Grčka vlada ove sedmice je na potezu u pregovorima sa partnerima iz zone evra o finansijskoj budućnosti zemlje. Ministri finansija zone evra trebalo bi 24. februara da razmotre predlog Atine o planiranim reformama zahvaljujući kojima bi se finansiranje grčke privrede moglo produžiti za još četiri meseca. Pred levičarskim liderom Grčke Aleksisom Ciprasom je težak zadatak da pomiri socijalne mere obećane biračima, od kojih ne planira da odustane, sa zahtevom kreditora da se ne opterećuje budžet. U međuvremenu, iz redova same vladajuće Sirize stigao je nizak udarac na račun kompromisa u najavi: evropski poslanik Manolis Glezos, značajna ličnost grčke levice, izvinio se u pismu biračima za promenu pravca vlade i zbog "učešća u toj iluziji".

Prema jednom evropskom izvoru, evropske institucije neće donositi nikakvu odluku o predlogu, već će ministrima zone evra dati prvu ocenu. Ministri finansija zone evra 24. februara će tokom dana razgovarati telefonom da bi dali ocenu predloga.

Vlada radikalne levice je odlučila da iskoristi manevarski prostor koji je dobila od partnera, poverilaca iz EU, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog donfa koji su je 2010. spasili od bankrotstva.

"Evropski tekstovi uvek sadrže kreativne praznine", rekao je ministar upravne reforme Jorgos Katrugalos za jedan grčki radio.

Kako prenose francuski mediji, Cipras se ui prvoj listi reformi koje bi trebalo da dostavi Briselu 23. februara do večeri, obavezuje da se bori protiv birokratije, korupcije, krartela i utaja poreza, kao i da ponovo razmotri privatizacije što je odbacivano u izbornoj kampanji.

Cipras računa i na borbu protiv socijalne situacije koju karakteriše kao "humanitarnu krizu". Planira da uključi paket socijalnih mera poput kolektivnih ugovora, besplatne struje za najsiromašnije, zamrzavanje smanjivaja penzija i PDV-a. Plan je i da se minimalna zarada poveća sa sadašnjih 560 na 751 evro.

Kako prenosi francuski Figaro, Cipras racuna da će moći da sprovede ove mere uprkos zahtevu poverilaca da ne opterećuje budžet zahvaljujući tome sto je u pregovorima u okviru Evrogrupe dobio značajan ustupak - revidiranje cilja za primarni budžetski suficit, odnosno suficit bez troškova servisiranja duga, na 1,5% ove i naredne godine , u poređenju sa 3% odnosno 4%.

To mu daje finansijski manevarski prostor od tri do 3,5 miljjardi evra za socijalne mere.

U Atini najavljuju da u nekim domenima ne može biti ustupaka.

"Postoje teme u suverenoj državi koje su u domenu unutrašnje politike i o kojima se ne može pregovarati", rekao je 23. februara državni ministar Nikos Papas, desna ruka Aleksisa Ciprasa.

Njegov stav je da će produžetak finansiranja Grčke uz paket reformi omogućiti novoj vlasti dadokaže kredibilitet planova.

Grčki ministar finansija Janis Varufakis optimista je u pogledu ishoda razgovora sa ministrima finasija, ali je i zapretio "novom Evrogrupom u slučaju da to ne bude tako".

Profesor političkih nauka iz Atine Sotiris Dalis je, kako pernosi Figaro, ukazao da nije pametno Grcima pominjati evropgrupu jer je ona veliki bauk za Grke. Samo 20. februara kada je održan poslednji sastanak iz banaka u rčkoj je povučena milijarda evra.

Dalis zaoto smatra da ne treba ni pominjati moućnost izlaska Grčke iz zone evra da bi se očuvala stabilnost.

Cipras i dalje uživa visoku podršku, oko 80% prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja. Iz njegove stranke Siriza stigao mu je međutim nizak udarac.

Evropski poslanik i istaknuta figura grčke levice Manolis Glezos (92) oštro je kritikovao ustupke zoni evra, i čak se u pismu grčkom narodu izvinio što je učestvovao u "iluzuji".

Položaj Grčke postao je i tema karnevala na zapadu zemlje. Jorgos Vurdulas, čija trupa je prikazala tenk koji "poprima izbled neprijatnog insekta" ekao je tokom parade da Grci više "nisu spremni da ih mlate kao muve".

Prema navodima nemačkog dnevnika Bild, reforme koje Grčka predstavlja trebalo bi da joj omoguće 7,3 milijardi evra prihoda. Prema navodima tog dnevnika koji se poziva na izvore bliske grčkoj vladi, glavne tačke plana su borba protiv nelegalne trgovine i nametanje poreza na velika bogatstva i oligarhe.

Produženje plana pomoći će u nekim zemljama morati da se usvoji u parlamentu, i to pre 28. februara kada ističe sadašnja tranša.

Izvor: AFP i S.V.

Ilustracija: Shutterstock

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Da li je Grčkoj mesto u zoni evra?
  
• 

  Vesti

  : Za sada bez dogovora Grčke i Brisela
  
• 

  Vesti

  : Ako ode Grčka, iz zone evra idu i Italija i Portugalija
  
• 

  Vesti

  : Obama i Siriza: saveznici iz interesa
  
• 

  Vesti

  : Više Grka za liderstvo Rusije nego EU ili Nemačke