Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Grčka: Znaci popuštanja stroge štednje
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 03.07.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Grčka, koja već četiri godine sprovodi stroge mere štednje, želi da malo popusti taj pritisak i računa na felksibilniju primenu Pakta za stabilnost i rast EU o čemu se u poslednje vreme razgovara u Uniji. U toj zemlji već se vide naznake popuštanja stroge politike štednje, pošto se za neke delove javnog sektora plate vraćaju na nivo pre drastičnog smanjenja 2012. godine. Grčke vlasti, koje računaju na obnavljanje privrednog rasta krajem ove godine, najavljuju i da bi mogle da ublaže poresku politiku. Međutim, stručnjaci ne isključuju nove mere štednje u javnom sektoru, a neki ukazuju da ovi znaci popuštanja imaju veze sa mogućim raspisivanjem vanrednih izbora u toj zemlji.
Grčki sudovi su u više navrata dali za pravo javnim službenicima koji su se žalili zbog smanjenja plata i penzija iz 2012. To je zatim dovelo do izglasavanja izmena zakona koje predviđaju vraćanje plata i penzija na pređašnji nivo, piše agencija Frans pres.
Prvi će korist od toga imati sudije, a posle njih bi na stare plate trebalo da se vrate i vojnici, policajci i vatrogasci, uverava koaliciona vlada desnice i socijalista koju predvodi premijer Antonis Samaras, lider konzervativne Nove demokratije.
Sudovi su sada preopterećeni žalbama univerzitetskih profesora, lekara, diplomata ili spremačica koji su svi žrtve drastičnog smanjenja plata u javnom saktoru. Stroge mere štednje uvedene su na zahtev poverilačke trojke koju čine EU, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond, kako bi se smanjili javni troškovi.
"Te presude šalju poruku Briselu i postavljaju granice politici štednje u izmučenom društvu", rekao je za AFP profesor ekonomije na Univerzitetu u Atini Panajotis Petrakis.
Podsetivši da su i portugalski sudovi odbacili više mera štednje u toj zemlji koja je takođe pogođena krizom, Petrakis je istakao da to pokazuje kontradiktornost politika "koje vode recesiji i eksploziji nezaposlenosti".
Međutim, u grčkim medijima se postavlja pitanje da li će se vraćanjem plata na pređašnji nivo otvoriti Pandorina kutija, ako svi u javnoj upravi i službama pohrle da se žale.
"Sudske 'mine'", naslov je teksta objavljenog u liberalno orijentisanom dnevniku Katimerini u kome se navodi da će troškovi vraćanja plata na pređašnji nivo dostići milijardu evra.
To je nova tema za razmišljanje za vladu uoči posete poverilačke trojke koja sledeće nedelje dolazi u Atinu kako bi proverila stanje na grčkim računima pre isplate poslednje traše zajmova koja iznosi oko 2 milijardi evra. Od izbijanja dužničke krize 2010. Atina je dobila kao pomoć 240 milijardi evra zajmova.
Stručnjaci ukazuju da je Grčka prošle godine ostvarila primarni suficit od 1,5 milijardi evra, što je 0,8% BDP, ako se ne uzmu u obzir sredstva za servisiranje duga ili podršku bankama. Ta svota bi mogla da se koristi za pokrivanje troškova vraćanja plata na nivo pre smanjenja.
Profesor na atinskom Ekonomskom fakultetu Jorgos Pagulatos smatra da je taj trošak izvodljiv, ali nije isključio mogućnost novih mera štednje u javnom sektoru.
Taj predosećaj s njim deli i sindikat zaposlenih u javnom sektoru Adedi koji je već najavio novi jednodnevni štrajk za 9. jul.
Samaras je, računajući na privredni rast krajem 2014, obećao ublažavanje poreza kao naknadu za "žrtvovanje grčkog naroda".
Atina je upravo predala predsedavanje EU Italiji koja se takođe zalaže za podsticanje rasta i manje štednje. Italijanski premijer Mateo Renci (Matteo Renzi) rekao je da je spreman da iskoristi mogućnost felksibilnije primene Pakta za stabilnost i rast EU kojim se ograničavaju budžetski deficit i javni dug, onaliko koliko taj sporazum dopušta.
"Razgovaralo se u određenoj meri istovremeno o ublažavanju, reviziji Pakta stabilnosti i potrebi da se težište stavi na rast", rekao je grčki premijer 27. juna u Briselu posle samita EU.
Italija smatra da je na samitu EU prošle nedelje dobila poene, pošto je od Nemačke, koja insistira na budžetskoj disciplini, dobila blanko potpis na dokument koji predviđa blaže tumačenje Pakta za stabilnost i rast EU usvojenom u junu 1997.
"Programi štednje su nas doveli u ćorsokak i sada pravosuđe diktira ekonomsku politiku", rekao je Petrakis.
Profesor ekonomije na Univerzitetu u Tuluzu Gabrijel Koleti (Gabriel Colletis), međutim, smatra da pitanje ublažavanja mera štednje ima veze sa mogućnošću održavanja izbora u Grčkoj.
U toj zemlji bi naredne godine mogli da se održe vanredni parlamentarni izbori a konzervativci su zabrinuti nakon uspeh na izborima za Evropski parlament radikalne strane levice Siriza koja se žestoko protivi politici štednje.
Samaras je izgleda shvatio poruku ocenivši 29. juna da su "evropski građani glasali za bolju Uniju i okrenuli leđa Evropi satistike, birokratije i jednosmerne ekonomske politike", ocenjuje AFP.
Izvor: AFP
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
