Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Teške reči u Briselu zbog budžeta
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.10.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Revizija doprinosa članica EU zajedničkom budžetu izazvala je gnev u Londonu, od kojeg je zatraženo da doplati 2,1 milijardu evra usled poboljšanja privrede od prethodnog obračuna. Sa druge strane, Francuskoj će biti vraćeno oko milijardu evra. U Velikoj Britaniji, u kojoj bi za tri godine trebalo da se održi referendum o članstvu u EU, ovo je dočekano sa gnevom i neodobravanjem, a premijer Dejvid Kameron zatražio je i sastanak ministara finansija o ovom pitanju. Sa druge strane, vlasti u Rimu ušle su u svađu sa Komisijom zbog njenog upliva u planiranje nacionalnih budžeta u cilju smanjenja deficita.
Novi proračun doprinosa članica Komisija je usvojila 17. oktobra sa ciljem da se do kraja godine zaključi budžet, rekao je portparol za budžetska pitanja Patricio Fjorili (Patrizio Fiorilli). Kako je rekao, promena procene "matematički proističe iz primene parametara obračuna bruto domaćeg proizvoda" i makroekonomskog razvoja svake zemlje.
"Britanska ekonomija raste mnogo brže od drugih, a logika poreza je da kada neko više zaraduje, plaća više poreza", istakao je on.
Holandija će takođe morati da doplati doprinos za budžet, i to za 300 miliona evra, dok će Francuska dobiti povraćaj od oko milijardu evra, a Nemačka 780 miliona.
Konačna odluka o ovom pitanju trebalo bi da se donese u okviru mehanizma rešavanja budžetskih pitanja, u kojem učestvuju Komisija, Evropski parlament i Savet, koji predstavlja države. U Savetu se odlučuje prostom većinom, a Velika Britanija nema pravo na veto.
Brisel kao vampir žedan britanske krvi
Premijer Dejvid Kameron je odmah rekao da to nije prihvatljvo, a za tim su usledile reakcije ostalih.
Kameron je to pitanje pokrenuo i 23. oktobra na evropskom samitu, i zatražio da se održi sastanak ministara finansija EU o tom pitanju.
Evroskeptični konzervativac Džon Redvud rekao da Kameron treba da odbije takaz zahtev kao i da se posluži pravnim sredstvima da bi dokazao da je taj zahtev "nelegalan i neprihvatljiv". Po njegovim rečima Britanci već plaćaju isuviše poreza i nemaju ni najmanju želju da izdvoje dodatnih 1,7 milijardi funti za Brisel.
Lider evrofobnog Ukipa je uporedio EU sa "žednim vampirom koji se hrani krvlju britanskih poreskih obveznika", a krivicu je svalio na Kamerona.
Laburisti smatraju da je neprihvatljivo da Evropska komisija na takav način donosi taj račun i da vlada treba da radi kako bi dobila najbolji sporazum za Britaniju.
Ovaj spor je došao u trenutku kada je u Velikoj Britaniji u jeku debata o pripadnosti zemlje u EU, a u 2017. planirano je održavanje referenduma o tom pitanju.
Koliko troši briselska palata
Evropska komisija je i svojim potezom u oblasti nadzora nacionalnih budžeta zemalja članica takođe razgnevila vlasti. Naime, zatražila je objašnjenja u vezi sa budžetom od pet zemalja - Italije, Francuske, Austrije, Slovenija i Malte, što se radi pre svega kada iz planova proističe da se feficit neće u dovoljnoj meri obuzdati.
Ovo je na posebno žestoku reakciju naišlo u Rimu, gde je odlučeno da se objavi ovo pismo u kojem Komisija skreće pažnju na "značajno odstupanje" od budžetskih ciljeva i traži objašnjenja za razloge tog raskoraka i mere koje će se preduzeti da bi se to rešilo.
Pored toga, predsednik italijanske vlade Mateo Renci (Renzi) rekao je da će objaviti i troškove evropskih institucija.
"Objavićemo podatke o svemu što troše te palate. Dobro ćemo se zabaviti", rekao je on za vreme trajanja samita lidera EU u Briselu.
Pismo je dobila i Francuska, ali je jedan od predstavniak te zemlje rekao da ono nije javno, i da neće biti objavljeno.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo usprotivio se potezu Matea Rencija.
"Evropska komisija nije naklonjena objavljivanju pisma jer trenutno nastavljamo neformalne konsultacije sa vladama", rekao je na konferenciji za novinare.
Predsednik italijanske vlade je međutim oštro odgovorio.
"Iznenađen sam što je predsednik Barozo iznenađen objavljivanjem pisma koje je procurelo i objavljeno j e u Fajnenšel tajmsu i jednom velikom italijanskom dnevniku", rekao je Renci.
On je kazao da italijanski budžet nije problematičan i da planira da otvori "političku raspravu toe ko sta odlučuje u budžetskim pitanjima".
Francuski predsednik Fransoa Oland zauzeo je pomirljiviji stav, rekavši da će vlasti odgovoriti na određeni broj informacija, ali je napomenuo da je privredni rast prioritet.
"Ništa nas nehe naterati da odstupimo od tog cilja", rekao je Fransoa Oland nakon što je stigao u Brisel na evropski samit, posvećen privredi i rastu, a na koji su se teme budžeta nepredviđeno ubacile.
Zakulisni pregovori
Iako Francuska i Italija u javnosti čvrsto zastupaju stavove, iza kulisa se vode konsultacije o približavanju stavova sa Komisijom.
Evorpska komisija bi 29. oktobra mogla da zatraži od nekih članica zone evra da revidiraju planove budžeta ukoliko oceni da je bilo nepoštovanja budžetskih propisa ili da nije dovoljan reformski napor. To se još nije dogodilo, a predsednik Komisije Barozo rekao je da se zalaže za primenu propisa uz maksimalnu fleksibilnost, ali i dodao da se svađalačkim pristupom ništa neće dobiti.
Manje zemlje koje moraju da sprovedu oštre mere za sređivanje budžeta strahuju da će Rim i Pariz imati povlašćeni položaj.
Slučaj Francuske je posebno osetljiv jer je predviđen deficit od 4,3% BDP-a, što je daleko od 3% na šta se Pariz obavezao.
U Italiji je predviđen budžet manji od dozvoljenih 3%, ali je problem u nedovoljnom takozvanom strukturnom naporu po evropskim kriteriju
Povezani sadržaj
mima. |
|
|
EurActiv Srbija
