Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Grčka i MMF: Pet burnih godina
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 28.01.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ubeljiva pobeda stranke radikalne levice, Sirize, na izborima u Grčkoj ostavila je Međunarodni monetarni fond "bez teksta". Ta finansijska institucija koja je Atini odobrila najveći zajam u svojoj istoriji, u kratkom saopštenju povodom izbora u Grčkoj ponovila je najosnovnije - da će nastaviti da sarađuje sa tom zemlju. Dug Grčke iznosi više od 315 milijardi evra od čega gotovo dve trećine otpada na članice EU i evropski fond za pomoć zemljama zone evra u teškoćama. MMF je pozajmio Atini 32 milijarde evra.
Turbulentni odnos Atine i MMF-a je počeo 2010. kada je ceo svet sa strahom gledao u pravcu Grčke koja je sve dublje tonula u krizu. Zadatak spasavanja Grčke je izgledao kao stvoren za MMF čija je i misija da spasava zemlje tako što im pozajmljuje sredstva a zauzvrat traži od njih da srede svoje finansije.
Međutim, uključivanju MMF-a u grčki problem nisu se najviše protivili u Atini već u Briselu. Žan-Klod Junker, tadašnji predsednik Evrogrupe, smatrao je da to ne bi bilo mudro, dok je Žan-Klod Triše (Jean-Claude Trichet), nekadašnji predsednik Evropske centralne banke (ECB) odbacivao to rešenje kao loše.
Razmere krize su ipak učinile da se sumnje ostave po strani. U maju 2010. trojka koju čine MMF, EU i ECB potpisala je plan za spasavanje Grčke koji je predviđao pomoć od 110 milijardi evra u vidu zajmova. Odlučeno je da se sredstva isplaćuju tek pošto se sprovedu tromesečne revizije kako bi se utvrdilo da li Atina ispunjava svoj deo dogovora. To je bio početak dugih pregovora u kojima je MMF često igrao ulogu negativca.
MMF je obično pozdravljao napredak ali i ponavljao da "mnogo toga ostaje da se uradi", pozivajući grčke vlasti da privatizuju javna preduzeća kako bi smanjila deficit i da ubrzaju čuvene "strukturne reforme", navodi se u analizi AFP-a.
Background Grčka je, prema podacima Eurostata, dugovala u septembru 2014. godine 315,5 milijardi evra, a prema podacima Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) 324 milijardi evra.
Grčki dug iznosi između 175 i 177% BDP-a zbog čega se dovodi u pitanje njegova "održivost", odnosno mogućnost Grčke da vraća dug. Na servisiranje duga i otplatu kamata odlazi najveći deo finansija zemlje, što onemogućuje ulaganja i otežava rast.
EFSF je glavni poverilac Grčke pošto poseduje 40% duga. Taj fond je uspostavljen 2010. kako bi se pomoglo zemljama zone evra u teškoćama. Iz tog fonda je Grčkoj pozajmljeno 141,8 milijardi evra. Zajmovi EFSF-a imaju rok otplate u proseku od 30 godina.
Druge zemlje zone evra su pozajmile Grčkoj 52,9 milijardi evra u vidu bilateralnih zajmova u okviru prvog plana pomoći.
Evropska centralna banka koja od 2010. kupuje grčke obveznice na tržištu, poseduje deo duga u visni od 25 milijardi evra.
Ostatak duga, u vidu obveznica drže privatni poverioci, uglavnom banke. Grčke obveznice u opticaju imaju rok dospeća od nešto više od 8 godina.
U maju 2011. MMF je čak zapretio da će prestati da isplaćuje pomoć ako ne dobije uveravanja da će te pare biti vraćene.
Zbog te nepopustljivosti ova međunarodna finansijska institucija je postala omiljena meta građana koji su počeli da demonstriraju protiv mera štednje. Prema istraživanju javnog menjenja iz maja 2011, troje od četvoro Grka je bilo protiv MMF-a.
Na čelu MMF-a je došlo do promena u julu 2011. ali je poruka ostala ista: napori koje Grčka ulaže nisu dovoljni, rekla je nova direktorka te institucije Kristin Lagard po imenovanju.
U martu 2012. Evropljani i MMF su morali da ponovo otvore novčanik obećavši Atini. koja je i dalje tonula u recesiju, još 130 milijardi evra zajmova. Lagardova je obećala podršku Atini ali je jedva skrivala nezadovoljstvo. U maju 2012. rekla je da ne isključuje izlazak Grčke iz zone evra, pozvavši Grke da plaćaju poreze.
Tenzije su te godine dostigle vrhunac i vođa konzervativaca Antonis Samaras koji je ubrzo postao i premijer, pozvao je poverilačku trojku da ponovo otvori pregovore o planu pomoći, na šta je MMF oštro odgovorio.
Grčka je ponekad i godinu dana kasnila u isplati zajmova u odnosu na dogovoreni rok.
Ton se promenio u oktobru 2012, pošto je MMF priznao da je potcenio posledice štednje u Grčkoj, a godinu dana kasnije ocenio je i da je bilo "znatnih neuspeha" u slučaju Grčke.
U aprilu 2014. strasti su se ponovo smirle. Grčka se vratila na tržišta nakon četiri godine i ostvarila suficit u budžetu ako se izuzmu njene obaveze na ime duga. "Grčka ide u dobrom pravcu", rekla je Lagardova.
Sa približavanjem parlamentarnih izbora u Grčkoj ponovo su se javili glasovi koji su tražili da se "spale mostovi" u odnosima sa MMF-om, a nakon pobede Sirize na izborima održanim 25. januara to je postalo i moguće, pošto se ta stranka protivi štednji i obećava pokretanje pregovora o dugu.
Otpis duga, sudeći po izjavama evropskih zvaničnika, nije moguć kao ni otpis dela duga. Međutim, evropski izvori kažu i da se pregovori o dugu ne mogu izbeći u smislu da bi moglo da se Atini izađe u susret kao 2012. odnosno da se smanje kamate ili produži rok otplate.
Sve i da se to odnosi samo na zajmove EU, to bi dosta značilo Grčkoj pošto 60% duga otpada na EFSF i bilateralne zajmove.
Grčka MMF-u treba da isplati još 16,5 milijardi evra do 2016. godine za kada je predviđen završetak porgrama pomoći.
Izvor: AFP
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
