Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Na udaru sankcija ruska naftna i odbrambena industrija
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.09.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nove sankcije kojim EU pre svega ograničava finansiranje ruskih kompanija iz sektora nafte i odbrambene industrije na evropskim tržištima, stupile su na snagu 12. septembra. Rusija je ocenila da se pooštravanjem sankcija koje su najavile i SAD podriva mirovni proces u Ukrajini. Istovremeno, Kijev je saopštio da namerava da sledeće nedelje ratifikuje Sporazum o pridruživanju EU, što predstavlja novi korak u udaljavanju te zemlje od Rusije.
Ukrajinski predsednik Petro Porošenko objavio je da će ukrajinski parlament 16. septembra ratifikovati Sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom koji je potpisan 27. juna u Briselu.
Porošenko je, takođe, rekao na konferenciji u Kijevu da se nada da će za Ukrajinu kao zemlju koja nije članica NATO uspeti da izdejstvuje "specijalan status" u odnosima sa SAD, tokom posete Vašigntonu iduće nedelje, kada će sastati sa predstavnicima Kongresa i s američkim predsednikom Barakom Obamom.
Takav specijalni status imaju Australija, Izrael, Egipat i Južna Koreja, a on podrazumeva isporuke određenih vrsta oružja i razmenu obaveštajnih podataka.
Porošenko je rekao da će ratifikacija sporazuma o političkom i ekonomskom približavanju EU biti "istorijski trenutak". Potpisivanje tog sporazuma u julu kritikovala je Moskva koja pokušava da stvaranjem carinske unije povrati uticaj u bivšim sovjetskim republikama.
Ukrajinski predsednik je obećao i da će Krim, koji je u martu pripojen Rusiji, ponovo biti ukrajinski, i dodao da to nužno ne mora da se to ostvari vojnim putem.
Primirje koje su sklopile ukrajinske vlasti i proruski separatisti se uglavnom poštuje na istoku zemlje, iako se, prema izvorima u NATO, nisu svi ruski vojnici povukli.
Svetski program za UN hranu saopštio je 12. septembra da je pokrenuo prvu operaciju pomoći u hrani u Ukrajini i da su prve isporuke stigle na istoku zemlje, u Donjecku i Lugansku, dva uporišta pobunjenika. UN planiraju da dostave pomoć u hrani za oko 120.000 osoba u narednih šest meseci.
Više od 310.000 osoba je raseljeno u Ukrajini zbog sukoba, podaci su Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR).
I SAD najavljuju nove sankcije
U međuvremenu, nove sankcije Evropske unije Rusiji su stupile na snagu 12. septembra objavljivanjem u Službenom glasniku Unije. Brisel se odlučio na taj korak kako bi se održao pritisak na Moskvu, iako je primirje koje su sklopili ukrajinske vlasti i proruskih separatisti pre nedelju dana počinje da daje rezultate.
Sankcije pre svega treba da ograniče finansiranje ruske privrede koja je na rubu recesije, a predviđene su i mere protiv 24 ruska i ukrajinska državljanina za koje se sumnja da su umešani u sukob u Ukrajini.
Rusija je kritikovala uvođenje novih sankcija, a šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je ocenio da se time podriva mirovni proces. "Smatramo da donošenje takve odluke u trenutku, kada se mirovni proces u Ukrajini, kako se nadamo, učvršćuje, predstavlja ugrožavanje mirovnog procesa", rekao je Lavrov 12. septembra na marginama samita Šangajske organizacije za saradnju.
Rusija će reagovati "mirno, na odgovarajući načina" i pre svega na osnovu potrebe da zaštiti svoje interese, dodao je on.
Predsednik Dume Sergej Nariškin, koji je od ranije na listi zvaničnika protiv kojih su uvedene sankcije, rekao je da ukrajinski sukob predstavlja samo izgovor za Zapad da kazni Rusiju.
Zapadne zemlje su, međutim, stavile do znanja da bi mogle da povuku sankcije ako, kako je to rekao američki predsednik, "Rusija u potpunosti poštuje svoje obaveze" prema Ukrajini.
Obama je 11. septembra najavio nove američke sankcije Rusiji u sektoru finansija, energije i odbrane.
Na udaru sankcija i Gaspromnjeft
Sankcije EU ograničavaju finansiranje na evropskom tržištu tri ruske naftne kompanije - Rosnjeft, Transnjeft i naftni ogranak Gasproma Gaspromnjeft koji je i većinski vlasnik Naftne industrije Srbije. Sankcijama nisu ouhvaćene aktivnosti tih kompanija u oblasti gasa.
EU je dodatno ograničila pružanje usluga u vezi sa naftnim istraživanjima u Rusiji.
Ograničavanje finansiranja na evropskom tržištu odnosi se i na tri kompanije iz odbrambene industrije - kompaniju za proizvodnju tenkova OPK Oboronprom, Junajted erkraft korporacija (United Aircraft Corporation) u čijem sastavu su proizvođači aviona tipa mig i suhoj, i Uralvagonzavod koji proizvodi helikoptere.
Takođe je pogođeno devet firmi koje proizvode robu s takozvanom dvostrukom namenom, civilnom i vojnom, s kojima je Evropljanima zabranjeno trgovanje. Među tim je kompanija JSC Kalašnjikov.
EU je pooštrila mere i protiv velikih banaka u većinskom vlasništvu države Sberbank, VTB Bank, Gasprombank, Vnešekonombank i Roselhozbank protiv kojih su krajem jula uvedene određene mere. Evropljani ubuduće neće moći da daju zajmove tim bankama a rok dospeća za finansijske proizvode će biti skraćen sa 90 na 30 dana.
Na spisku 24 osobe čija su sredstva zamrznuta i kojima je zabranjeno putovanje u Uniju nalazi se 14 ruskih zvaničnika i 10 lidera proruskih separatista, uključujući ruskog političara Vladimira Žirinovskog.
Na listi su i Sergej Šemzov, kao blizak saradnik predsednika Vladimira Putina, jedan ruski potpredsednik Saveta federacije, gornjeg doma ruskog parlamenta, Jurij Vorobjov, nekoliko potpredsednika donjeg doma, Dume, Vladimir Vasiljev, Ivan Melinkov, Igor Lebedev i Nikolaj Levičev.
Sankcijama je obuhvaćen i general Aleksej Naumec koji se dovodi u vezu sa ruskim prisustvom u Ukrajini.
EU je 8. septembra odobrila uvođenje novog niza sankcija protiv Rusije zbog ukrajinske krize, ali je precizirala da će sačekati nekoliko dana sa sprovođenjem tih kaznenih mera kako bi dala Moskvi vremena da nastavi mirovne napore.
Izvor: AFP, Beta
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
