Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Rumunija preti pritiskom na Hrvatsku zbog šengenskog pitanja
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 04.01.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Razljućen odlukom Francuske i Nemačke da odlože pristupanje Rumunije šengenskoj zoni, Bukurešt je upozorio da bi mogao da se jednostrano povuče iz mehanizma Evropske unije za nadzor reforme rumunskog pravosuđa i policije. Rumunija je saopštila da će insistirati da se isti mehanizam nadzora primeni i u slučaju Hrvatske, preneo je EurActiv Rumunija.
Rumunski ministar spoljnih poslova Teodor Bakonski (Baconschi) rekao je za rumunski dnevnik "Adevarul" povodom nedavne odluke Nemačke i Francuske da odlože prijem Rumunije u šengensku zonu da Rumunija ima dve opcije. Jedna je, prema njegovim rečima, da Rumunija prizna svoj neuspeh i sledi primer Bugarske tako što će početi pregovore sa Nemačkom i Francuskom.
Bakonski je, međutim, naglasio da to nije prava opcija već da bi "ispravan" i "dostojanstven" odgovor bio da se blokiraju pokušaji Pariza i Berlina da uspostave Evropu na dva koloseka.
On je upozorio da bi Rumunija mogla da istupi iz Mehanizma za saradnju i verifikaciju (CVM), koji je Evropska komisija uspostavila kako bi pratila situaciju u rumunskom pravosuđu i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala u Rumuniji i Bugarskoj posle njihovog prijema u EU 1. januara 2007. godine.
Background Pristupanje Rumunije i Bugarske u šengenski prostor bilo je prvobitno planirano za mart 2011, ali su Francuska i Nemacka odlučile da blokiraju njihov prijem zbog nedovoljnog napretka u reformi pravosuda, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i obezbeđivanju pune kontrole granice. Berlin i Pariz su o svojoj odluci obavestili Evropsku komisiju 21. decembra 2010. Odluku o prijemu neke zemlje u šengensku zonu moraju jednoglasno doneti zemlje članice EU. U septembru 2010 su ministri EU za evropska pitanja odlučili da produze nadzor nad ovim zemljama, koji im je uveden po prijemu u EU, na još godinu dana.
Ulazak u EU ne znači automatski da zemlja postaje i deo šengenske zone. Svaka zemlja mora prvo da dokaže da je spremna da preuzme kontrolu spoljne granice EU i da izdaje šengenske vize. Mora imati dobru saradnju sa drugim članicama u oblasti policije i pravosuđa kako bi mogla da garantuje visok nivo bezbednosti nakon ukidanja granicne kontrole.
Šengenski sporazum primenjuje se u 25 zemalja, od toga 22 članice EU i tri pridružene zemlje - Norveškoj, Islandu i Švajcarskoj. Velika Britanija i Irska nisu članice te zone, a Kipar, Bugarska i Rumunija jos nisu primljene u tu zonu.
Kada su Rumunija i Bugarska pristupile 2007. godine, uveden je poseban sistem nadzora kako bi im se pomoglo u reformi pravosudnih sistema i borbi protiv korupcije. U slučaju Bugarske borba protiv organizovanog kriminala je označena kao poseban problem. Od tada, u redovnim izveštajima je konstatovan samo ograničen napredak na tom planu. Mehanizam nadzora nikada ranije nije bio korišćen prilikom pristupanja drugih zemalja EU.
Evropski komesar za proširenje Štefan File (Stefan Fule) je rekao 22. decembra 2010. posle pretpristupne konferencije na kojoj je Hrvatska zaključila tri poglavlja da Hrvatska mora u potpunosti da bude spremna za ulazak u EU, odnosno da pokaže da neće biti potrebe za verifikacionim mehanizmima pošto postane članica.
Bakonski je rekao da je Rumunija reformisala pravosuđe i da starije članice EU sada koriste CVM u druge svrhe i da tako taj mehanizam postaje "hendikep" za Rumuniju.
"Ako CVM ostane ne kao sredstvo saradnje već način za pritisak (na Rumuniju) u drugim oblastima, neće više biti potrebe da ga zadržimo. Pogledajmo Hrvatsku. Mi podržavamo proširenje EU na Zapadni Balkan. Ali, mi ne možemo da prihvatimo da dođe do tog pristupanja bez CVM u situaciji kada se CVM primenjuje na nas", rekao je šef rumunske diplomatije.
Bakonski je ocenio i da se Francuska više protivi ulasku Rumunije u šengensku zonu nego Nemačka i dodao da je donekle unazađena ekonomska saradnja između Bukurešta i Pariza.
Rumunska štampa prenela je izjave političara koji tvrde da Francuska kažnjava Rumuniju pošto su zvaničnici u Bukureštu tražili veliki mito od francuske kompanije Vensi (Vinci) u zamenu za ugovor o izgradnji autoputa između Komarnika i Brašova.
Rumunska poslanica u Evropskom parlamentu iz Alijanse liberala i demokrata za Evropu Renate Veber (Weber) izrazila je žaljenje zbog Bakonskijeve izjave, koja je, kako je ocenila, "ratoborna" i "zakasnela". "Izjava ministra spoljnih poslova neće činiti dobro Rumuniji. To nije ispravna reakcija za deblokiranje odnosa sa Francuskom i Nemačkom", rekla je ona.
Rumunski stručnjak Laura Stefan iz Akademskog društva Rumunije kritikovala je izjavu Bakonskog i dodala da je Rumunija u trenutku pristupanja prihvatila uvodjenje mehanizma nadzora. "Vrlo je teško posle nekoliko godina vratiti se i reći da se ne slažemo sa uslovima pristupanja", rekla je ona.
Izvor: EurActiv.com i Beta
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
