Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Rosnjeft i Gasprom na meti novih sankcija EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 08.09.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nove sankcije EU protiv Rusije trebalo bi da stupe na snagu 9. septembra, nakon zvanične potvrde koja se očekuje 8. septembra popodne i objavljivanja u službenom glasniku EU. Prema jednom izvoru iz Brisela, novim paketom biće obuhvaćene naftne i gasne kompanije Rosnjeft, Transnjeft i Gasprom. U Moskvi su i pre zvanične odluke zemalja članica najavili nove mere, poput zabrane preleta preko ruske teritorije, dok u Briselu ističu da postoji mogućnost povlačenja sankcija ukoliko se uspostavi trajno primirje na istoku Ukrajine. U međuvremenu, na istoku Ukrajine beleži se sporadično kršenje primirja, koje bi trebalo da unese malo mira nakon što je 2.800 ljudi izgubilo život u borbama.
Na Zapadu se od početka gledalo sa nepoverenjem na primirje između vlasti u Kijevu i proruskih pobunjenika, potpisano 5. septembra. Zapad optužuje ruske vlasti da igraju "toplo-hladno".
Sporazum o primirju je prema oceni ruske štampe "diplomatska" mera koju obe strane mogu da tumače kako žele, i koja se može ispostaviti kao teška za sprovođenje.
Ni Kijev ni Moskva, kao ni diplomatska predstavništva zapadnih zemalja, tokom prethodnih dana nisu reagovala na kršenje primirja.
Ukrajinska služba za antiterorističko delovanje navela je da su u prethodnih 24 sata ruski pobunjenici pet puta narušili primirje. Kao poseban primer naveli su da je u regionima Donjeck i Lugansk pucano na vojsku.
U EU smatraju da je Rusija u regionu postavila i zvaničnu vojsku, pa žele da nastave pritisak a Moskvu. U tom kontekstu donet je i novi paket sankcija koje bi trebalo da stupe na snagu 9. septembra.
Ruski premijer Dmitri Medvedev upozorio je 8. septembra da će Rusija, čija privreda je na rubu recesije, uzvratiti. Kao primer mera naveo je zabranu nadletanja preko svoje teritorije za zapadne aviokompanije koje lete na destinacijama između Evrope i Azije, što bi njima moglo da poveća troškove.
Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej je međutim 7. septebra najavio da je EU "spremna da ponovo razmatra" sankcije ukoliko primirje na istoku Ukrajine bude održivo ili u koliko počnu mirovni pregovori.
Kamen spoticanja: Mariupolj
Background Prema jednom izvoru iz EU novi paket sankcija ograničava pristup tržištu kapitala u Evropi za velike ruske naftne kompanije Rosnjeft i Transnjeft kao i za aktivnosti ruskog giganta Gasprom. On je naveo de se to može zaključiti iz kriterijuma koje su utvrdili ambasadori zemalja članica EU.
To bi konkretno značilo da investitori iz EU više neće moći da kupuju obveznice i akcije ovih kompanija, niti da im odobravaju zajmove.
Cilj je da se grupama koje su na meti sankcija oteža samostalno finansiranje, i ruska država se natera da izdvoji novac.
Očekuje se da će novi paket sankcija biti usvojen tokom popodneva 8. septembra u pisanoj proceduri.
Ovim paketom dopunjene su ekonomske sankcije koje su usvojene krajem jula i zabranjuju prodaju rusiji namenskih dobara, osetljivih tehnologija i opreme u sektoru energetike.
Očekuje se i da EU doda nekoliko desetina imena na listu ukrajinskih i ruskih ličnosti kojima je zamrznuta imovina i onemogućeno izdavanje viza. Na listi je već 100-ak imena.
Međutim, mogućnost trajnog primirja narušava pre svega nestabilna situacija u Mariupolju, poslednjem velikom gradu u regionu koji je i dalje pod ukrajinskom kontrolom nakon brojnih promena. Vojska je prijavila da je borbi bilo i tokom noći 7. septembra.
Pobunjenici već više dana pokušavaju da osvoje tu stratešku luku u Azovskom moru. U noći između 6, i 7, septembra u tim pokušajima je ubijena jedna žena, što je bila prva žrtva od postizanja primirja.
Komandant kontrole na izlasku iz grada, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je za AFP da su tokom noći između 7. i 8. septembra pale dve takete.
"Na 2 kilometra odavde bilo je borbi", naveo je on, dodavši da se ojačava kontrolni punkt, što je i očigledno budući da su tri bagera na tome radila. U jutarnjim satima 8. septembra sve je bilo mirno na tom punktu, gde su došli posmatrači Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) da razgovaraju sa vojnicima. Prelazak preko te tačke međutim još nije bio moguć.
Prema rečima savetnike regionalnog guvernera Donjecka, Konstantina Batoskog, vojska je odbila napad sa tri strane Mariupolja.
"Zabeležili smo prisustvo redovne ruske vojske", rekao je on.
Jedan ukrajinski vojni portparol je rekao da je video rusku kolonu u pobunjeničkom regionu Lugansk. Naveo je da je u njoj bilo tenkova T-72 i raketnih sistema protivvazdušne odbrane Strela i Vitijaz. Moskva i dalje odbacuje uplitanje na terenu.
Protokol o primirju potpisan je 5. septembra u Minsku i predviđa "poseban status" za regione koje kontrolišu separatisti, kao izbore u regionima Donjeck i Lugansk.
Uprkos narušavanju primirja trebalo bi da se do sredine meseca u Minsku razgovara o tom statusu, rekao je lider samoproklamovane separatističke republike Donjeck Aleksandar Zaharčenko. Njegova želja je i da se sporazumom predvidi priznanje nezavisnosti.
Proglašenje primirja predstavlja uspeh za pobunjenike i Rusije jer se čini da se njime potvrđuje da je Kijev izgubio više gradova na istoku zemlje nakon pobedničkog proboja pobunjenika tokom prethodnih sedmica. Stav Zapada je da su pobunjenicima na terenu pomagali ruski vojnici, a u Moskvi to poriču.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
