Evropska unija izdvaja za istraživanja i razvoj nešto više od 2% bruto domaćeg proizvoda (BDP) a Srbija nepun procenat, pokazuju nove evropske statistike. Za istraživanja i razvoj EU daje manji deo BDP od SAD, Japana i Južne Koreje, ali veći od Rusije i Kine. Istovremeno neke članice EU za istraživanja i razvoj odvajaju po više od 3% BDP ali ih priličan broj daje manje od 1%, neke čak manje od pola procenta. Gotovo dve trećine izdvajanja za istraživanja i razvoj u EU završi u poslovnom sektoru.

Davanja za istraživanja i razvoj u EU porasla su u 2013. godini na 2,02% BDP sa a 1,76% BDP u 2004.

Ukupno je u 2013. godini 28 članica Evropske unije na istraživanja i razvoj potrošilo gotovo 275 milijardi evra, pokazuju podaci Evropske statističke službe.

Ipak, EU i dalje daje manje za istraživanja i razvoj od ostalih vodećih ekonomija. Tako je Južna Koreja u 2011. u te svrhe izdvojila 4,04% BDP, Japan 3,38% a SAD (po podacima za 2012.) 2,81% BDP.

Kina i Rusija daju manje od EU za istraživanja i razvoj - Kina 1,98% BDP u 2012. a Rusija 1,11% BDP.

SAD su na istraživanja i razvoj potrošile 353 milijarde evra, Japan 143 milijarde a Kina 127 milijardi.

Inače, povećanje udela davanja za istraživanja i razvoj sa ciljem da se podstakne konkurentnost EU jedan je od pet prioriteta strategije Evropa 2010.

Podaci pokazuju da je sektor preduzeća privukao 64% ukupnih ulaganja u istraživanja i razvoj u EU u 2013. godini a slede visoko obrazovanje (23%), vladin sektor (12%) i privatni neprofitni sektor (1%).

Nordijske zemlje prednjače

Za istraživanja i razvoj neke članice EU daju po više od 3% BDP dok druge izdavajaju manje od 1%.

U poređenju sa 2004. godinom, udeo troškova za istraživanja i razvoj u BDP povećan je u 22 članice EU, smanjen je u Hrvatskoj (sa 1,03% BDP na 0,81% BDP u 2013.), Luksemburgu (sa 1,63% na 1,16%) i Švedskoj (sa 3,39% na 3,21%) dok je u Rumuniji, Finskoj i Velikoj Britaniji ostao manje-više isti.

Finska je u 2013. uložila najviše u istraživanja i razvoj - 3,32% BDP, a slede Švedska sa 3,21% i Danska sa 3,05%. Prate ih Nemačka sa 2,95% BDP i Austrija sa 2,81% BDP, pokazuju podaci Eurostata.

Istovremeno su po manje od pola procenta za istraživanja i razvoj dale Rumunija (0,39% BDP) i Kipar (0,48%).

Manje od 1% za istraživanja i razvoj izdavajaju i Letonija (0,60% BDP), Bugarska (0,65%), Grčka (0,78%), Hrvatska (0,81%), Slovačka (0,83%), Malta (0,85%), Poljska (0,87%) i Litvanija (0,95% BDP).

Srbija je, prema podacima za 2012, za istraživanja i razvoj izdvojila 0,91% BDP odnosno 287 miliona evra.

U sektoru preduzeća prvi Slovenici

Poslovni sektor je u 2013. privukao najviše ulaganja u istraživanja i razvoj u gotovo svim članicama EU, osim Grčke, Kipra, Letonije, Litvanije, gde je dominirao sektor visokog obrazovanja, i Rumunije, gde je gotovo polovina troškova otišla u vladin sektor.

U poređenju sa 2004, udeo rashoda za istraživanja i razvoj u sektoru preduzeća povećan je u 15 članica EU, u 12 je smanjen a u Belgiji se nije promenio.

Najveći udeo ulaganja u istraživanja i razvoj u sektoru preduzeća registrovan je u Sloveniji (77% ukupnih), a slede Irska (72%), Belgija, Mađarska, Austrija i Finska (po 69%), Nemačka i Švedska (po 68%) i Danska, Francuska i Velika Britanija (po 65%).

Kada je reč o vladinom sektoru, u Rumuniji ulaganja u istraživanja i razvoj na tom planu dostižu 49% ukupnih, u Bugarskoj 30%, Letoniji 29%, Grčkoj i Poljskoj po 27% a Hrvatskoj 26%.

Najveći deo ulaganja u istraživanja i razvoj usmerili su u 2013. godini u visoko obrazovanje Kipar (57%), Litvanija (55%), Letonija (43%) i Estonija (42%).

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EU traži partnere za inovacije na železnici
  
• 

  Vesti

  : Evropa inovativnija, Srbija umereni inovator
  
• 

  Vesti

  : Folksvagen najviše daje za istraživanja i razvoj
  
• 

  Vesti

  : Nemačka preduzeća prva u Evropi po inovacijama