Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU i za Ukrajinu odškrinula vrata članstva
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 06.02.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija bi mogla Ukrajini otvoriti vrata članstva, ako bi ispunila utvrđene političke i ekonomske uslove, i to bi bilo "najsnažnije oruđe za ozbiljne reforme, preobražaj" i dugoročno prevazilaženje sadašnje opasne ukrajinske krize, ocenili su visoki zvaničnici EU i zemalja članica Unije. Do sada, osim zemljama Balkana i Islanda, drugim zemljama izvan EU nije davana mogućnost da ugovorno, osim statusa pridruživanja, postanu i članice Unije. To su, međutim, zatražili evropski komesar Štefan File, u dva navrata poslednjih dana, kao i neki premijeri i čelnici zemalja EU, da bi se izdejstvovao korenit preokret u zbivanjima u Ukrajini i oko nje.
Predsednik Evropskog saveta koji čine vođi EU, Herman van Rompej je na konferenciji u Minhenu još jasnije izneo taj stav, rekavši da "Ukrajina pripada Evropi... i samo je pitanje vremena kad će se to dogoditi".
Zvaničnici u Evropskoj komisiji su agenciji Beta rekli da nema nikakve sumnje da se File, kome su podršku u Minhenu dali i premijer Rumunije Trajan Basesku, Van Rompej, kao i italijanski premijer Enriko Leta - koji je takođe rekao da su "vrata članstva EU otvorena za Ukrajinu", premijeri i zvaničnici Poljske, baltičkih zemalja, jasno zalažu za ono što je i EU utvrdila 2011. godine.
Tada je u dokumentu o "Politici istočnog partnerstva" prema zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza naglašeno da svaka "evropska zemlja ima na kraju evropsku perspektivu", dakle i mogućnost članstva u EU, ako temeljitim reformama, usvajanjem vrednosti i načela EU, dođe do onog stepena društvenog i političkog preobražaja koji sam po sebi otvara mogućnost članstva, kako su to objasnili zvaničnici u Briselu.
Oni su rekli da nije bila dobro protumačena izjava visoke predstavnice EU Ketrin Ešton da EU i SAD spremaju paket obimnije finansijske pomoći Ukrajini, već da je glavno da se smiri kriza.
Ukrajina, zemlja velike površine, sa 45 miliona stanovnika, geografski između Evropske unije i Rusije, uvek je bila strateški važna, o čemu svedoči i to što Kijev temeljito sarađuje sa Sevrno-atlantskim savezom kroz Savet za saradnju NATO-Ukrajina.
Mnogi politički krugovi u NATO i EU smatraju da bi stupanje Ukrajine u NATO, pa i EU, konačno zaokružili prostor demokratije, mira, stabilnosti i napretka u celoj Evropi. Tako se navodi i to da Turska godinama ima status kandidata i da pregovara o prijemu u EU, i kaže se da se nikako ne bi moglo reći da je Ukrajina "manje evropska ili manje strategijski važna zemlja" za NATO i EU.
Rusija približavanje Ukrajine EU i NATO vidi kao strateško okruživanje svoje teritorije.
U raspravi u Evropskom parlamentu je naglašeno da EU ne može prihvatiti nastojanje Rusije da oko svoje teritorije stvara "sanitarni kordon" što je politika još iz vremena ruskog carstva.
Novinari su predstavnike za štampu na brifingu u Evropskoj komisiji zapitali da li je File, imajući u vidu da je komesar zadužen za politiku prijema novih članica, za takve izjave imao mandat Saveta ministara ili drugih tela EU. Jasan odgovor na to pitanje je izbegnut i rečeno je da su članstvo za Ukrajinu tražili i drugi zvaničnici Unije i njenih članica.
File je 5. februara u raspravi o Ukrajini u Evropskom parlamentu ponovio ono što je rekao i na konferenciji o svetskoj bezbednosti u Minhenu, a to je da "ako zaista ozbiljno želimo reforme i preobražaj u tom (istočnom) delu Evrope, onda treba da sa svom ozbiljnošću posegnemo za najsnažnijim oruđem koje imamo - to su izgledi za ulazak u Evropsku uniju".
File je u prilog tom stavu i jasnom predlogu izneo i to da je EU dobila "Nobelovu nagradu 2012. za proširivanje, za rušenje zidova".
Evropski komesar je naglasio i da je u ovom trenutku velike unutrašnjepolitičke krize u Ukrajini najvažnije da se smire strasti i sukobi, da se političkim dijalogom dođe do nagodbe opozicije i vlasti i da je upravo u tom cilju 5. februara u Kijevu visoka predstavnica EU Ketrin Ešton i razgovarala s čelnicima obe strane.
On je podvukao da su sve nedavne njegove i posete Ketrin Ešton Kijevu usredsređene na to da se "pomogne u uspostavljanju dijaloga i izbegnu najgori scenariji, uključujući moguće vanredno stanje”.
U Evropskom parlamentu su se čula i upozorenja, a to su navodili i neki u samoj Ukrajini i evropskim zemljama, da bi dalje zaoštravanje prilika u politički i etnički podeljenoj Ukrajini moglo ugroziti i teritorijalnu celovitost zemlje.
Na pitanje da li EU kreće u posredovanje za nalaženje političke nagodbe opozicije i vlasti u Ukrajini, upućeni funkcioneri u Evropskoj komisiji su rekli da to nije namera, već da EU želi da vrlo snažno "pomogne dobrim uslugama" za rešenje koje moraju naći sami Ukrajinci.
File je precizno evropskim poslanicima predočio da je "EU spremna da svim stranama pomogne da napreduju ka političkom rešenju" u Ukrajini.
"I u slučaju povoljnog ishoda, mi ćemo biti spremni da proširimo našu pooć, utemeljenu na sprovođenju pravih političkih i ekonomskih reformi, u saradnji s Međunarodnim monetarnim fondom i drugim međunarodnim činiocima", predočio je evropski komesar.
Jedan od razloga što je vlada u Kijevu odbila da krajem prošle godine potpiše pripremljeni sporazum o pridruživanju s EU upravo je bilo to što je značilo da Ukrajina, prema tumačenju Kijeva, treba da prihvati i veoma oštre mere "stezanja kaiša" Međunarodnog monetarnog fonda i veoma malo novca za otplatu ukrajinskih dugova, posebno za isporučeni gas Rusiji, kao i za hitni oporavak veoma posrnule ukrajinske privrede.
Rusija je tada ponudila kredit od 15 milijardi dolara Ukrajini i nižu cenu gasa i Kijev je prihvatio sporazum s Moskvom.
U Evropskoj komisiji tvrde da je Rusija nepoštenim pritiscima privolela Ukrajinu da odbije sporazum s Unijom i prihvati "Putinovu ponudu".
Na pitanje da li će u rešavanju krize u Ukrajini EU nastojati da dobije podršku i da sarađuje s Moskvom, odgovor je bio odričan.
Autor: Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
