Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Manja kršenja primirja u Ukrajini, EU uvodi sankcije
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 11.09.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Primirje između Ukrajine i proruskih separatista dalo je rezultata, ali uz sporadična kršenja. EU je nakon izvesnog oklevanja odlučila da 12. septembra primeni novi paket sankcija koji je usvojen nekoliko dana ranije. Ukrajinske vlasti saopštile su da se najveći deo ruske vojske povukao sa ukrajinske teritorije, mada izvori u NATO tvrde da još ima ruskih vojnika i u toj zemlji i na granici, dok Moskva i dalje negira da je ruskih trupa i bilo u Ukrajini.
Zemlje članice su 8. septembra usvojile nove sankcije, ali je njihova primena odložena. I pored izvesnog oklevanja proteklih dana, članice su se, prema izvorima u Briselu, složile 11. septembra da pooštrene sankcije protiv Rusije stupe na snagu 12. septembra.
Odluka je doneta da se bi se zadržao pritisak na Moskvu i pored početka smirivanja situacije na istoku Ukrajine, naveo je jedan od izvora.
Izvor je rekao da će EU do kraja septembra detaljno preispitati sprovođenje mirovnog plana u Ukrajini.
Detalji sankcija biće poznati pošto 12. septembra budu objavljene u Službenom glasniku Unije, čime i stupaju na snagu.
Kako je ranije najavljeno, novi paket sankcija EU uključuje veća ograničenja pristupa Rusije tržištu kapitala, odnosi se i na odbranu, na robu za dvostruku - vojnu i civilnu upotrebu i osetljivu tehnologiju, a proširen je spisak ličnosti kojima se zamržava imovina u inostranstvu i zabranjuje da putuju u EU.
Nove sankcije Rusiji trebalo bi da obuhvate i velike ruske naftne kompanije Rosnjeft, Transnjeft i Gasprom.
Nemačka kancelarka Angela Merkel založila se da se nove ekonomske sankcije primene, dodajući da se mogu brzo ukinuti u slučaju poboljšanja situacije. Ona je ocenila da ima poboljšanja, ali da se primirje ne poštuje u potpunosti i da bi Nemačka prva bila za ukidanje sankcija kada to bude slučaj.
Novi paket sankcija trebalo bi da ograniči pristup tržištu kapitala za velike naftne i gasne i odbrambene ruske kompanije, ali će se detalji objaviti pošto odluka stupi na snagu.
Ukrajinski predsednik Petro Porošenko 11. septembra otvara 11. konferenciju posvećenu proevropskoj strategiji Ukrajine, koja se priprema da do kraja septembra potpiše sporazum o pridruživanju sa EU. Ova konferencija, koja okuplja ukrajinsku i zapadnu političku elitu i stručnjake, do sada je uvek održavana na Jalti, a ove godine biće organizovana u Kijevu jer je Krim u martu pripojen Rusiji.
Lider Rusije Vladimir Putin optužuje Zapad da koristi krizu u Ukrajini kako bi oživeo NATO, koji je početkom septembra obećao da će biti "neprekidno prisutan na istoku Evrope".
"Kriza u Ukrajini, koju su u osnovi izazvali neki od naših zapadnih partnera, sada se koristi za oživljavanje tog vojnog bloka", kazao je Putin koji je upozorio Ukrajinu da ne pristupa toj organizaciji.
Rusi se povlače?
Na terenu se situacija po svemu sudeći ipak smiruje. Porošenko je tako rekao da se "70% ruskih snaga povuklo sa ruske teritorije", što Rusija, koja negira da je bilo vojnog prisustva u ovoj susednoj zemlji, nije komentarisala.
"To nam budi nadu u budućnost mirovne inicijative", smatra ukrajinski predsednik, koji kaže da se situacija na istoku Ukrajine "radikalno promenila" od stupanja primirja na snagu.
Portparolka američkog Stejt dipartmenta Mari Harg rekla je da se ne može sa izvesnošću proveriti da li se ruske trupe povlače, kao i da to ne bi bilo dovoljno za uspostavljanje mira, ali da je svaki korak značajan. Prema njenoj oceni, primirje se i dalje uglavnom poštuje, mada je "tokom noći bilo kršenja".
Međutim, izvori NATO navode da na istoku Ukrajine ima još oko 1.000 ruskih vojnika, a 20.000 vojnika je i dalje s ruske strane zajedničke granice. Povodom izjave ukrajinskog predsednika da je većina ruskih vojnika napustila Ukrajinu, vojni izvor NATO-a rekao je agenciji Frans pres da Alijansa "nema takvih informacija" i dodao da bi to "bio korak u dobrom pravcu".
Uopšte uzev, situacija u Ukrajini se smiruje nakon višednevne tenzije, pogotovo oko strateške luke Mariupolj.
Izveštači AFP-a su tokom noći čuli paljbu iz pravca aerodroma u Donjecku, a jedan ukrajinski vojni portparol potvrdio je da je aerodrom bio na meti. U opštini su takođe potvrdili da se u gradu čula paljba.
Od potpisivanja primirja ubijeno je osam osoba.
Porošenko je rekao da je pre primirja Ukrajina svakog dana gubila desetine života. U sukobima je do sada poginulo više od 2.700 osoba.
Razgovori o istoku Ukrajine tek slede
Konačno rešenje situacije će međutim biti složeno pitanje. Porošenko je istakao da Ukrajina nije načinila nikakav ustupak po pitanju teritorijalnog integriteta, aludirajući na "specijalni status" koji je u tekstu primirja predviđen za regione Donjeck i Lugansk koji su pod kontrolom proruskih pobunjenika.
Prema Porošenkovim rečima, vlasti će Parlamentu dostaviti predlog zakona koji garantuje više autonomije ovim oblastima, ali razgovora o "federalizaciji ili bilo kakvom odvajanju" istočnih regiona neće biti.
Proruski separtisti međutim žele nezavisnost ovih teritorija, i to je i nedavno potvrdio zvaničnik pobunjenika.
"Ne planiramo da ostanemo u sastavu Ukrajine", rekao je vicepremijer Narodne republike Donjeck koju su proglasili pobunjenici.
EU i SAD optužuju Rusiju da se meša u ovaj sukob. Rusija, međutim, za mnoge stvari odgovornost prebacuje na Ukrajinu, pa smatra da su vlasti u Kijevu odgovorne za pad aviona Malezija erlajnsa, čija tragedija koja je odnela skoro 300 života je doprinela oštrijem stavu Zapada prema Rusiji.
"Katastrofa se odigrala u vazdušnom prostoru Ukrajine, i ona je u potpunosti odgovorna za to što se dogodilo", rekao je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu 10. septembra, dan nakon što je objavljen izveštaj o toj tragediji prema kojem se avion srušio zbog snažnih projektila koji su uleteli u njega.
Ukrajina optužuje separatiste da su avion gađali raketama koje im je isporučila Rusija.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
