Evropska komisija dala je 28. novembra Francuskoj, Italiji i Belgiji još tri meseca da uvedu mere za smanjenje deficita i duga ili će biti kažnjene. Planovi budžetske potrošnje dve od tri najveće ekonomije zone evra - Francuske i Italije, kao i Belgije, ocenjeni su kao suviše rasipnički u vreme kada treba da se štedi. Komisija želi da članice strogom štednjom zauzdaju rast ogromnih dugova koji su pre nekoliko godina oterali region u krizu. Francuskoj problem pravi deficit a Italiji i Belgiji javni dug. Budžete za 2015. pet članica zone evra Komisija je ocenila kao saglasne sa odredbama Pakta za stabilnost i rast, budžete četiri kao uglavnom saglasne a kod sedam članica su budžetski planovi takvi da sadrže rizik od nepoštovanja odredaba Pakta.

Jedine dve članice zone evra čije budžetske planove za 2015. Komisija nije razmatrala jesu Grčka i Kipar koje su u programu ekonomskog prilagođavanja.

"Poslednjih godina ostvaren je značajan napredak u obnovi finansijske stabilnosti i održivosti javnih finansija. Sada je vreme da krenemo napred sa ambicioznim strukturnim reformama kako bi osigurali rast i zapošljavanje", istakao je potpredsednik Komisije zadužen za evro i socijalni dijalog Valdis Dombrovskis.

Evropski komesar za ekonomiju, finansije, poreze i carine Pjer Moskovici rekao je da će Komsija početkom marta imati jasniju sliku da li su vlade preduzele reforme na koje su se obavezale dodajući da svako mora da uradi svoj deo kako bi se ojačao ekonomski oporavak.

Komisija je krajem oktobra već zaključila da nijedan od nacrta budžeta za 2015. ne pokazuje "posebno ozbiljno odstupanje" od odredaba Pakta za stabilnost i rast koji treba da obezbedi zdrave javne finansije u Evropskoj uniji.

Nacrti budžeta Nemačke, Irske, Luksemburga, Holandije i Slovačke ocenjeni su kao saglasni sa Paktom, dok je za budžetske planove Estonije, Letonije, Slovenije i Finske utvrđeno da su uglavnom saglasni. Međutim, Komisija je procenila da budžeti Belgije, Španije, Francuske, Italije, Malte, Austrije i Portugalije ukazuju na opasnost od nepoštovanja odredaba Pakta pozivajući zemlje iz druge i treće grupe da preduzmu potrebne mere kako bi obezbedili da budžeti za 2015. budu potpuno u skladu sa Paktom za stabilnost i rast.

Na "crnoj listi" tri zemlje

U nekim slučajevima, kako je navela Evropska komisija, rizik od nesaglasnosti s Paktom je takav da nameće mogućnost primene mera iz procedure za prekoračenje deficita. Zato će Komisija u slučaju Francuske, Italije i Belgije ponovo proceniti situaciju početkom marta 2015.

Vlasti te tri zemlje su 21. novembra u pismima Komisiji najavile programe strukturnih reformi.

Francuska, Italija i Belgija su se obavezale da će početkom 2015. godine usvojiti i sprovesti strukturne mere usmerene na jačanje ekonomskog rasta koje će pozitivno delovati na održivost javnih finansija na srednji rok.

Francuska za 2015. planira smanjenje troškova za 21 milijardu evra a 24. novembra je najavila i dodatno smanjenje od 3,6 milijardi. Uprkos tome, očekuje se da Francuska u 2015. ima deficit od 4,3% bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je poprilično iznad granice EU od 3%.

Ako Komisija u martu ne bude ubeđena da je Pariz preduzeo mere da smanji deficit, Francuska bi mogla da bude kažnjena sa 4,2 milijarde evra.

Italijanski deficit će pak biti ispod limita od 3% BDP ali je dug te zemlje ekstremno visok i Rim kaže da će odložiti uravnoteženje budžeta do 2017.

Italija i Belgija su se našle na "crnoj listi" zbog javnog duga koji daleko premašuje limit od 60% BDP predviđen Paktom za stabilnost i rast.

Inače, Evropa je podeljena oko toga da li je velikim evropskim ekonomijama trebalo dati još tri meseca da poprave budžetske planove.

Oni koji brane Francusku i Italiju ističu da preoštre mere za smanjenje deficita u vreme slabog privrednog rasta i recesije samo pojačavaju problem. Po mišljenje te strane, fokus treba da bude na investicijama i podsticanju ekonomskog rasta, uključjući državnim subvencijama ili poreskim olakšicama.

Protivnici takvog pristupa, a zagovornici fiskalne discipline, posebno nemački zvaničnici, smatraju da je davanje novog roka rizično za EU koja može da bude optužena da je "pustila s lanca" Francusku i Italiju jer su velike zemlje, nakon što je naterala Grčku, Irsku, Portugaliju i Kipar na teške mere štednje.

Deficit pada, dug blago raste

Komisija je ocenila i budžetsku situaciju i fiskalne pozicije zone evra kao celine.

Očekuje se da ukupan budžetski deficit 16 zemalja zone evra, prema planovima članica, u 2014. padne na 2,6% BDP i zatim na 2,2% BDP u 2015, nakon što je u 2013. godini prvi put od 2008. smanjen ispod 3% BDP.

Prema proceni Komisije iz jesenjih ekonomskih prognoza, smanjenje će biti nešto manje, za 0,2 procentna poena, na 2,4% BDP u 2015. godini.

Dug zemalja zone evra prema BDP će ostati manje-više isti prema nacrtima budžeta i u 2014. godini će biti 92,5%.

Evropska komisija međutim predviđa blagi rast duga zone evra na 93,1% BDP u 2014. i 93,6% u 2015. godini.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : EU predstavila investicioni plan za zapošljavanje i rast
  
• 

  Vesti

  : Rizik od stagnacije u zoni evra
  
• 

  Vesti

  : Veliki posustaju, EU smanjila prognoze rasta
  
• 

  Vesti

  : Teške reči u Briselu zbog budžeta
  
• 

  Vesti

  : Postignut dogovor o budžetu EU za 2014.