Evropska komisija spustila je prognoze ekonomskog rasta u 2014, što nagoveštava da će privredni oporavak ostati spor zbog problema u najvećim evropskim ekonomijama, poput francuske. Ni 2015. godina neće biti mnogo bolja a ubrzanje privreda EU i zone evra očekuje se tek 2016, navodi se u jesenjim ekonomskim prognozama Evropske komisije objavljenim 4. novembra. U 2014. stope rasta u EU biće neujednačene i ići će od pada privrednih aktivnosti u Hrvatskoj od 0,7% do ekonomskog rasta od 4,6% u Irskoj. Međutim, u naredne dve godine razlike će izbledeti i 2015. i 2016. sve članice EU beležiće ekonomski rast.

Prognoza rasta u 2014. za 28 članica Evropske unije smanjena je na 1,3% sa proletos prognoziranih 1,6%. U 18-članoj zoni evra sada se u 2014. očekuje rast od 0,8% prema 1,2% predviđanih pre šest meseci.

Ni prognoze za 2015. godinu nisu mnogo bolje. U 2015. se u EU očekuje rast od 1,5% a u zoni evra od 1,1% a izvesno poboljšanje u odnosu na 2014. biće rezultat jačanja strane i domaće tražnje.

Ubrzanje privrednih aktivnosti Komisija prognozira za 2016, kada u EU računa na ekonomski rast od 2% a u zoni evra od 1,7%. Rastu treba da doprinese jačanje finansijskog sektora a trebalo bi da tada rezultate daju i strukturne reforme koje se sprovode u poslednje vreme.

"Ekonomska i situacija sa zapošljavanjem ne popravljaju se dovoljno brzo. Komisija je odlučna da upotrebi sva raspoloživa odruđa i resurse u cilju većeg zapošljavanja i rasta u Evropi. Istrajaćemo na investicionom planu od 300 milijardi evra za pokretanje i održavanje ekonomskog oporavka. Povećanje investicija ključ je ekonomskog oporavka", istakao je potpredsednik Evropske komisije zadužen za privredni rast i zapošljavanje Jirki Katainen (Jyrki).

Evropski komesar za ekonomska i finansijska pitanja, poreze i carine Pjer Moskovici (Pierre Moscovici) rekao je da ne postoji jedinstveni, jednostavni odgovor na izazove sa kojima se suočava evropska ekonomija.

"Moramo da radimo na tri fronta: za kredibilnu fiskalnu politiku, ambiciozne strukturne reforme i preko potrebne investicije, kako javne, tako i privatne. Svi moramo da preuzmemo odgovornost, u Briselu, u nacionalnim prestonicama i u našim regionima kako bi proizveli veći rast i pravi podsticaj zapošljavanju naših građana", kazao je Moskovici na predstavljanu novih ekonomskih prognoza.

Prema oceni Komisije, krivac za slab rast su loše performanse najvećih evropskih ekonomija, isključujući Španiju i Veliku Britaniju.

Evropska komisija ove godine očekuje "zaustavljanje rasta u Nemačkoj nakon veoma snažnog prvog kvartala, dalju stagnaciju u Francuskoj i pad privrednih aktivnosti u Italiji".

Francuska je godinama pod pritiskom da popravi svoje ekonomske performanse, međutim, prognoze pokazuju da će rast ostati nizak u 2014. i 2015. dok se za deficit i ukupan dug očekuje da nastave da rastu.

Nemačka, najjača evropska ekonomija i godinama motor rasta, do kraja 2014. godine će, kako se očekuje, stagnirati a rast će se "nastaviti postepeno".

Kao rizici za rast navode se geopolitičke tenzije, lomna finansijska tržišta i rizik da se ne sprovedu ključne strukturne reforme. Kada je o inflaciji reč, rizik sa te strane ocenjuje se kao uravnotežen.

Spora poboljšanja na tržištu rada

Komisija je upozorila na ograničeno otvaranje radnih mesta i na činjenicu da su stope nezaposlenosti samo blago smanjene sa veoma visokih nivoa.

S obzirom da će ekonomski rast samo lagano dobijati na snazi, unapređenje stanja na tržištu rada očekuje se tek za par godina. Komisija prognozira da će tek 2016. stopa nezaposlenosti u EU pasti na 9,5% a u zoni evra na 10,8%.

U jesenjim ekonomskim prognozama Komisija ukazuje da će inflacija ostati veoma niska u 2014. Ocenjuje se da bi inflacija mogla da poraste sa postepenim jačanjem privrednih aktivnosti i zarada, kao i uz pomoć nedavne deprecijacije evra.

Prema Komisijinim prognozama, inflacija u EU u 2014. biće 0,6%, u 2015. godini 1% a u 2016. godini 1,6%. Inflacija u zoni evra procenjuje se na 0,5% u 2014, 0,8% u 2015. i 1,5% u 2016. godini.

Evropska komisija računa i na dalje smanjenje deficita u EU u naredne dve godine sa jačanjem ekonomskog rasta. U 2014. godini deficit EU bi trebalo da oslabi na 3% bruto domaćeg proizvoda (BDP) a zone evra na 2,6% BDP.

Očekuje se i da dug EU i zone evra dostigne 2015. godine vrh od 88,3% odnosno 94,8% BDP.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Svet brinu visoke cene, nedostatak posla, dugovi
  
• 

  Vesti

  : Evropa raspravlja o štednji zbog slabljenja rasta
  
• 

  Vesti

  : Slab rast i strah od deflacije u zoni evra
  
• 

  Vesti

  : Pad privrede u 2014, sledeće godine stagnacija
  
• 

  Vesti

  : Jak evro pretnja ekonomskom oporavku
  
• 

  Vesti

  : Komisijine ekonomske preporuke se slabo poštuju