Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Za sada bez dogovora Grčke i Brisela
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.02.2015. |
|
|
|
|
|
|
Vanredni sastanak ministara finansija zone evra o Grčkoj 11. februara završen je bez ikakvog napretka, ali uz dobru volju obe strane da se nastave konstruktivni razgovori na sledećem sastanku 16. februara. Grčka traži mere za podsticanje privrede i odustajanje od dela reformi koje su dogovorene u okviru programa pomoći, dok iz ostatka evro zone poručuju da sadašnji sporazum o zajmu i merama štednje mora ostati osnova za bilo kakve dogovore. U Atini je održan i skup podrške vladinom planu za podsticanje privrede.
"Bilo je napretka, ali ne dovoljno da bismo došli dao zajedničkih zaključaka", rekao je predsednik Evropgrupe Jerun Dejselblum. Zbog toga nije objavljeno saopštenje, što se retko dešava nakon ovakvih sastanaka i ukazuje na velike tenzije između Grčke i poverilaca u zoni evra.
Dejselblum je na kratkoj konferenciji za novinare rekao da će se razgovori nastaviti 16. februara, kada će se opet sastati ministri finansija zone evra.
Dve i po sedmice nakon pobede radikalne levice Siriza u Grčkoj čini se da je njen spor sa ostatkom zone evr anikad veći. Atina želi po svaku cenu da okonča kontrolu koju sprovode poverioci - EU, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond (MMF), što izaziva veoma žestoke reakcije u zoni evra,.
Vanredni sastanak zone evra trajao je više od šest sati, sa ciljem da se približe gledišta Grčke i ostatka zone evra. Međutim, učesnici su rekli da grčki ministar nije predstavio detaljne predloge ni nacrt plana koji bi garantovao kratkoročno finansiranje te zemlje.
Neposredno nakon sastanka jedan izvor grčke vlade u Atini je objavio neuspeh pregovora.
"Ovaj sastanak Evrogrupe nije doveo do sproazuma. Nije prihvaćeno produženje memoranduma" odnosno ugovora Grčke sa poveriocima, rekao je taj izvor.
Grčki ministar finansija Janis Varufakis "davao je argumente o neuspehu memoranduma", ugovora koje je Atina od 2010. potpisivala sa poveriocima, i kojima se Grčka u zamenu za 240 milijardi evra pozajmica kako bi izbegla bankrot obavezala na drastične mere štednje i dugačku listu reformi.
Varufakis je rekao da je sastanak bio "fascinantan", da je to bila "dugačka i konstruktivna diskusija o svim aspektima grčke krize".
"Nije ni bilo govora o tome da ćemo večeras naći rešenje, već da ćemo se upoznati" rekao je Varufakis, koji je za kratko vreme postao miljenik medija, ali ne i krugova u Briselu gde ne cene njegov stil za koji se ne može reći da je diplomatski.
Program štednje kao baza
U EU žele da Grčka zatraži produženje sadašnjeg programa, i da onda osmisli rešenja za smanjenje duga koji sada iznosi više od 175% bruto domaćeg proizvoda. Odluka bi trebalo da bude doneta najkasnije 16. februara na sledećem sastanku, jer nekoliko zemalja traži ratifikaciju ovakvih sporazuma parlamentu.
"Svaka zemlja može da radi šta želi. Ali mi imamo program i ili ćemo ga sprovesti ili više nema tog programa", upozorio je po dolasku nemački ministar finansija Volfgang Šojble. Po odlasku sa sastanka on nije davao izjave.
"Program je pravna osnova, referenca, okvir", kazao je u u sličnom stilu evropski komesar za ekonomska pitanja Pjer Moskovisi.
Grčka želi da nakon šest godina recesije i nametnute štednje do septembra sprovede takozvani prelazni program, u kojem bi zadržala 70% dogovorenih reformskih obaveza, a 30% bi zamenio nizom reformi za podsticanje rasta. Te reforme bi se utvrdile zajedno sa Organizacijom za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), o čemu je postignut načelni dogovor sa tom organizacijom.
U Grčkoj je 11. februara uveče više od 20.000 ljudi izašlo da se još jednom usprotivi merama štednje, uz moto "Dašak dostojanstva".
O Grčkoj će se raspravljati i na evropskom samitu koji počinje 12. februara u Briselu i na kojem će Dejselblum izvestiti o situaciji u evrogrupi. Samit je za grčkog premijera Aleksisa Ciprasa prilika da se sastane sa drugim šefovima vlada i država, između ostalog sanemačkom kancelarkom Angelom Merkel.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|