Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Jedinstvo bez presedana u Parizu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.01.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Skup protiv terorizma u Parizu 11. januara bio je najveći skup ikada zabeležen u Parizu, a ukupno u Francuskoj na ulice je izašlo oko 3,7 miliona ljudi, što je oko 5% stanovništva. Taj istorijski događaj bio je i prilika da se rame uz rame nađu lideri zemalja među kojima su za sada nepremostive razlike. Uprkos velikom jedinstvu u osudi napada, neke nevladine organizacije usprotivile su se tome što su na skupu u Parizu bili i predstavnici zemalja koje se odlikuju slobodom javne reči, a i u samom Šarli ebdou (Charlie Hebdo) mišljenja su podeljena o ovoj masovnoj podršci.
Na skupu su bili šefovi država i vlada 50-ak zemalja, što su okupljeni dočekali aplauzom. Tako su se na samo nekoliko metara jedan od drugog u svečanoj povorci našli premijer Izraela Benjamin Netanjahu i predsednik Palestine Mahmud Abas, koji je išao ruku pod ruku sa kraljevskim parom Jordana. Između palestinskog i izraelskog zvaničnika bili su samo predsednik Malija Ibrahim Bubakar Keita, "francusko-nemački par" Fransoa Oland i Angela Merkel i predsednik Evropskog saveta, Poljak Donald Tusk.
Abas i Netanjahu se odavno nisu našli toliko blizu. Ipak, ta blizina je bila samo simbolična, budući da seni u Parizu nisu sastali da razgovaraju, budući da je dijalog između Izraela i Palestine u ćorsokaku, bez izgleda da će se dve strane uskoro vratiti za pregovarački sto. Poslednja runda pregovora okončana je u proleće 2014. godine, nakon devet meseci razgovora pod vođstvom američkog državnog sekretara Džona Kerija.
Na skupu u Parizu takođe su gotovo rame uz rame bili predsednik Ukrajine Petro Porošenko i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, koji su u ovom trenutku takođe na suprotestavljenim stranama. Porošenko, koji je u predsedničku Jelisejsku palatu stigao nešto posle podneva, nakratko se sastao sa Olandom i Angelom Merkel povodom krize u Ukrajini, dok Lavrov na tom sastanku nije učestvovao, iščekujući sastanak zakazan za 12. januar u Berlinu između ministara spoljnih poslova Rusije, Ukrajine, Nemačke i Francuske.
Background U Parizu se okupilo oko 1,5 miliona ljudi, a ukupno u Francuskoj na skupovima podrške bilo je 3,7 miliona ljudi prema izvorima iz policije. To znači da su ovi skupovi najbrojniji do sada.
Skupovi su održani i širom sveta. Učesnici su u Madridu pevali fancusku himnu, u Londonu osili francusku zastavu. U Montrealu se okupilo 25.000 ljudi na čelu sa gradonačelnikom, u Briselu je skupu pod sloganom "Zajedno protiv mržnje" prisustvovalo 20.000 ljudi, u Beču 12.000, u Berlinu 18.000. Skup je održan i u Vašingtonu, uz prisustvo nekoliko hiljada ljudi, kao i u nizu gradova i u Evropi i na drugim kontinentima
U Francuskoj je 12. januara pgorlašena mobilizacija hiljade pripadnika vojske i policije kako bi se odvratila opasnost o novih napada. Pod posebnom zastitom su jevrejske škole i verski objekti.
Predviđeno je da od 13. januara uveče bude raspoređeno 10.000 vojnika da bi se osigurale "slabe tačke. Prema rečima ministra odbrane Žan-Iva Drijana nikada u Francuskoj nije sprovedena takva mobilizacija.
Ranije je ministar unutrašnjih poslova Bernar Kaznev objavio angažovanje 4.700 policajaca i žandarma da bi se zaštiitlo 717 jevrejskih škola i verskih objekata.
Potraga je u toku i za sauočesnicima u napadima koji su sprovedeni u Francuskoj i u kojima je poginulo 17 osoba, od čega 12 u napadu na Šarli ebdo, dok je jedna policajka ubijena na jugu Pariza, a četiri jevreja ubijeno u košer supermarketu u Parizu.
Jedna od najuticajnijih političara u Evropi Angela Merkel rekla je da joj je bila čast da učerstvuje na skupu, i pozdravila je podršku koja je iz celog sveta stigla u Francusku.
"To pokazuje da se mnogi angažuju za idealse slobode, jednakosti i bratstva", dodala je ona, pominjući moto Francuske.
Politizacija tragedije?
Pisanje izraelskih medija moglo bi da naruši gotovo idiličnu sliku jedinstva protiv terorističkog napada. Naime, kako je prenelo više medija u Izraelu, premijer Izraela nije bio pozvan na skup u Pariz da bi se izbeglo da izraelsko-palestinski sukob ili pitanje odnosa jevreja i muslimana odvrate pažnju od poruke okupljanja.
Netanjahu je, prema pisanju lista Haarec, prvo prihvatio ovakav stav, ali kada je saznao da će na skupu biti ministri spoljnih poslova i ekonomije i da će se sastati u Parizu i sa jevrejskom zajednicom, obavestio je Francuze da će doći i on. Pomenuti ministri su na čelu desničarskih lista, rivalskih Netanjahuovoj.
Prema pisanju ovog lista, u Parizu su onda odlučili da pozovu Abasa.
Učešće Abasa i Netanjahua objavljeno je tek kasno u subotu, dan uoči skupa.
Ipak bez jednoglasne podrške
Organizacije za odbranu slobode medija i ljudskih prava negodovale su što su na skupu bili predstavnici zemalja u kojima se krše ove slobode.
"U ime čega su predstavnici režima koji ugrožavaju slobodu štampe došli da defiluju u Parizu tokom odavanja pošte listu koji je uvek branio najviši standard slobode izražavanja?", upitali su Reporteri bez granica.
Ova nevladina organizacija posebno je uprla prste u turskog premijera Ahmeta Davutoglua, šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova, kao i njegove kolege iz Alžira, Egipta i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
U istom tonu, jedan zvaničnik Hjuman rajts voča (Human Rights Watch) Endrju Strelajn je ocenio da je reč o "licemerju od kojeg pripada muka".
Crtač Šarli ebdoa Liz (Luz), koji je preživeo zahvaljujući tome što je zakasnio na redakcijski sastanak onog dana kada se dogodio napad, nije pokazao veliko oduševljenje prema izrazima solidarnosti.
"Šta će kroz godinu dana ostati od tog velikog elana za slobodu izražavanja, koji jeste veoma napredan"? Da li će biti pomoći za određenu štampu? Da li će se ljudi protiviti zatvaranju dnevnika? Kioska? Da li će ljudi kupovati novine? Šta će ostati od tog zanosa? Možda nešto. Ali možda i neće", kazao je on.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
