarsku, Rumuniju i Tursku, a na samitu EU u decembru 1997. zvanično je pokrenut proces pristupanja uz naznaku da će zemlje napredovati svaka svojim tempom prema stepenu spremnosti.
Da bi se pripremile za članstvo, zemlje iz centralne i istočne Evrope su potpisale takozvani evropski sporazuma, a Turska, Kipar i Malta sporazum o pridruživanju.
Pregovori o pristupanju su počeli 31. marta 1998. sa šest zemalja koje su bile najspremnije - Kiprom, Estonijom, Mađarskom, Poljskom i Češkom, a sa ostalim zemaljama - Bugarskom, Letonijom, Litvanijom, Maltom, Rumunijom i Slovačkom, osim sa Turskom, 15. februara 2000. godine.
U decembru 2002. lideri EU su zaključili da 10 od 13 zemalja kandidata, odnosno sve osim Bugarske, Rumunije i Turske, ispunjava uslove za pristupanje EU.
Budućih 10 članica je 16. aprila 2003. godine u Atini potpisalo Ugovor o pristupanju a zatim 1. maja 2004. godine pristupilo Uniji nakon ratifikacije ugovora.
Te zemlje su morale da ispune ekonomske i političke uslove za članstvo poznate kao Kriterijumi iz Kopenhagena, odnosno da budu stabilne demokratije sa funkcionalnom tržisnom ekonomijom, u kojima će se poštovati ljudska prava, biti uspostavljena vladavina prava i štititi manjine.
Pokretačka snaga iz petog proširenja je bila želja da se osiguraju mir, stabilnost i prosperitet u Evropi, ali je to podrazumevalo i troškove.
Zbog toga je EU uspostavila više finansijskih instrumenata da bi pomogla tadašnjim kandidatima, poput programa Far (Phare) - glavnog finansijskog instrumenta za centralnu i istočnu Evropu u strategiji proširenja, programa Ipsa namenjenog infrastrukturnim projektima i Sapard za usklađivanje u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.
Od 2000. do 2003. Evropska komisija izdvojila je 13,2 milijardi evra pretpristupne pomoć, navodi se na zvaničnom sajtu EU (www.europa.eu).
Za nove članice je u periodu 2004-2006. izdvojeno još oko 40 milijardi evra, uglavnom za poljoprivredne subvencije, pomoć regionalnom razvoju i infrastrukturi, za nuklearnu bezbednost, državnu upravu i kontrolu granice.
Strateške koristi
Proširenje je, kako ocenjuje Evropska komisija, učinlo Evropu prosperitetnijom jer je "veća Evropa, jača Evropa" a koristi od proširenja imale su i zemlje koje su u Uniju ušle i osnivači bloka.
U 2012. godini bruto domaći proizvod (BDP) EU činio je 23% svetskog BDP i dostizao 13 hiljada milijardi evra a sa širenjem EU uvećale su se i mogućnosti za evropske kompanije, potrošače, investitore, turiste, studente, vlasnike imovine.
Proširenje je pomoglo i da se unapredi kvalitet života kroz integraciju i saradnju na poljima poput energetike, transporta, vladavine prava, migracija, bezbednosti hrane, zaštite čovekove okoline i klimatskih promena.
Kako ističe Evropska komisija, proširenje je pomoglo EU da osigura da se njeni visoki standardi poštuju i izvan granica, čime je umanjen rizik po građane EU.
Takođe je proširenje od Evrope napravilo bezbednije mesto jer je EU kroz proces proširenja unapređivala demokratiju i osnovne slobode i konsolidovala vladavinu prava u zemljama koje su težile EU smanjujući uticaj prekograničnog kriminala.
Tekuća politika proširenja usmerena je na jačanje mira i stabilnosti u Jugoistočnoj Evropi i unapređenje oporavka i pomirenja posle ratova devesetih godina prošlog veka.
EU je veliko proširenje donelo i veći uticaj u sadašnjem multipolarnom svetu, kažu u Komisiji dodajući da EU treba da "nastavi da projektuje svoje vrednosti izvan svojih granica".
Ekonomski efekti
Trgovina između starih i novih članica EU gotovo je utrostručena za manje od deset godina dok je između novih članica EU upetostručena.
Kada je reč o rastu i zapošljavanju, procenjuje se da je proces proširenja donosio zemljama centralne i istočne Evrope 1,75% privrednog rasta godišnje između 2000. i 2008. godine. Takođe je za samo šest godina od 2002. do 2008. u tim zemljama otvoreno tri miliona radnih mesta.
Istovremeno je rast u zemljama koje su pristupile EU doprineo rastu starih članica kroz povećanje prilika za investicije i tražnje njihovih proizvoda. Proširenje je doprinelo sa 0,5% ukupnom rastu EU-15 (članica) u periodu 2000-2008.
Takođe je veće jedinstveno tržište postalo privlačnije investitorima i udeo direktnih stranih investicija iz sveta u EU u BDP Unije je od proširenja udvostručen - na 30,5% BDP u 2012. sa 15,2% BDP u 2004. Pri tome je proširena EU privukla 20% svetskih direktnih stranih ulaganja.
Agenda daljeg proširenja
Sadašnji plan proširenja EU obuhvata Zapadni Balkan - Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i Kosovo, i Tursku. Pregovori o ulasku u EU sa Islandom su obustavljeni.
Politika proširenja zasnovana je na striktnim ali fer uslovima, pri čemu će svaka zemlja biti tretirana "po zaslugama". To znači, pojašnjavaju u Komisiji, da će tempo svake zemlje na putu ka EU biti određen njenim performansama u ispunjavanju uslova i dostizanju standarda EU.
"Neće biti prečica ... jer na dugi rok to neće koristiti ni zemlji koja teži EU, ni EU", ističe se u saopštenju Komisije.
Navodi se i da politika proširenja nije statična i da je menjana i usklađivana na bazi lekcija iz prethodnih proširenja kako bi se osigurala "glatka integracija" novih članica u EU.
Upravo s obzirom na prethodno iskustvo, proces proširenja danas je još rigorozniji i sveobuhvatniji a fokusiran je na vladavinu prava, ekonomsku upravu, konsolidaciju demokratskih institucija, osnovna prava.
U domenu vladavine prava zemlje koje idu ka EU moraju da sprovedu reforme pravosuđa i bore se protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i da pokažu konkretne i održive rezultate na tom planu.
Na polju ekonomske uprave buduće članice treba da pojačaju reforme kako bi ispunile ekonomske kriterijume EU i unapredile konkurentnost, doprinele rastu i zapošljavanju i smanjile migracije i "odliv mozgova".
Demokratske institucije u tim zemljama treba dalje konsolidovati uključujući reformu državne administracije. Takođe treba obezbediti jačanje uloge civilnog društva.
Kod osnovnih prava se mora obezbediti njihovo poštovanje, posebno slobode izražavanja i prava manjina. Istovremeno treba zaštiti ranjive grupe od diskriminacije, uključujući zbog seksualne orijentacije.
Od zemalja koje streme ulasku u EU traže se i dobra susedska politika i regionalna saradnja.
Reforme u zemljama na putu ka EU biće finansijski pomognute iz programa IPA od 11,7 milijardi evra predviđenih za period 2014-2020.
Sa unapređenjem stabilnosti i saradnje u regionu koji je na pragu EU tekući proces proširenja biće u interesu EU i njenih građana, navodi Komisija i dodaje da se tim procesom stvara okruženje povoljno za ekonomski rast i ulaganja i ohrabruje poštovanje standarda EU.
"Taj proces će pomoći da se reše pitanja poput borbe sa organizovanim kriminalom i korupcijom i da se ojačaju pravosuđe, bezbednost i osnovna prava. Sve to je za dobrobit građana i privrede na obe strane", zaključuju u Komisiji.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Evropska komisija
 Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
