Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Grčka ponovo top tema u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 05.01.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Grčka je ponovo jedna od glavnih tema u EU u iščekivanju izbora 25. januara na kojima bi radikalna levica Siriza, koja se protivi merama štednje, mogla dobiti dovoljnu podršku da uđe u vlast. Prema pisanju nemačkih medija, kancelarka Angela Merkel je rekla da je spremna da pusti Grčku da istupi iz zone evra ukoliko Siriza dođe na vlast. U političkim krugovima u Nemačkoj mnogi su zbog ovoga kritikovali Merkelovu, budući da je ovakva izjava tumačena i kao mešanje u predizbornu kampanju u Grčkoj, ali i kao potencijalno štetna. Mnogi stručnjaci, međutim, ukazuju da je potrebno ponovo razmotriti da li stroge mere štednje donose više štete ili koristi.
Za istupanje iz zone evra nije predviđen nikakav mehanizam. Međutim, u Berlinu se smatra da bi, ukoliko bi Grčka prestala da ispunjava svoje obaveze, Evropska centralna banka mogla da smanji mogućnosti za refinansiranja grčkih banaka do te mere da bi Atinu prinudila da ponovo uvede nacionalnu valutu drahmu.
Nedeljnik Der Špigel (Spiegel) 3. januara je na internet sajtu, pozivajući se na izvore bliske nemačkoj vladi, objavio da "nemačka vlada smatra da je gotovo neizbežno da Grčka istupi iz zone evra ukoliko lider opozicije Aleksis Cipras (iz radikalne leivce Siriza) bude na čelu vlade nakon izbora, napusti pravac budžetske štednje i prestane da vraća dugove zemlje".
Nemački mediji ocenjuju da Merkelova i ministar finansija Volfgang Šojble, koji su oboje iz konzervativne Hrišćansko demokratske unije (CDU), pokušavaju da izvrše pritisak na grčke birače, ili na samog Ciprasa. Međutim, ovo je izazvalo negativne reakcije i u samoj vladi, i u redovima socijal-demokrata i samih konzervativaca.
Na upit AFP-a portparol nemačke vlade nije ni potvrdio ni opovrgao navodnu izjavu Merkelove, već je rekao da nemačka vlada "polazi od načela da će Grčka i ubuduće ispunjavati obaveze ka tri poverioca" (EU, Evropska centralna banka i Međunarodnim monetarni fond).
Background Parlament Grčke je raspušten 31. decembra a izbori su zakazani za 25. januar. Reč je o prevremenim izborima na kojima bi prema istaživanju javnog mnjenja najviše glasova bi mola da dobije radikalna levica Siriza.
Lider Sirize Aleksis Cipras ocenio je 3. januara da bi takva pobeda Sirize označila početak "neophodne promene u Evropi", što bi na isti put povelo i Španiju i Irsku.
Siriza odbacuje neoliberalni model vladavine tržišta i kapitala i u prvi plan stavlja privredni rast i zapošljavanje, uz korišćenje javnih investicija, a suprotstavlja se programu štednje. Za taj program Siriza smatra da vodi daljem osiromašenju stanovništva i s glavnim ciljem da se otplaćuju dugovi svetskim poveriocima.
Ova stranka levice, koja na izborima može dobiti blizu 30% glasova, kaže da je višegodišnji program EU i MMF-a razorio grčku privredu i mnoge stanovnike gurnuo u bedu, kao da je bio rat. Njen zahtev je da se Grčkoj otpišu dve trećine od 150 milijardi dugova, koji predstavljaju 175% BDP-a, a ostatak reprogramira i počne da otplaćuje tek kad krenu privredni rast i zapošljavanje, poput onoga što je omogućeno posleratnoj Nemačkoj na međunarodnoj konferenciji 1953-e u Londonu.
U Grčkoj i drugim članicama EU se ukazuje i na činjenicu da su i sami glavni ekonomisti MMF-a priznali da je primenjeno previše oštro stezanje kaiša ugušilo proizvodnju, a povećalo nezaposlenost i siromaštvo.
Visoki zvaničnik Hrišćansko demokratske unije Kristijan Bojmler upozorio je da bi Nemačka kao veliki poverilac u slučaju istupanja Grčke iz zone evra bila dosta oštećena jer dugovi ne bi mogli da se vrate.
Dnevnik Di Velt (Die Welt), blizak konzervativcima, ocenio je da je greška mešati se indirektnim upozorenjima u politički život Grčke. To bi, kako se ističe, moglo da ojača negativan stav Grka prema Nemcima, pa tako pomogne Sirizi u predizbornoj kampanji. Di Velt ukazuje da bi ovakvi napisi mogli da povećaju i nestabilnost u Grčkoj, podstičući paniku u pogledu finansijske budućnosti zemlje, što bi moglo da podstakne štediše da masovno podižu uloge iz banaka.
Socijal-demokratska partija je javno osporila navodni istup Merkelove. Između ostalog, državni sekretar za evropska pitanja Mihael Rot se distancirao od ove izjave.
"Grčka je članica zone evra i tako treba da ostane", izjavio je on na Tviter nalogu.
Opoziciona radikalna levica Di Linke (Die Linke) je osula drvlje i kamenje na kancelarku, navodeći da je reč o ucenama sa ciljem da se Grčka destabilizuje pred izbore, dok su Zeleni ocenili da je reč o neodgovrnom mešanju u pravo glasa u Grčkoj.
Uzbuna u EU zbog Sirize
Iako su ovakva otvorena upozorenja poput navodne Merkelove izjave retka, eventualna pobeda Sirize, koja se suprotstavlja EU politici oštrog "stezanja kaiša", smatra se opasnošću.
Evropska komisija i uticajni nemački zvaničnici su upozorili da Grčka, koja je počela da pokazuje prve znake izlaska iz duboke krize, neće moći da i dalje dobija desetine milijardi evra pomoći ako ne nastavi štednju i strukturne reforme.
MMF je saopštio da sve pregovore o novoj tranši podrške odlaže za posle izbora.
Profesor evropske politike na Univerzitetu u Atini Panajotic Joakimidis upozorava da Cipras predlaže socijalni program od 13,5 milijardi evra, pri čemu su državne blagajne prazne, a jako je teško zamisliti da bi francuski ili nemački građani pristali da plate otpisivanje većine grčkih dugova, čiji su poverioci njihove države i evropske institucije.
Ali, levičarske i snage i stranke u zemljama EU koje se suprotstavljaju neoliberalnom modelu transnacionalne vladavine tržišta i finansijskih centara moći nadaju se da bi uspon Sirize u Grčkoj mogao doneti dah "demokratske revolucije". Konkretno, nadaju se da bi to moglo podstaći preokret u političko-ekonomskoj filozofiji i praksi radi trajnije stabilizacije i privrednog rasta.
Podela u EU
Isuviše tvrdoj politici kresanja budžetskih deficita i dugova se opiru i neke uticajne članice EU koje nisu u situaciji da traže finansijsku pomoć, poput Francuske i Italije, ali i neki stručnjaci.
Reč je o politici koju pre svega zastupa Nemačka jer je, na osnovu sopstvenog i iskustva još nekih bogatih članica Unije, uverena da se samo trošenjem onog što se zaradi i strukturnim reformama može dostići ekonomska konkurentnost i zdrava privreda.
Krišna Memani, šef odeljenja za investicije Openhajmer fondova, smatra da bi Grčka mogla načeti dogmu stezanja kaiša, koja je u Evropi kontraproduktivna , dok komentator Fajnenšel tajmsa Lajonel Barber sve stavlja u mnogo dalekosežniji kontekst i naglašava da " vlast u savremenom svetu više počiva na biznisu i finansijskim interesima nego na izabranim političarima ".
"Treba zaustaviti politiku stezanja kaiša i ulagati daleko više u obrazovanje da bi Evropa povratila rast ", predočava francuski ekonomista Tomas Piketi, koji je izazvao ogromnu pažnju analizom Kapital u 21-om veku, kojom dokazuje da sve veće razlike između bogatih i siromašnih guše proizvodnju i rast BDP-a.
Piketi smatra da je zato nužna neka vrsta " demokratskog preokreta, jer napetost u Evropi već ove godine može gurnuti zemlje EU u jednu od tri situacije: novu zabrinjavajuću finansijsku krizu, opasno jačanje krajnje desnice ili političko prodrmavanje s levice, a to su grčka Siriza, španska stranka Podemos, Italijanska demokratska stranka i ono što je ostalo od francuskih socijalista ".
" Šta biste vi od toga želeli ? Ja bih ovo treće ", zaključuje Piketi.
Izvor: Beta, AFP i EurActiv.rs
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
