Francuska vlada predstavila je 10. decembra plan reformi za privredni oporavak Francuske koju često optužuju da, suočena sa krizom, ne preduzima dovoljne mere da se izbori sa problemima. Predlog reformi naišao je, međutim, na kritike i otpor mnogih, čak i u delu vladajućih socijalista. Najspornije tačke predloženih zakona su ublažavanje propisa za rad nedeljom i "liberalizacija" jednog dela profesija, pre svega u oblasti pravosuđa. Zbog toga je više hiljada advokata, javnih beležnika i sudskih izvršitelja protestovalo 10. decembra u Parizu, dok su sindikati najavili protest za 16. decembra zbog podsticanja rada nedeljom.

Mladi francuski ministar privrede Emaniel Makron (Emmanuel Macron) (36), koga zovu i "Mocartom finansija", planira da osim rada nedeljom sruši još nekoliko tabua koji po njemu otežavaju rast i omogući otvaranje novih radnih mesta u zemlji u kojoj je nezaposlenost dostigla rekordnih 10,4%.

Nove mere čija je odlika pre svega pragmatizam, treba da podstaknu rast, ulaganja i otvaranje radnih mesta tako što će ukloniti "sadašnje neopravdane barijere", rekao je Makron.

Pariz, koji je do 2017. uspeo da odloži vraćanje deficita u okvire dozvoljene u zoni evra, želi i da svojim partnerima u EU, pre svega Briselu i Berlinu, pokaže da je spreman na reforme.

Francuski premijer Manuel Vals (Valls) rekao je 10. decembra na konferenciji za novinare da program reformi treba da omogući da se "životi Francuza konkretno i brzo poboljšaju".

Mere u oblasti pravosudnih zanimanja treba da ublaže uslove za bavljenje advokaturom ili javnim beležništvom, odnosno otvaranju kancelarija, i time doprinesu smanjenju tarfa. Predsednik Visokog saveta javnih beležnika Pjer-Lik Vožel (Pierre-Luc Vogel) ocenio je da će te mere ugroziti pravnu sigurnost Francuza.

Predlog o kome će parlament raspravljati 22. januara predviđa i mere za lakše pokretanje poslovanja u autobuskom saobraćaju kojim dominiraju dva velika preduzeća - Jurolajnz (Eurolines) i ID Bus. Vlasti bi trebalo da ukinu ograničenja u tom sektoru, poput obaveznog izdavanja dozvole za uspostavljanje saobraćanja na dugim linijama.

Predviđena su i podrška pokretanju poslovanja uopšte, podsticanje konkurencije u sektoru velikih trgovinskih lanaca i lakše dobijanje vozačih dozvola.

Za sada još nema preciznih projekcija o efektima mera, a vlasti očekuju da će liberalizacija autobuskog saobraćaja omogućiti otvaranje 10.000 radnih mesta. To je, međutim, samo kap u moru s obzirom da u Francuskoj ima 3,5 milion nezaposlenih.

"Reforme idu u dobrom pravcu", ocenio je stručnjak za Francusku u konsultantskoj kući IHS Global Dijego Iskaro. "Nema sumnje da je problem francuske privrede to što na domaćem tržištu nije dovoljno razvijena konkurencija i neke mere treba da reše taj problem", dodao je on.

"Međutim, mnoge reforme kao što je rad nedeljom naići će na žestok otpor sindikata ali u samoj Socijalističkoj partiji i vrlo verovatno će se mere razvodnjiti do upućivanja u skupštinsku proceduru", rekao je taj stručnjak.

Makronu će biti najteže da ubedi svoje saveznike da su mere dobre. Vlada ima tek tesnu većinu u parlamentu a "odmetnici" unutar vladajuće Socijalističke partije smatraju da se previše okreće liberalnim merama i prete da će glasati protiv predloga.

Opoziciona desnica smatra da plan reformi nedvoljno radikalan, dok poslodavaci smatraju da su mere korak u dobrom pravcu.

Francuzi ne žele da rade nedeljom

Francuske vlasti žele da ubuduće što više prodavnica radi nedeljom zbog razvoja turizma, ali taj predlog ne nailazi na podršku u društvu koje tradicionalno doživljava nedelju kao dan za odmor. Radu nedeljom protive se vernici i članovi sindikata, ali i mnoge stranke. Sindikati zaposlenih su pozvali na proteste 16. decembra zbog podsticanja rada nedeljom.

Francuska vlada predvidela je u nacrtu zakonu mogućnost da se godišnje radi 12 nedelja umesto dosadašnjih 5 uz odgovarajuću nadoknadu.

"Da li želimo da milioni turista, pre svega Kinezi koji donose pare, odlaze nedeljom u London u kupovinu?", zapitao se 7. decembra francuski premijer u emsiji TV Frans 2. "Zbog očiglednih razloga, ekonomskih, otvaranja radnih mesta, čini mi se da je razumno držati otvorenim jedan broj radnji u određenom broju turističkih zona", dodao je on.

U Francuskoj radnje mogu raditi nedeljom samo u turističkim zonama, nekim gusto naseljenim gradskim zonama, kao i u sektoru hotelijerstva.

U drugim zemljama poput Kine ili SAD radnje su često otvorene nedeljom, pa i tokom noći. U borbi protiv ekonomske krize više evropskih zemalja - Italija, Velika Britanija, Španija ili Portugalija, proteklih godina ublažila propise ostavljajući slobodu trgovcima da odluče da li će raditi nedeljom.

U Francuskoj, 30% zaposlenih radi nedeljom povremeno ili redovno. Zakonom iz 2009. predviđeno je da se u turističkim zonama o radu nedeljom odlučuje na dobrovljnoj bazi uz uvećenje zarade.

Tradicionalni nedeljni odmor u Fancuskoj potiče iz vremena velikih protesta radnika u gradovima između 1898. i zakona donetog 1906. koji je predvideo niz izuzetaka, rekao je istoričar Rober Bek (Roberst Beck), autor knjige "Histoire des dimanches de 1700 a nos jours" (Istorija nedelje od 1700-tih do naših dana).

Prema istraživnaju objavljenom 5. decembra, gotovo dve trećine Francuza ili 62% podržava predlog da radnje rade i nedeljom, ali istovremeno 60% ih ne želi da oni sami rade nedeljeom osim uz veliku nadoknadu.

Izvor: AFP

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Ekonomija - prioritet nad prioritetima u Briselu
  
• 

  Vesti

  : EU predstavila investicioni plan za zapošljavanje i rast
  
• 

  Vesti

  : Francuska i Italija dobile novi rok da srede javne finansije
  
• 

  Vesti

  : Francuski poslodavci traže duže radno vreme
  
• 

  Vesti

  : Francuska šiti svoju privredu
  
• 

  Vesti

  : Francuska povela borbu protiv dampinga radnika