 Pobeda levičarske stranke Siriza 25. januara na parlamentarnim izborima u Grčkoj označila je početak novog političkog perioda u toj zemlji na čije čelo je prvi put došla stranka koja se protivi politici štednje i insistira na drugačijem pristupu pitanju grčkog duga. Sirizi su nedostajala samo dva poslanička mesta da bi imala apsolutnu većinu u parlamentu a vladu će formirati uz podršku desničarske stranke Nezavisnih Grka, koja se takođe protivi strogim merama štednje. Evropska unija je stavila do znanja da nije spremna na otpis grčkog duga i da insistira na tome da Grčka sprovodi dogovorene reforme. Međutim, neki evropski zvaničnici i ekonomisti ukazuju da su neki ustupci mogući.
Siriza je na izborima, održnim 25. januara u Grčkoj, dobila 149 od ukupno 300 poslaničkih mesta u novom sazivu parlamenta, i nedostaju joj samo dva glasa za apsolutnu većinu. Koalicionog partnera je, međutim, vrlo brzo našla u stranci Nezavisnih Grka, koja se takođe protivi strogim merama štednje a imaće 13 poslanika u parlamentu.
"Ukazaćemo poverenje novom premijeru Aleksisu Ciprasu", rekao je 26. januara lider Nezavisnih Grka Panos Kamenos nakon sastanka sa Ciprasom, liderom Sirize.
Stranka Nezavisnih Grka je i pre izbora najavljivala da namerava da se udruži sa Sirizom kako bi zajedno stali na put merama štednje.
Odlazeći premijer Andonis Samaras, vođa "velike kolacije" desnice i socijalista 25. januara je priznao poraz na izborima i čestitao Ciprasu. "Ostavljam zemlju koja je počinje da izlazi i krize, koja je članica EU i zone evra i nadam se da će naredna vlada sačuvati ove dostignuća", rekao je Samaras.
Cipras: Gotovo je sa štednjom
Cipras (40) je u svom prvom govoru nakon izbora, 25. januara uveče, rekao da odluka koju je grčki narod doneo na izborima predstavlja kraj poverilačke trojke koju čine EU, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond. Poverioci već četiri godine diktiraju Grčkoj mere štednje u zamenu za pomoć u vidu zajmova od 240 milijardi evra kako zemlja ne bi bankrotirala.
"Otkazuje se sporazum o štednji i uništenju, 'trojka' (međunarodnih poverilaca) postaje prošlost.., narod nam je dao nalog za nacionalni preporod i obnavljanje društvene kohezije", rekao je Cipras i obećao narodu tešku borbu u interesu Grčke.
Cipras je zatim izneo nešto pomirljiviji stav navodeći da će nova vlada biti "spremna da sarađuje i prvi put pregovara s partnerima o pravednom, obostrano korisnom i održivom rešenju" za problem javnog duga.
Sirizin zvaničnik za finansijsko planiranje Jorgos Statakis potvrdio je 26. januara da nova vlada ne planira da se sastaje sa predstavnicima poverilačke trojke već direktno sa vladama zemalja koje su dale pare.
Grčki dug iznosi 177% bruto domaćeg proizvoda, a najveći poverioci su Nemačka i Francuska.
Cipras je pre izbora predložio rešenje po ugledu na Konferenciju u Londonu 1953, kada su zapadne sile otpisale glavnicu duga Zapadne Nemačke posle Drugog svetskog rata.
Generalna direktorka MMF-a Kristin Lagard izjavila je, međutim, da nema govora o brisanju grčkog duga i da je prioritet MMF-a dijalog s novim grčkim vlastima o programu strukturnih reformi.
"Nema govora o brisanju grčkog duga, jer je to pitanje jednakosti zemalja Evropske unije. Postoje interna pravila koje članice zone evra treba da ispune. Ne možemo da pravimo posebne kategorije za neku konkretnu državu", rekla je Kristin Lagard u intervjuu za pariski list Mond od 26. januara.
U narednim nedeljama mogu se očekivati napeti trenuci u odnosima Brisela i Atine, ocenio je visoki evropski zvaničnik, dok analitičari banke Kredi suis (Credit Suiše) ocenjuju da će odnosi sa poveriocima biti "haotični, posebno u početku".
EU insistira na obavezama
Evropa je stavila do znanja da neće popustiti pred Ciprasovim tiradama i upozorila ga da nije spremna na otpis duga i da će Grčka morati da poštuje obaveze koje je preuzela. Međutim, neki evropski zvaničnici i ekonomisti ukazuju da su određeni ustupci mogući, na primer kada je reč o rokovima za sprovođenje reformi.
Očekuje se da Brisel prve signale u pogledu budućnosti programa finansijske pomoću uputi Atini 26. januara na sastanku ministara finansija zone evra.
"Biti član zone evra znači poštovati sve dosadašnje sporazume", rekao je predsednik Evrogrupe Jeren Dijselblom, po dolasku na sastanak ministara finansija zone evra u Brisel.
Dijselblom je rekao da je zona evra spremna da razmotri rešenja u vezi "sa održivošću duga" ali da je za to bitno i dokle se stiglo u reformama. Prvobitno je bilo planirano da se napredak Grčke oceni u decembru ali je to pomereno za februaru.
Berlin se pita
Odlučujući će biti stav Nemačke. Ciprasova pobeda "minira sadašnju politiku koja je zasnovana na nemačkim principima", rekao je Julijan Rapold iz nemačkog Instituta za spoljnu poluitiku. "Put koji je Merkelova predstavila kao put bez alternative, mogao bi da bude doveden u pitanje", dodao je on.
U Berlinu je 26. januara saopšteno da nemačka kancelarka Angela Merkel očekuje od buduće grčke vlade da poštuje svoje obaveze koje se tiču ekonomskih reformi.
"Za nas je važno da mere nove grčke vlade imaju za cilj ekonomski oporavak Grčke, što znači da obaveze moraju biti ispunjene", rekao je Štefen Zajbert, porptparol Angele Merkel. On je dodao da Nemačka želi da Grčka ostane u evro zoni.
Nemački analitičar jJlijan Rapold rekao da se između Merkelove i Sirize može očekivati "uzbudljiva partija pokera". "Stav nemačke vlade jeste da se o otpisu duga ne može pregovarati", rekao je Rapold i ocenio da bi Berlin trebalo da učini ustupak Grčkoj, jer "niko ne želi da bude taj koji je gurnuo Grčku u ponor".
Mogući ustupci
Neke zemlje EU su nagovestile mogućnost da se donekle ublaže obaveze Grčke pod uslovom da nastavi da sprovodi tražene reforme.
Grčki partneri su spremni da novoj vladi daju vremena pre nego što krene u pregovore o planu pomoći, rekao je francuski ministar finansija Mišel Sapen. Međutim, vreme je bitan faktor. Sapen je rekao da treba da se vidi do kada Grčka može da izdrži kada je reč o finansijama, odnosno da li će krajem marta moći da plaća zaposlene u javnom sektoru.
Italijanski ministar za evropska pitanja Sandro Goci rekao je da treba prvo videti šta će Cipras predložiti, dok je šef italijanske diplomatije Paolo Đentiloni ocenio 26. januara da pobeda Sirize može doprineti većem uvažavanju principa fleksibilnosti u borbi sa krizom.
"U Evropi već mesecima traje borba između štednje i fleksibilnosti. Nema sumnje da će se okončati rigidnost u EU, ukoliko Grčka i EU vode realne i fleksibilne pregovore. Italija se oduvek za to zalagala", rekao je Đentiloni.
Ekonomisti smatraju da bi, iako se ideja o otpisu duga odbacuje, bilo dobro da se Grčkoj izađe u susret kada je reč o rokovima i visini kamate. "Treba ublažiti obaveze u vezi s dugom, na primer tako što će se produžiti rokovi za otplatu i smanjiti kamate za neke zajmove", rekao je ekonomista Žak Sapir za francuski list Liberasion (Liberation).
Ekonomista Paule De Grauve upozorava da će se pogrešiti, ako se Grčkoj ne olakša breme duga, jer će u suprotnom ta zemlja biti osuđena na teške godine a ekstremni politički pokreti dobiti podstrek što će poremetiti zonu evra.
Najmlađi premijer u istoriji Grčke
Aleksis Cipras, vođa stranke Siriza, prešao je dug put od mladog komuniste do budućeg premijera, a kaže da i dalje prezire kravate i emitovno govori o Če Gevari. Sa svega 40 godina, biće najmlađi premijer Grčke za 150 godina i čovek koji donosi nade evropskoj antiliberalnoj levici čiji su mnogi predstavnici došli u Atinu da bi prisustvovali njegovom uspehu.
On nije iz neke od političkoh dinastija, za razliku od mnogih grčkih političkih ličnosti, već do vrha dolazi kao borbeni aktivista.
Grčka ga je otkrila kada je u ime jednog pokreta srednjošskolaca 1990. godine, sa 17 godina, rekao na televiziji: "Želimo da imamo pravo da biramo kako ćemo dalje".
Zadržao je mladalački lik, svoje divljenje Če Gevari jasno je pokazao time što je sinu dao ime Orfej-Ernesto, a građevinarstvo je diplomirao na Politehničkoj školi u Atini. Ta tradicionalna kuća studentskih protesta, bila je poprište krvave represije tokom vojne diktature (1967-1974).
Cipras se rodio u Atini u julu 1974. godine, nekoliko dana po padu hunte.
Po prijemu u Komunističku omladinu Grčke (KNE), pridružio se Sinaspizmosu - maloj stranci evrokomunista i altermondijalista.
Sa 33 godine, izabran je za predsednika te formacije koja je iste, 2008. godine, prerasla u koaliciju organizacija i partija levice, pod nazivom Siriza.
Njegova vatreno političko krštenje došlo je nekoliko meseci kasnije, na neredim koji su izbili pošto je policija u Atini ubila tinejdžera, što je razgnevilo omladinu.
Optužena za podršku demonstracijama, Siriza ne prelazi 4,6% glasova na parlamentarnim izborima 2009. godine, kada je Cipras protumačio: "Mi smo bili jedina sila koja je branila pravo omladine na ustanak, i za to smo platili cenu".
Izbijanje dužničke krize 2010. i potonje godine ekonomske stagnacije doveli su novu publiku radikalnoj levici i njenom lideru koji je osudio "humanitarnu krizu" izazvanu drastičnim merama štednje koje su poverioci - EU i MMF, nametnuli Grčkoj.
Za samo tri godine, izborni učinak Sirize se upetostručio.
Druga na poslaničkim izborima 2012, iza desničarske Nove demokratije Andonisa Samarasa, Siriza je stigla do pobede na izborima za Evropski parlament prošlog proleća.
Od tih izbora, na kojima je predvodio listu Evropske levice, Cipras je oplemenio svoj međunarodni imidž: znatno je usavršio svoj engleski, išao u mnoge posete inostranstvu, razgovarao sa šefom Evropske centralne banke Mariom Dragijem, nemačkim ministrom finansija Volfgangom Šojbleom - braniteljima budžetske discipline protiv koje se on bori, sastao se i s papom Franjom.
Njegov prioritet je ponovo pregovaranje o glavnici javnog duga radi podsticanja oporavka privrede i stavljanja tačke na štednju, što zabrinjava poverioce i tržište.
Ublažio je retroiku, ali ne izgleda spreman za kompromis bar o jednom: "Pošto me nikada niste videli da nosim kravatu, male su šanse da ćete to videti", rekao je on u subotu novinarima i uz osmeh dodao: "Ali, možda, kada postignemo smanjenje duga...".
Diskretan o svom privatnom životu, živi nevenčano sa svojom izabranicom, i otac je dvoje dece.
Izvor: AFP, Beta
Foto: Beta/AP
 Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
