Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EP i Ukrajina ratifikovali Sporazum o pridruživanju
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 16.09.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropski parlament i parlament Ukrajine ratifikovali su 16. septembra istovremeno Sporazum o pridruživanju Ukrajina-EU, koji su Evropljani nazvali istorijskim a Kijev prvim korakom ka pristupanju te zemlje Uniji. Senku na taj trenutak baca, međutim, činjenica da je primena dela tog sporazuma koji se odnosi na slobodnu trgovinu, pod pritiskom Kremlja, odložena do kraja 2015. godine. Ukrajinski parlament je, takođe, 16. septembra usvojio zakone kojim se garantuje veća autonomija proruskim regionima na istoku Ukrajine i predviđa uslovna amnestija za učesnike u sukobu.
"Ko bi se protivio perspektivi priključenja EU ka kojoj danas činimo prvi odlučujući korak?", rekao je ukrajinski predsednik Petro Porošenko pred glasanje u parlamentu.
Za tekst je glasalo 355 poslanika i nijedan nije bio protiv.
Istovremeno o sporazumu se izjasnio i Evropski parlament sa kojim ukrajinski parlament bio na video-vezi. Za sporazum je u Evropskom parlamentu glasalo 535 poslanika, 127 je bilo protiv a 35 je bilo uzdržano.
Predsednik EP Martin Šulc (Schulz) ocenio je da je reč o "istorijskom" trenutku i istakao da nikada do sada dva parlamenta nisu istovremeno izglasala sporazum o pridruživanju. "Evropski parlament je oduvek branio integritet i suverenitet Ukrajine i nastaviće da deluje u tom pravcu", rekao je Šulc.
Sporazum, da bi ga primenila EU, moraju da ratifikuju i njene članice za šta će biti potrebno više meseci. Takođe, on za sada ima više simboličan značaj pošto je primena njegovog dela o stvaranju zone slobodne trgovine, pod pritiskom Kremlja, odložena do 1. januara 2016. umesto da stupi na snagu 1. novembra 2014.
Odlaganje primene
Evropski komesar za proširenje i istočno susedstvo Štefan File je objasnio 16. septembra da su vlasti u Kijevu zatražile da se do kraja 2015. odloži primena njenog sporazuma sa EU o povezivanju i slobodnoj trgovini jer vlada u Kijevu želi da se temeljnije pripremi za primenu tog sporazuma.
On je u raspravi o saradnji EU-Ukrajina u Evropskom parlamentu u Strazburu napomenuo da je Rusija zapretila da će ukinuti sve trgovinske povlastice Ukrajini, ako taj sporazum odmah stupi na snagu.
Izvori EU su rekli da je to odlaganje posledica veoma teškog ekonomskog stanja Ukrajine i da "deo sveobuhvatnog mirovnog procesa".
Šta obuhvata sporazum EU i Ukrajine
EU i Ukrajina sklopile su krajem juna Sporazum o pridruživanju (Association agreement, AA).
Potpisivanje sporazuma s Ukrajinom bilo je najpre predviđeno u novembru 2013. godine, ali je tadašnji predsednik Viktor Janukovič odlučio da se okrene Rusiji da bi dobio ekonomsku pomoć. Ta odluka je izazvala proteste koji su doveli do pada Janukoviča s vlasti, a potom je usledila ruska aneksija Krima i pobuna na istoku Ukrajine.
Ovim istorijskim partnerstvom učvršćuju se veze Ukrajine s Evropskom unijom, ali se ne otvara perspektiva ulaska u Uniju.
Sporazum pruža okvir za političku i privrednu saradnju, posebno u oblasti energetike, pravosuđa i spoljne politike.
"Evropska unija priznaje evropske težnje Ukrajine i pozdravlja njen evropski izbor, uključujući obavezivanje na izgradnju trajne demokratije i tržišne privrede", piše u tekstu.
Potpisujući taj sporazum, Ukrajina se obavezala da će poštovati vladavinu prava i da će se boriti protiv korupcije.
Sporazum uključuje i sporazum o slobodnoj trgovini između članica EU i Ukrajine što će Kijevu omogućiti slobodan pristup unutrašnjem tržištu EU.
Veća autonijma i uslovna amnestija
Ukrajinski parlament izglasao je 16. septembra zakon kojim se predviđaju veća autonomija i izbori za separatističke oblasti na istoku zemlje. Poslanici su usvojili i zakon kojim se garantuje uslovna amnestija "borcima koji učestvuju u sukobima na istoku zemlje" a ta opšta formulacija obuhvata i pobunjenike i ukrajinske vojnike.
Porošenko je pred parlament izneo ove predloge, kao deo mirovnog plana koji su u Minsku 5. septembra definisali predstavnici Rusije, Ukrajine, separatista i OEBS-a.
Zakon o "specijalnom statusu" za oblasti Donjeck i Lugansk previđa da se u tim regionaima uspostavi privremena autonomna vlast na tri godine. Previđeno je i da se izbori na istoku Ukrajine održe 7. decembra na "nivou okruga, opštinskih i seoskih saveta".
Kijev smatra da će to otvoriti put ka decentralizaciji zemlje uz očuvanje "suvereniteta i teritorijalnog integriteta, kao i nezavisnosti" Ukrajine.
Potpredsednik vlade samoproglašene republike Donjeck Andrej Purgin hladno je dočekao vesti iz Kijeva, naglasivši da industrijska oblast Donbas, uporište pobunjenika, "nema više nikakve veze sa Ukrajinom".
"Donbasom se upravlja potpuno samostalno, ova teritorija nema više nikakve veze sa Ukrajinom", rekao je on za AFP.
Iako je na snazi primirje između ukrajinskih snaga i proruskih pobunjenika, u oblasti Donjecka se proteklih nekoliko dana mogla čuti artiljerijska paljba. Prema podacima vlasti tog grada, za 24 sata između 15. i 16. septembra poginulo je pet osoba. Kako navodi AFP, za sada nije bilo moguće utvrditi odakle su ispaljene granate.
Prema podacima UN, u petomesečnim sukobima na istoku Ukrajine poginulo je više od 2.700 ljudi.
Izvor: Beta, AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
