Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Sankcije: EU dala još malo vremena Moskvi
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 09.09.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija 8. septembra uveče je usvojila novi paket sankcija ruskoj ekonomiji uprkos tome što su predsednici Rusije i Ukrajine nastavili mirovne pregovore. Ipak, sankcije ne stupaju na snagu odmah, što ostavlja vremena da se pre njihove primene procene napori za uspostavljanje mira. U međuvremenu, objavljen je izveštaj o padu malezijskog aviona iznad istoka Ukrajine u julu 2014, što je događaj koji je bio dodatni podsticaj EU da pooštri pristup prema Rusiji.
Predsednici Ukrajine i Rusije Petro Porošenko i Vladimir Putin su 8. septembra u telefonskom razgovoru rzmatrali načine da se omogući "mirno rešavanje situacije" na ukrajinskom frontu. Takođe su "nastavili napore za usklađivanje aktivnosti kako bi podržali primirje", saopšteno je iz Kremlja.
Razgovori o miru nisu međutim odvratili EU od donošenja novog paketa sankcija. U Briselu nemaju poverenja u dobru volju Kremlja i optužuju ruske vlasti da igraju toplo-hladno.
Međutim, predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej kazao je nakon sastanka ambasadora 28 zemalja članica u Briselu 8. septembra uveče da je EU, "imajući u vidu situaciju na terenu spremna da u potpunosti ili delimično revidira sankcije".
Iako je prvobitno nezvanično najavljivano da bi sankcije mogle biti objavljene već 9. septembra, pa tada i stupiti na snagu, ova procedura ipak će potrajati više dana.
"To nam daje vremena da procenimo sprovođenje sporazuma o primirju i mirovnog plana", rekao je van Rompej.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je 9. septembra da se njegova zemlja nada da će uskoro početi pregovori o posebnom statusu separatističkih regiona na istoku Ukrajine, što je predviđeno sporazumom o primirju.
Reč je o regionima na koji su pod kontrolom separatista, a za regione Donjeck i Lugansk predviđeni su i izbori.
Iz Moskve je stigla i pretnja uzvratnim merama u slučaju novih sankcija uperenih protiv ruske privrede, koja je na rubu recesije. Jedna od mera mogla bi biti zabrana preletanja ruske teritorije za evropske aviokompanije, što bi im povećalo troškove na destinacijama ka Aziji.
Kanada najavljuje nove sankcije
Background Ukrajina i proruski pobunjenici na istoku Ukrajine su 5. septembra u Minsku potpisali protokol o primirju u 12 tačaka. To je pokušaj da se okkonča petomesečni sukob u kojem je prema podacima Ujedinjenih nacija poginulo skoro 2.800 osoba.
Ukrajina i Zapad opstužuju Moskvu za aktivno učešće u sukobu, dok ruske vlasti demantuju da se mešaju.
Primirje koje predviđa ove pregovore prema opštoj oceni predstavlja uspeh za Rusiju i pobunjenike jer se čini kao da je njime potvrđeno da je Kijev izgubio kontrolu nad nekoliko gradova na istoku zemlje koje su osvojili pobunjenici. Zapad i Ukrajina tvrde da je to učinjeno uz pomoć Rusije, ali iz Moskve takve navode demantuju.
Rusija je sankcije počela da uvodi malo nakon početka sukoba, ali su one tada bile usmerene na pojedince koji se smatraju odgovornim za pripajanje Krima Rusiji u martu 2014. i separatističke aktivnosti na istoku Ukrajine.
Zapad je oštriji pristup zauzeo nakon obaranja malezijskog aviona nad istokom Ukrajine. Tada je Brisel ograničio ruskim državnim finansijskim institucijama pristup tržištu kaptalu EU, uveo zabranu trgovine oružjem, uspostavio izvoznu zabranu za takozvane namenske proizvode za vojsku i uskratio Rusiji pristup osetljivim tehnologijama posebno u sektoru nafte.
Ovo je dovelo do novog zaoštravanja odnosa, jer je Rusija odgovorila zabranom uvoza hrane iz EU.
Kao dodatni znak napetosti situacije, jedan lovac ruskih vojnih snaga je nadletao kanadsku fregatu u misiji pod komandom NATO na Crnom moru. U Otavi nisu imali razumevanja za ovakav gest, okarakterisavši ga kao "bezrazložno provokatorski".
Pored toga, Kanada je najavila da bi i sama mogla doneti nove sankcije protiv Rusije zbog odgovornosti u ukrajinskoj krizi.
"Želimo da Rusija krene drugim putem ne samo na istoku Ukrajine već i na Krimu" koji joj je pripojen, izjavio je kanadski ministar inostranih poslova Džon Berd (John Baird).
Kanada je još zimus počela da uvodi sankcije uperene ka interesima Rusije i zvaničnicima režima i proruskih grupa u Ukrajini. To je poslednji put učinila 6. avgusta.
"Već smo uveli čitav niz sankcija, a ako Rusija nastavi sa sadasnjim aktivnostima zalagaćemo se da ih donesemo još", rekao je Berd.
Malezijski avion oborili projektili
U međuvremenu, objavljen je i prvi izveštaj o padu aviona MH17 sredinom jula iznad istoka Ukrajine. Ovaj događaj bio je jedan od podsticaja EU da zauzme oštriji stav prema RUsiji.
Reč je o letu kompanije Malezija erlajns, u kojem je poginulo skoro 300 ljudi, među kojima je najviše bilo Holanđana. Nakon pada aviona, za koji se od početka pretpostavljalo da je oboren, bilo je problema i u istrazi i pronalaženju žrtava zbog sukoba u regionu.
Nakon ove tragedije Kijev i Zapad su optužili proruske separatiste za obaranje aviona, dok su Moskva i pobunjenici optužili Ukrajinu.
Istraga je pokazala da je avion oboren u letu "velikim projem projektila na velikoj visini" usled čega sa avion raspao u više delova.
"Nema nikakvih indikacija da je uzrok pada tenički nedostatak ili radnje posade", koja je prema izveštaju Holandske istražne kancelarije za bezbednost (OVV) bila "kvalifikovana i iskusna".
Eksplozija tokom leta, uzrokovana velikim brojem projektila, objašnjava i "nagli prestanak snimanja podataka u crnim kutijama, gubljenje kontakta sa vazdušnom kontrolom i istovremeni nestanak aviona sa radara", navodi se u izveštaju.
Izvor: AFP i S.V.
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
