Francuska vlada je, suočena sa mogućnošću da ekonomski reformski zakon ne dobije podršku poslanika, odlučila da primeni vanrednu proceduru predviđenu ustavom, kojom se zaobilazi glasanje u skupštini. Opozicija je najavila da će iskoristiti pravo da zatraži glasanje o poverenju vladi, a skupština će o tome raspravljati 19. februara. Iako ovo svedoči o izvesnom razdoru u vladajućoj većini, ne mora da znači da će ovo negativno uticati na vladu: malo je verovatno da će većina u parlamentu glasati za to da se vlada pozove na odgovornost zbog ovog zakona, a javno mnjenje većinski podržava predložene mere. Do sada se nikada nije dogodilo da je izglasano nepoverenje vladi tokom ove vanredne procedure za usvajanje zakona. Predloženi zakon, nazvan Makronov zakon po ministru ekonomije, predviđa između ostalog povećanje broja sedmica u kojima prodavnice mogu da rade nedeljom, ali i lakše kolektivno otpuštanje.

Premijer se odlučio za vanrednu proceduru zbog protivljenja levog krila vladajuće Socijalističke partije. Kako je naveo, nije želeo da ovaj tekst izloži riziku, budući da je bilo neizvesno da li će dobiti podršku većine.

Protivnici zakona usprotivili su se većoj fleksibilnosti radnih propisa i pre svega proširenju mogućnosti za rad nedeljom.

Zakon je nazvan "Makronov zakon" po imenu ministra ekonomije Emanuela Makrona, bivšeg bankara od 37 godina. Prema rečima ovog mladog ministra, ovde nije reč o pokazivanju snage niti o zanemarivanju demokratskih procedura.

Istakavši da je prihvatio "više od 1.000 skupštinskih amandmana poslanika" i video "poslanike na delu", Makron je 18. februara za releviziju BFM rekao da vlada ima odgovornost da usvoji ove reforme koje "Francuzi očekuju" i dodao da se "ne kocka" sa reformama.

Zakon ima oko 200 članova, od kojih je u javnosti najzapaženiji deo o radu nedeljom kojim se menjaju navike. Prema analizi dnevnika Eko, amandmanima u donjem domu parlamenta je već smanjen reformski značaj teksta.

Francuska priterana uz zid

"Naša zemlja je priterana uz zid i status kvo više nije rešenje. Treba nam osveženje", rekao je ministar ekonomije Makron predstavljajući tekst, protiv kojeg je organizovan i protest sa sloganom "Makron i poslodavci - ista borba".

Prema ministrovim rečima, kriza u Francuskoj koja se ogleda u slabom rastu i rekordnoj stopi nezaposlenosti višoj od 10%, poseldica je manjka konkurentnosti, nedostatka ekonomske snage, isuviše malih marži i nedovoljne mobilnosti u društvu.

Zakonom je predviđeno da prodavnice nedeljom mogu da rade 12 nedelja godišnje, a ne 5 kao što je sada propisano. Broj radnih nedelja biće još veći u turističkim zonama.

Predviđeno je i revidiranje tarifa utvrđenih zakonom, na primer za takozvane komisionare zadužene za drzavne licitacije, za izvešitelje, notare, sudske zapisničare i pravosudne radnike koji učestvuju u stečajnim postupcima.

Zakon sadrži i niz drugih mera, poput liberalizacije međugradskog saobraćaja autobisima, labavljenja propisa za kolektivno otpuštanje, kao i smanjenje trajanja i troškova procedure za dobijanje vozačkih dozvola. Predviđeno je i da strani prevoznici koji rade u Francuskoj dobijaju francusku prosečnu platu, odnosno 2.595 evra neto, u poređenju sa 1.290 u Mađarskoj, 1.524 u Slovačkoj i 1.428 u Poljskoj.

Poslanici su razspravljali o zakonu oko 200 sati. Protiv njega bi glasao deo levog krila socijaista koji se protivi navodnom skretanju vlade ka "socijal-liberalizmu", kao i dobra većina ekoloških stranaka, ekstremne levice i gotovo cela desnica.

Dobri izgledi za opstanak vlade

Nakon što se vlada pozvala na član 49-3 Ustava da bi izbegla rizik da zakon bude odbačen u Narodnoj skupštini, donjem domu parlamenta, na papiru se izložila većoj opasnosti - glasanju o poverenju, o kojem će se skupštinska rasprava održati 19. februara u 18 časova.

Naime, poslanici su iskoristili mogućnost predviđenu za slučaj ove vanredne procedure da podnesu zahtev za glasanje o poverenju vladi u roku od 24 sata. Podneli su ga opozicioni konzervativni UMP i Unija demokrata i nezavisnih desnog centra, a Front levice je najavio da će zahtev podržati.

Skupština ima 48 sati da se izjasni o ovom predlogu.

Sudeći po izveštajima francuskih medija, izglasavanje ove inicjative gotovo je nemoguće. Za to je potrebno 289 glasova, a Socijalistička partija ima 288 poslanika. To znači da bi za nepoverenje vladi morali da glasaju svi poslanici UMP-a, UDI, nezavisni poslanici, ekološke stranke, Front levice i još 19 socijalista ili radikalne levice koja podržava zakon.

Iako deo vladajuće većine ne podržava zakon, nije realno očekivati da će svi oni glasati za nepoverenje vladi. Napore za Makronov zakon ulagao je i sam predsednik Francuske Fransoa Oland i moguće je da bi u slučaju izglasavanja teksta o nepoverenju mogao da odluči da raspusti Narodnu skupštinu, što je prema pisanju francuskog Monda dovoljno da obeshrabri poslanike socijalista.

Može se očekivati da će poslanici da odaberu bezbolniji način da glasanje o poverenju iskoriste da izraze svoj stav prema zakonu, a to je uzdržavanje od izjašnjavanja. Beli listići mogu da budu politička poruka, bez rizika od pada vlade budući da se računaju samo glasovi koji podržavaju da se vlada pozove na odgovornost.

Teško da će se ova dramatična situacija negativno odraziti i na stav javnosti prema vladi, budući da prema istraživanju sprovedenom za ekonomski list Eko i objavljenom krajem januara 58% ispitanika podržava Makronov zakon, od toga 61% glasača levice.

Političke posledice za vladu su dakle veoma ograničene - pobuna u parlamentu je prihvatljiva, ako nije praćena nezadovoljstvom javnosti.

Neizvesna sudbina Makronovog zakona

Sudbina samog zakona nije izvesna, mada je Makron rekao da će vlada iskoristiti sva ovlašćenja da bi se usvojio zakon.

Nakon vanredne procedure kojom je Vlada "preskočila" donji dom parlamenta, sledi rasprava u Senatu, koji se većinom, kako prenosi ekonomski dnevnik Eko, protivi vladinoj politici. To znači da će po svoj prilici biti raspava, amandmana i kontroverzi.

Nakon toga, tekstove koji su prošli prvo čitanju u Skupštini i Senatu pokušaće da sravni mešana komisija i da napravi kompromisni tekst, što kako prenose mediji nije verovatno. U slučaju neuspeha, na Narodnoj skupštini će biti da konačno odluči, a položaj vlade i njenog predloga neće biti bolji nego sada.

Član 49-3 ustava predviđa da se ova vanredna procedura može upotrebiti samo jednom tokom zasedanja, i to ne na zakon o budžetu. Međutim, formulacija je neodređena i ne zabranjuje da se procedura iskoristi dva puta na isti zakon, što znači da se može primeniti i u drugom čitanju.

Usvajanje zakona po članu 49-3 nije retko u Francuskoj. Od 1958. ova mogućnost iskorišćena je 83 puta. Rekoder je tada veoma popularni Mišel Rokar, socijalista, koji se na ovaj član Ustava pozvao 28 puta. Bio je premijer u dva mandata, od kojih se drugi završio 1991.

Nijednom nakon toga nije izglasano nepoverenje vladi.

U skorije vreme ova procedura se ređe koristi. U 2006. Dominik de Vilpen iz desničarskog UMP-a se pozvao na čal nustava 49-3 da bi progurao zakon o jednakim šansama, koji je predviđao i poseban ugovor za prvo zaposlenje. Sadašnji predsednik Fransoa Oland, koji je u to vreme bio prvi sekretar tada opozicione Socijalističke partije, rekao je da je pozivanje na "49-3 brutalnost" i "negiranje demokratije".

Prethodno je Žan-Pjer Rafaren, takođe iz UMP-a, dva puta iskoristio ovu proceduru 2003. za zakon o načinu regionalnih i evropskih izbora, a drugi put za zakon o decentralizaciji 2004. godine.

Do sada je ovu proceduru češće koristila levica nego desnica.

Izvor: AFP i S.V.

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Francuzi nezadovoljni planom ekonomskog oporavka
  
• 

  Vesti

  : Francuska i Italija dobile novi rok da srede javne finansije
  
• 

  Vesti

  : Francuski poslodavci traže duže radno vreme